Bulka (turčinak, divlji mak)

Najlekovitija materija u bulki je sluz koja se nalazi u cvetovima a koristi se kao pomoć u lečenju organa za disanje, želuca i duševnih bolesti.

Bulka (turčinak, divlji mak) je jednogodišnja, rede dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice makova. Kod nas raste kao korov, najčešće po zapuštenim njivama. Nežnim, krupnim, kao krv crvenim cvetovima, turčinak upotpunjuje lepotu junske prirode.

Stabljike su uspravne, jednostavne ili slabo razgranate i pokrivene dlakama, a listovi jajasti, sivozeleni i pokriveni stršećim, oštrim dlakama. Cvetovi su krupni (prečnika do 10 cm), upadljivi na dugačkim drškama, tamnocrvene, svetlocrvene ili rede bele boje. Kruničnih listića ima četiri i vrlo su nežni, tanki, često pri dnu tamniji. Plod je čaura loptastog oblika ispunjena mnogobrojnim, sitnim, plavosivim, bubrežastim semenima.
Beru se samo krunični listići, ali oprezno i vrlo pažljivo da se što manje oštete, po suvom vremenu. Treba ih odmah vrlo brižljivo osušiti. Rašire se u tankom sloju i suše na što jačem suncu. Za to vreme se ne smeju dirati rukom ili prevrtati da ne bi pomodreli.

U svežem stanju ova biljka je otrovna, ali zato suvi cvetovi i zrela semena, kada se koriste u normalnim količinama, mogu da koriste. Sadrži bezopasne alkaloide za razliku od srodnika, maka (Papaver somniferum), koji je bogat morfinom i drugim opijumskim alkaloidima. Osim alkaloida sadrži još i crvenu boju, organske kiseline, gorke supstance, tanine, škrob, a najlekovitija materija u bulki je sluz i nalazi se u cvetovima.

Od njih se spravljaju sirupi i čajevi, a koriste se i za bojenje vina, rakije i drugih napitaka. Semena se, osim za lečenje, koriste i kao začin za posipanje peciva i kolača kojima daju prijatan miris i ukus. Semenke se beru tek kada su čaure potpuno zrele.

Bulka se koristi uglavnom u narodnoj medicini za lečenje oboljenja i smetnji disajnih organa, želuca i i duševnih bolesti. Čajevi i sirupi na bazi ove biljke smiruju kašalj, pomažu iskašljavanje,pomažu kod prehlade i upale grla, krajnika i pluća, hroničnog bronhitisa i astme. Krunični listići poboljšavaju varenje, smiruju grčeve i bolove u želucu, a zajedno sa semenkama deluju smirujuće pa pomažu kod depresija, neuroze i nesanice.

Čaj protiv prehlade

– 20 g sušenih latica
– pola litra vode
Svezi cvetovi se popare sa pola litara vrele vode. Nakon 10 minuta procedi se čaj koji se pije topao tri puta na dan nakon jela, protiv prehlade i kašlja.

Sirup za kašalj

– 100 g sušenog cveta
– 1,31 destilovane vode
– 2,5 kg šećera
– pola limuna
Cvetovi se popare ključalom vodom u koju se pre toga iscedi pola limuna. Poklopi se i posle osam sati iscedi, doda se šećer, zagreje se da provri i kad se ohladi razlije se u male flaše od 100-200 g.

Doziranje:

– Deci do 15 meseci daje se po pet grama dnevno
– Deci do tri godine po 10 grama dnevno
– Deci do pet godina po 20 grama dnevno
■ Deci do 10 godina po 30 grama dnevno