Crni slez biljka

Crni slez je divlja biljka ima brojna svojstva koja pogoduju zdravlju, no, njeni hibridi imaju još jednu prednost – vrlo su dekorativni, zbog čega ih svakako treba uzgajati u bašti ili na terasi.

Crni slez je dvogodišnja biljka, izuzetno rasprostranjena u Evropi i Aziji, pre svega zahvaljujući svojoj otpornosti, skromnim zahtevima kako u pogledu zemlje tako i kada je reč o svetlosti, te sposobnosti da se sama zasejava. Stari Rimljani su od listova i cvetova crnog sleza pripremali ukusnu salatu u koju su dodavali masline, a tek u srednjem veku otkrivena su i lekovita svojstva crnog sleza.

U narodnoj medicini crni slez je izuzetno cenjena biljka čiju je lekovitost potvrdila i savremena nauka: bogata je vitaminima A, B i C, ima antiinflamatorna, osvežavajuća i emolijentska svojstva (omekšava kožu i ublažava upalu epidermisa), koristi se za ispiranja usne šupljine, negu lica i poboljšanje krvne cirkulacije.

Prirodni regenerator ćelija

Skorije kliničke studije koje su ispitivale svojstva crnog sleza potvrđuju da je ova biljka snažan regenerator ćelija: svakodnevno konzumiranje čaja od crnog sleza stimuliše organizam da proizvodi nove ćelije koje će potisnuti bolesne i maligne. Upotreba crnog sleza preporučuje se i onima koji pate od hroničnog zatvora. Pošto ima snažno protivupalno delovanje, koristi se protiv infekcije grla i respiratornih puteva.

Listovi se beru u julu i avgustu, suše se i odlažu u hermetički zatvorenu teglu. Od njih se priprema lekoviti čaj, dok se cvetovi i pupoljci mogu konzervirati u soli ili sirćetu kao kapar. Mladi cvetovi i listovi naročito, su ukusni kada se pomešaju sa uobičajenim letnjim salatama.

Saznajte više>>> Čaj od crnog sleza

Zbog izuzetne sposobnosti širenja i samorazmnožavanja, slez se smatra korovom, pritom je i vrlo otporan na hladnoću i sušu, bez problema uspeva na glinovitom i osiromašenom terenu, na suncu ili u polusenci. Njegovi hibridi izuzetno su dekorativni i mlade biljčice mogu se nabaviti u rasadnicima. Sade se u proleće direktno u zemlju, mada se može i zasejati. Ukoliko je zemljište plodno, razvijaće se veoma brzo i umnožavati toliko da će malo pomalo zauzimati sve veću površinu. Može se uzgajati u saksijama i žardinierama, u podnožju većih drvenastih biljaka slično kao bršljan (koji mnogo sporije raste) ili se koristi kao pokrivač tla koji će održavati potreban nivo vlage u zemljištu.

Umalo opremljenijim rasadnicima i garden centrima možete naći seme dekorativnijih varijeteta crnog sleza, velikih i raznobojnih cvetova. Možete ga posejati direktno u zemlju, sredinom proleća kada se ustali temperatura: klija brzo i bez posebne nege razviće se za nekoliko nedelja. Možete, međutim, kupiti već formirane mladice koje, doduše, koštaju više, a presađuju se sa celokupnim busenom.