Čaj od hrastove kore

Hrast se ubraja u najpoznatija drveća u našim krajevima. Razvija se u moćno i veliko stablo koje može da dosegne visinu od preko 40 metara, debljinu od dva i po i da živi 10 vekova!
Drugi nazivi: dub, dubovina, hrast lužnik, lužni hrast, lužnjak, rani hrast.
Latinski naziv: Quercus robur

Čaj od mladog hrastovog lišća preporučuje se bolešljivima, rekonvalescentima, tuberkuloznim bolesnicima i onima koji boluju od srčanih bolesti.

Čaj od mešavine hrastovog lišća i drugih lekovitih biljaka koristi se u lečenju čireva svih vrsta, kao i za bolove u želudcu, za čišćenje i jačanje krvi.

Uvarak od mlade hrastove kore koristi se za grgljanje kod upale grla, protiv promuklosti, i za smanjenje otoka vratnih žlezda.

Čaj od mlade hrastove kore s vinom i medom koristi se za zaustavljanje povraćanja krvi iz želuca i pluća, za zaustavljanje krvavih proliva, protiv kolere.

Čaj pripremljen od prženog žira koristi se kao lek protiv malaksalosti, malokrvnosti, nervoze, nesanice, kostobolje, rahitisa, čisti sluz oka i ušiju.Čak od hrastovog žira preporučuje se i za čišćenje krvi, kod šećerne bolesti, protiv naduvanja i šuljeva.

Melemi od hrasta
Za pripremu melema i lekova upotrebljava se mlado lišće i mlada kora, koja se skida u proleće, a plod ujesen.

Badnjak – mlado hrastovo drvo – koje se seče i donosi u kuću na Badnje veče, ne samo što svojim iskricama “ispunjava” želje, već je i lekovito. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca.Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem, ili uvrtanjem. U velikim gradovima, običaj je pojednostavljen, pa se u kuću unosi samo svežanj suvih grančica hrasta, sa slamom.