Crvena sapunjača lekovitost čaj

Kada su naše prabake i bake želele da olakšaju iskašljavanje ukućana, redovno su im pravile napitak od korena crvene sapunjače. Nutkale su ga i onima koji su bolovali od reumatizma, gihta i kožnih bolesti i rekonvalescentima da se okrepe.

O kakvoj lekovitoj biljci je reč?
Crvena sapunjača (Saponaria officinalis L., porodica Caryophy-Uaceae) je višegodišnja zeljasta biljka visoka nešto manje od metra. Stabljike su brojne, uspravne, člankovite, listovi sa kratkom drškom su naspramno raspoređeni, eliptičnolancetasti i zašiljeni na vrhu. Cvetovi su lepi, krupni, mirišljavi, beli do ružičasti i sakupljeni u metličaste cvasti na vrhu izdanaka. Cveta preko leta. Raste po vlažnim peskovitim mestima, pored puteva, po medjama, na obalama reka i nasipima, a gaji se i kao dekorativna biljka.

Kao biljna lekovita sirovina upotrebljava se koren crvene sapunjače (Saponariae rubrae radbc), koji je propisivala IV jugoslovenska farmakopeja, a redje nadzemni deo biljke u cvetu (Saponariae rubrae herba). Rizom sa korenjem starijih biljaka, sakuplja se u jesen, ili rano proleće i suši na suncu, u tankom sloju, ili na promaji u hladu. Koren je dugačak više od 10 cm, uzduž je malo naboran, spolja sivo-mrk, ili crvenkast. Na prelomu ne srne da bude vlaknast. U početku ima sladunjavo gorkast ukus, a kasnije stvara ljutinu u grlu. Kuvan u vodi daje tečnost koja, kad se promućka, obilno peni.

Sadrži
2-5% triterpenskih saponina
razne šećere

Crvena sapunjača olakšava iskašljavanje gustog bronhijalnog sekreta. To obezbedjuju triterpenski saponozidi, jer oni nadražuju sluzokožu želuca i indirektno dovode do pojačane sekrecije bronhijalnih žlezda razređenim i sekretom manjeg viskoziteta. U savremenoj fitoterapiji ova biljna sirovina se koristi kao sastojak čajnih mešavina za lakše iskašljavanja, ali se ona sve redje upotrebljava, jer se zamenjuje korenom jagorčevine.
Preporučena dnevna doza je samo 1,5 g biljne lekovite sirovine, ili odgovarajuća količina preparata, pritom kontraindikacije i interakcije sa drugim lekovima nisu poznate, a od neželjenih efekata moguć je nadražaj sluzokože želuca.

Iako je iz iste porodice (Caryo-phvllaceae), bela sapunjača (Gvpsophila paniculata ) se razlikuje od crvene imenjakinje. Ona je višegodišnja, zeljasta biljka, sa veoma razvijenim korenom, široko metličasto granatom stabljikom i naspramnim, lancetastim listićima. Cvast je metličasta, sa mnogo belih, ili ružičastih cvetova. Raste na peščanim i kanlenitim mestima, kod nas je ima na Deliblatskom pesku, a gaji se i kao ukrasna (šlajer-trava).

Koren bele sapunjače (Saponariae albae radbc) se izuzetno retko koristi u fitoterapiji, jer sadrži i do 20% saponozida koja jako iritira sluzokožu usta i želuca. Zbog toga se upotrebljava kao sirovina za ekstrakciju saponina i dobijanje kompleksa saponozida bele sapunjače.

Kao površinski aktivne materije, saponini imaju široku primenu u kozmetičkoj industriji za proizvodnju sapuna, deterdženata i šampona. Koriste se i u prehrambenoj industriji, za izradu poslastica i penušavih napitaka, a imaju i veliku tehničku primenu.

ČAJ

Profesor Tucakov preporučuje čajne mešavine:

Čaj za iskašljavanje
pomešajte po 20 g korena omana, sapunjače i sladića, lista nane i ploda morača, pa 1 kašiku mešavine poparite sa 200 g ključale vode, poklopite, kada se smlači procedite i pijte toplo, zaslađeno medom 3 x dnevno

II
pomešajte po 20 g korena sapunjače i sladića, lista podbela, belog sleza i pitomog kestena, pripremite i koristite kao prethodni čaj

Čaj protiv zatvora
pomešajte po 15 g kore krušine i plodova pasdrena i po 10 g morača, kima, korena omana, sladića, angelike, sapunjače i lanenog semena, pa 1 kašiku mešavine kuvajte 2-3 minuta u 200 g vode i kad se ohladi zasladite medom i pijte 2-3 x tokom dana

loading...
Loading...