Bosiljak protiv nadimanja | bosiljak u narodnoj medicini

U našem narodu bosiljak je omiljena biljka i gaji se od davnina kao ukras, začin, ali i za religiozne obrede…

Ko ne zna za bosiljak?
Smatra se da bosiljak vodi poreklo iz Indije i Irana, a naziv mu najverovatnije potiče od grčke reči “basileus”, carski, ili kraljevski. Gaji se u mnogim zemljama, a najviše u mediteranskom području. Pre svega kao začinska biljka i kao sirovina za dobijanje etarskog ulja.U našem narodu ova biljka je omiljena i gaji se od davnina kao ukras, začin, ali i za religiozne obrede.

Busenasta, jednogodišnja biljka bosiljak (Ocimum basilicum L.Lamiaceae ) ima stabljike visoke do 45 cm, jajaste do romboidne listove celog, ili nazubljenog oboda. Priperci su mnogo manji od listova – donji su nešto duži od cvetova, a gornji kraći i često crvenkasti. Cvetovi bosiljka su u većini slučajeva složeni (po 6 u cvasti) i grade prividne pršljenove postavljene jedan iznad drugog. Krunica cveta je crvenkasta ili žućkastobela.Cela biljka bosiljak je prijatnog, balzamičnog mirisa, a ukusa gorkog i aromatično ljutog.

Poznato je da bosiljak pomaže u slučajevima stomačnih tegoba, nadimanja i gasova u organima za varenje, da blago umiruje i ima antibakterijski efekat.

U tradicionalnoj fitoterapiji bosiljak se koristi:

-kao dopunska terapija u slučaju nadimanja i gasova u digestivnom traktu
-za bolji apetit i varenje
-kao diuretik (za bacivanje tečnosti)
-dojiljama da “nadođe” mleko
-protiv nekih nekih crevnih parazita
-za umirenje nerava

Spolja se koristi kao sredstvo za grgoljenje kod upale ždrela, a alkoholni ekstrakti bosiljka su sastojci masti koje se upotrebljavaju u slučajevima da rane teško zarastaju.

Bosiljak protiv nadimanja

1-2 kašičice (2-4 g) osušene biljne lekovite sirovine prelijte 1 šoljom vrele vode, posle 10-15 minuta procedite i, po potrebi, pijte po 1 šolju nezasladjenog čaja.
U slučaju nadimanja 2-3 x dnevno između obroka popijte po 1 solju čaja od bosiljka. Posle 8 dana napravite pauzu od 14 dana, pa još 8 dana pijte čaj od bosiljka.

Kao biljna lekovita sirovina upotrebljava se nadzemni deo u cvetu (Basilici herba). Zeljasti nadzemni deo biljke se odseca i suši u tankom sloju ili vezuje u kitice i suši na promaji. Herba bosiljka sadrži 0,04-0,7% etarskog ulja, čije su glavne komponente linalol, metilkavikol, estragol i eugenol. Biljka sadrži tanine tipa lamiacea, flavonoide (glikozide kvercetina i kemferola), kafenu kiselinu… Hemijski sastav bosiljka varira u zavisnosti od sorte i hemotipa, kao i od porekla i vremena branja.

Bosiljak se (svež, ili osušen) pre svega upotrebljava kao začin. Dodaje se salatama, varivima, šupama, siru, ribi i drugim namirnicama. Naročito se koristi kao dodatak jelima od paradajza. Sastojak je poznatog italijanskog pesto sosa. Etarsko ulje bosiljka se upotrebljava u kozmetičkoj industriji, kao i za aromatizaciju likera. Kao začin i prirodna aroma ima pozitivan GRAS status, odnosno njegova upotreba u te svrhe smatra se bezbednom.

Bosiljak, u narodu omiljena biljka, izgubila je značaj za savremenu fitoterapiju, pošto se njena efikasnost u slučaju tegoba za koje se upotrebljava u tradicionalnoj fitoterapiji nije potvrdila. U laboratorijskim uslovima je za komponentu etarskog ulja bosiljka (estragol) utvrđeno da potencijalno može da bude štetno. Zato se, prema monografiji nemačke ‘Komisije E” (smatra se vodećim autoritetom u oblasti fitofarmacije) ne preporučuje upotreba za vreme trudnoće i dojenja, u lečenju odojčadi i male dece i tokom dužeg vremenskog perioda. Herba, prema ovoj komisiji, može da se koristi kao aroma, ili za korigovanje ukusa u koncentraciji do 5%.
Čaj od bosiljka i ulje
Bosiljak i za telo i za duh
Divlji bosiljak ili timijan
Bosiljak za apetit protiv gasova i nadutosti