Ako je praćena hipotireozom ili hipertireozom, struma zahteva obavezno lečenje, ali ukoliko funkcija štitnjače nije poremećena, terapija najčešće nije neophodna. Mada obavlja brojne funkcije u ljudskom organizmu, mnogi ne vode računa o žlezdi koja svojim oblikom podseća na leptira ili štit, a smeštena je u predelu vrata. Na vrata lekarske ordinacije obično se pokuca tek kad dođe do njenog uvećanja, poznatog kao struma ili guša, koje može biti simptom za neku od bolesti štitne žlezde. Zašto je štitasta žlezda značajna, kako znati kad je njena funkcija poremećena, šta je struma, koliko su opasni čvorići u njoj i kako ih prepoznati, u kojim ih slučajevima treba lečiti a kad terapija nije neophodna.
Zašto je značajna štitna žlezda?
Štitasta šlezda je značajna zato što reguliše mnogobrojne procese u organizmu. To je žlezda s endokrinim lučenjem, koja se nalazi u vratnom predelu i neposredno ispod grkljana, a ispred i sa strana dušnika. Sekretuje hormone tiroksin (T4) i tironin (ТЗ), koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva, održavanje telesne temperature, rad srca i funkcionisanje nervnog sistema, ali i utiču na reprodukciju, rast i razvoj. C-ćelije tiroidne žlezde sekretuju hormon kalcitonin, čija je uloga regulacija koncentracije kalcijuma u krvi. Sve to ovoj maloj žlezdi daje veliku ulogu u funkcionisanju našeg organizma i zato je treba redovno kontrolisati.
Bolesti štitne žlezde prvi simptomi
Najčešće bolesti štitaste žlezde jesu povećana funkcija – hipertireoza; smanjena funkcija – hipotireoza; i uvećanje štitne žlezde – difuzno ili s jednim ili više čvorova u štitnjači. Simptomi i znaci koji se javljaju usled hiperfunkcije tiroidne žlezde najčešće su zamaranje, lupanje srca, preznojavanje, nervoza, opadanje kose, gubitak telesne težine, učestale stolice i drugo. Kad osobe imaju smanjenu funkciju štitaste žlezde, obično ih muče pospanost, zimogrožljivost, promuklost, suva i hrapava koža, opstipantne smetnje, dobijaju u telesnoj težini uprkos normalnom apetitu, oticanje i podbulost lica. Što se tiče uvećanja štitne žlezde, treba obratiti pažnju na nagli porast čvorova, pojavu smetnji pri gutanju i disanju, promuklost. Svi navedeni simptomi i znaci ukazuju na bolesti štitne žlezde, pa se treba javiti lekaru.
Šta se podrazumeva pod pojmom struma?
Struma označava povećanje štitaste žlezde. Ranije smo često viđali tzv. endemsku strumu u područjima s nedostatkom joda. U novije vreme češće se javljaju eutiroidna (sporadična) struma, difuzna toksična struma i nodozna toksična struma. Eutiroidna struma odlikuje se normalnom funkcijom štitne žlezde, a može biti difuzna ili nodozna (s jednim ili više čvorova – nodusa).Difuzna toksična struma (Gravesova bolest) podrazumeva uvećanje štitnjače, hipertireozu i orbitopatiju, dok se toksična nodozna struma odlikuje hipertireozom s jednim ili više čvorova u žlezdi.
Postoje li rizične grupe kod kojih se uvećanje tiroidne zlezde češće javlja?
Već smo napomenuli da je endemska struma ranije bila česta u područjima s nedostakom joda u vodi i hrani. Drugi navedeni oblici struma mnogo češće javljaju se kod osoba ženskog pola, a značajnu ulogu imaju genetska predispozicija, autiomuni fenomeni i hrana bogata strumogenim materijama. Prema podacima iz literature, difuzna toksična struma češća je kod žena mlađih od 50 godina. Veći rizik za pojavu maligniteta u štitastoj žlezdi imaju osobe kod kojih je sprovođeno terapijsko ili dijagnostičko zračenje glave i vrata, te one sa zabeleženim malignitetom štitne žlezde u porodici.
Je li opasnije kad se uveća cela šntasta žlezda ili kad se u njoj pojave čvorovi?
Opasnije je kad u štitnoj žlezdi postoje čvorovi zbog mogućnosti maligne alteracije, ali pacijenti ne treba da se plaše jer najveći broj tumora štitnjače nema agresivan karatkter i problem se rešava odstranjenjem te žlezde operativnim putem.
Kako se otkriva čvor? Koji simptomi ukazuju na njega?
Čvor u štitastoj žlezdi može se uočiti vizuelno ako je veći, pa se pojavi izbočina na vratu, ili se može opipati rukom prilikom fizikalnog pregleda vrata. Ali najveći broj čvorova otkrivamo ultrazvučnim pregledom štitnjače. Već smo pomenuli da su najčešći simptomi kod pacijenata s čvorovima u štitastoj žlezdi smetnje pri gutanju i disanju i promuklost, a posledica su pritiska uvećane štitne žlezde na dušnik i jednjak.
Na šta čvor može ukazivati? Može li on biti malignog karaktera?
Čvor u tiroidnoj žlezdi predstavlja lokalno bujanje tkiva. Na sreću naših pacijenata i nas lekara, u najvećem broju slučajeva reč je o nedužnim (benignim) promenama, mada postoji i mogućnost pojave maligniteta. Na maligni karakter ukazuje naglo povećanje čvora, fiksiranost za okolno tkivo, karakteristični ultrazvučni znaci i povišene vrednosti tzv. tumorskih markera (tireoglobulin, kalcitonin). Može se uraditi iglena biopsija čvora, a nakon toga se radi citološka analiza punktata, kad se mikroskopom u toksičnoj strumi mogu videti promene u strukturi i građi tiroidnih ćelija.
Koje su mogućnosti lečenja uvećane štitne žlezde?
Tečenje manjih struma s očuvanom funkcijom štitaste žlezde nije potrebno. Ukoliko postoje znaci kompresije ili ozbiljni kozmetički problemi, indikovano je operativno uklanjanje štitnjače. Lečenje hipotireoze jednostavno je i postiže se doživotnom supstitucijom preparata tiroksina, hormona štitne žlezde. Doza se određuje prema vrednostima hormona u krvi (T4 i TSH), pa su važne redovne kontrole. U slučaju difuznih toksičnih struma, koje se odlikuju hipertireozom, primenjuju se tireostatici, lekovi koji smajuju sintezu tiroidnih hormona, a ako na ovaj način nije moguće resiti problem, pristupa se radikalnom lečenju ukljanjanju tiroidne žlezde ili primeni radioaktivnog joda. Jod se koncentriše u tiroidnoj žlezdi i uništava njeno hiperaktivno tkivo svojim fizičko-nuklearnim svojstvima. Tako se funkcija štitnjače vraća u normalu ili se u potpunosti gubi. U tom slučaju efekat je jednak onom posle hirurškog odstranjivanja i tada pacijent dobija tablete koje u sebi sadrže hormone štitaste žlezde i kojima se nivo tih hormona u krvi normalizuje. Ako u štitnoj žlezdi postoji jedan ili više nodusa koji se ponašaju kao hiperfunkcionalni nodusi, potrebno je hirurško lečenje – ukljanjanje izolovanog nodusa ili cele tiroidne žlezde.
Do kakvih komplikacija može dovesti nelečeno uvećanje štitnjače?
Uvećana štitasta žlezda može praviti kompresivne smetnje, pa ako se na vreme ne leci, može uzrokovati ozbiljne smetnje s disanjem i gutanjem. Postoje uvećanje štitne žlezde često povezano i s poremećajem njene funkcije, kad se ne leči, hipotireoza može da podigne nivo holesterola i da poveća rizik od moždanog udara ili infarkta. U težim slučajevima, veoma nizak nivo tiroidnih hormona može izazvati gubitak svesti i po život opasan pad telesne temperature. S druge strane, ako se ne leči, hipertireoza može izazvati ozbiljne probleme sa srcem i slabljenje kostiju.
Prevencija: Kako se može sačuvati zdravlje štitaste žlezde?
Sveža keleraba, prokelj, karfiol i kelj sadrže strumogene supstance, pa previše ovog povrća u presnom stanju može izazvati strumu, ali se te supstance kuvanjem mogu uništiti. Kod pacijenata s hipertireozom u sranju ubrzanog metabolizma dolazi do promena u mišićnoj i koštanoj masi, pa se preporučuje povećan unos amino -kiselina, proteina i kalcijuma (1.200mg dnevno).
Namirnice koje povoljno deluju na obolele od hipertireoze jesu integralne žitarice, kupus, prokelj, karfiol, rotkvice, spanać, pasulj, začin kurkuma, a značajan je unos vitamina C i omega-3 masnih kiselina. Soja je jak supresor tiroidnih hormona i može biti korisna usled hiperfunkcije štitaste žlezde, ali je treba koristiti u fermentisanom obliku, kao što su soja-sos, tofu i sl.
U poslednje vreme sve se više ističe biljka aronija, koja pored mnogih svojstava reguliše i rad tiroidne žlezde, jer u svojim plodovima sadrži veliku koncentraciju antioksidansa (tanine, biofenole, fiavonoide, antocijanine, katehine). U slučaju hipertireoze ne preporučuje se boravak na moru, izlaganje visokim temperaturama, sunčanje i aktivno bavljenje sportom a savetuje se boravak na planini i svežem vazduhu, umerena fizička aktivnost, šetnja i izbegavanje stresnih situacija. Pacijentima s hipotireozom savetuje se unos plave ribe, kao što su tunjevina, skuša, haringa i losos, koji su bogati selenom i omega-3 masnim kiselinama, zatim morski plodovi i školjke. Takođe se preporučuje veći unos žitarica, integralni pirinač (bogat selenom), orašasti plodovi, suncokretove semenke, citrusno voće, banane, jagode, šljive, a od povrća se posebno ističe značaj šargarepe i paprike.
