Crni slez – beli slez – čaj za iskašljavanje

Beli, običan ili pitomi slez (lat. Althaea officinalis), stara lekovita biljka prepoznadjiva po baršunastim listovima (koji se mogu koristiti i za ishranu) i nežno ružičastim cvetovima, od davnina se koristi za lečenje kašlja i želudačnih tegoba.

SASTAV I LEKOVITO DEJSTVO

– U lekovite svrhe najčešće se koriste koren i list belog sleza, a rede cvet. Bere se leti po vrlo suvom vremenu, kad spadne rosa, a suši se brzo na promaji. Korenje treba očistiti čim se izvadi iz zemlje, oprati i odseći sporedne sitne žile. Zatim struganjem oguliti koren i osušiti na temperaturi od 60 do 70 stepeni Celzijusa.

– Zbog velike količine izvrsne sluzi daje se protiv upala organa za disanje i ždrela, interno ili za ispiranje grla i nosa: iseckan koren drži se oko dva sata u hladnoj vodi, uz često mešanje. Kuvanje korena nije dobro jer se time izvlači škrob, koji nije le-kovit. Kao blago sluzno sredstvo daje se protiv proliva, a koristi se i za obloge na upaljena mesta…Cesto se u razne miksture protiv kašlja dodaje sirup od belog sleza. Prašak, dobijen mlevenjem i prosejavanjem korena belog sleza, upotrebljava se za posipanje pilula, i za izradu raznih poslastica i lekova.

Čaj za iskašljavanje

– Dve kafene kašičice suvog (može i svežeg) korena potopiti u hladnu vodu i ostaviti da odstoji nekoliko sati. Pre upotrebe ugrejati do odgovarajuće temperature. Kada niste u mogućnosti da pripremite čaj, koren jednostavno možete da sažvaćete.

Protiv proliva

– Po 50 g korena, lista, i cveta belog sleza, lista podbela, crnog sleza, kupine i pitome nane.
Pet kašika mešavine se popari sa litrom ključale vode, poklopi i posle tri sata ocedi i pije nezaslađen umesto vode.Deci se daje ista smesa, ali se doda još 50 g kamilice.

Za lečenje upale mokraćnih puteva

– Po 50 g korena belog sleza, brezovog i kruškovog lista, lista medvedeg grožđa, žalfije i rastavića.
Četiri kašike mešavine se popari sa pola litra ključale vode i posle dva do tri sata odlije. Piti četiri do pet puta dnevno po jedna čaša.

Čaj od belog sleza (bez kuvanja!)

– Jedna kašika sitno zdrobljenog korena belog sleza
– 200 g hladne vode
Drobljeni slez se prelije hladnom vodom i drži dva do tri sata na običnoj temperaturi uz češće mešanje. Procedi se i koristi kao čaj i tom sluzi se grglja i na kraju popije.

SAVET

U osušenom korenu belog sleza ima mnogo hranljivih materija, oko 75 odsto raznih ugljenih hidrata. Zbog toga je on vrlo važan izvor škroba i šećera, pa u slučaju nužde može da posluži za spravljanje hrane.

Crni slez

Crni slez (lat. Malva silvestris) se može videti najčešće u našim ravničarskim krajevima. Od njega se upotrebljava samo cvet, za razliku od srodnika crnog sleza. Cveće se bere kad je potpuno rascvetano, po suvom vremenu i brzo se suši u sušnici zagrejanoj na 50 stepeni. Osušen cvet se mora čuvati na tamnom i suvom mestu jer će u suprotnom izbledeti i ubuđati se. Cvetovi su obično nežno ljubičasti, a sušenjem pomodre. Cvet crnog sleza sadrži sluzi antocijana malvina, zbog čega je čaj slu-zast i plavkasto-zelenkast. Upotrebljava se kao i beli slez, u obliku čaja, i to sami cvetovi, ili u kombinaciji sa drugim biljkama za ublažavanje kašlja.