Difenbahija nije zahtevna za uzgajanje a lako se razmnožava

Difenbahija nije zahtevna za uzgajanje, relativno lako se razmnožava, a zdrava biljka pravi je praznik za oči. Difenbahija je veoma dekorativna sobna biljka sa čvrstim stablom, duguljastim ili ovalnim lišćem zelenkaste, beličastozelene ili žućkastozelenkaste boje. Dolazi nam iz prašuma Južne Amerike, gde raste u žbunastoj formi i izuzetno je atraktivna zbog prelepih listova. Poznato je tridesetak vrsta difenbahije, ali samo nekoliko njih može da se gaji u sobnim uslovima i u našim klimatskim prilikama.

Pri izboru mesta gde ćete smestiti difenbahiju obavezno vodite računa o količini sunčeve svetlosti.Biljka difenbahija ne voli direktnu izloženost suncu, ali ni blizinu izvora toplote, kao ni hladnu promaju, na šta posebno treba da obratite pažnju zimi. Za uspešno gajenje difenbahije obezbedite joj indirektno svetio (prija joj strana prema istoku ili severu), visoku vlažnost vazduha i umereno vlažno zemljište. Veće potrebe za svetlošću imaju vrste difenbahije sa više prošaranim listovima. Imajte na umu da je difenbahija tropska biljka te da, ukoliko ima dobre uslove, veoma brzo raste. Zbog toga pratite njen razvoj i procenite kada joj je potrebno više prostora.

Razmnožavanje difenbahije

Idealno vreme za razmnožavanje difenbahije jeste proleće. Najbolje je istovremeno ožiljavati više reznica, jer može da se desi da neke od njih propadnu. Oštrim nožem ili kalemarskim makazama isecite stablo difenbahije. Trudite se da rezovi budu čisti i da reznice ne budu oštećene. Poželjno bi bilo kada bi na svakoj od njih bio izdanak lista, ali to nije obavezno. Dužina sadnice treba da bude oko deset centimetara, a ako ste odsekli suviše dug komad, možete da ga presečete na nekoliko delova i stavite ih u vodu. Čak oni komadi koji nemaju okce ili izdanak brzo bi trebalo da puste izdanke. Kada ožiljenu sadnicu posadite u supstrat, može se dogoditi da izgubi list, ili da neko vreme stagnira.Razmnožavanje je stres za biljku ali  većina biljaka će prebroditi šok i ubrzo početi da pušta korenje u novoj saksiji.

Drugi način razmnožavanja

Drugi način razmnožavanja difenbahija jeste sadnja u odgovarajuću mešavinu supstrata. Najbolje je da koristite jednu meru treseta pomešanog sa tri mere peska, sa oko deset odsto perlita. Ovako dobijate hranljivu, poroznu mešavinu koju treba održavati vlažnom. Reznice pripremite po istom principu, pa ih položite horizontalno na zemlju. Nežno ih utisnite do polovine prečnika i pokrijte najlonom ili plastičnom flašom. Idealna temperatura za ožiljavanje iznosi 25 stepeni. Ukoliko reznice provetravate nekoliko puta na dan, redovno orošavate i ne držite na direktnom svetlu, vrlo brzo će pustiti žilice.

Tokom proleća i leta zalivajte je mlakom, odstajalom vodom, dva do tri puta nedeljno. Zalivanje tokom zime ne treba da bude često niti obilno – dovoljno je jednom u sedam dana, pa i rede, u zavisnosti od temperature prostorije u kojoj biljka obitava. Najčešća greška prilikom gajenja difenbahije jeste previše vode, zbog čega listovi počinju da žute. Pustite zemlju da se malo prosuši, a zatim oprezno zalijte difenbahiju. Kao i većini sobnih biljaka i difenbahiji prija da se listovi povremeno prebrišu vlažnom krpom. Da bi difenbahija cvetala, neophodno je da je zalivate ili orošavate tako da se voda sliva u unutrašnjost izdanka lista. Za orošavanje uvek koristite kišnicu ili destilovanu vodu.

Šta može ugroziti vašu biljku?

Difenbahije su tipične sobne biljke s jakom stabljikom i bujnim listovima, pa tokom leta nije potrebno iznositi ih napolje. Ukoliko baš žarko želite da letuju u vrtu, najbolje je da im obezbedite mesto zaštićeno od sunca i vetra. U suprotnom, listovi difenbahije mogu da izgore na suncu, ili da se izlome na vetru.

Kod njih važi zlatno pravilo: ako na jednom mestu lepo uspevaju, nema razloga da ih pomerate.Biljka difenbahija voli vlagu, ali ne podnosi “mokre noge”.Ako difenbahiji listovi požute, što se najčešće dešava usled preterane vlage, treba prestati sa zalivanjem i odseći oštećeno lišće. Ostavite da se zemljište malo zasuši i ako nema nikakvih novih deformacija, počnite umereno da zalivate difenbahiju. U slučaju da se pojave novi žuti listovi ili počnu da otpadaju, najbolje je da doslovce presečete stablo i uklonite vrh biljke sa oštećenim listovima. Difenbahija će ubrzo  isterati nove mladice, koje će, ukoliko im obezbedite optimalne uslove, rasti bez ikakvih problema.

Prilikom rada s difenbahijama (na primer, formiranja reznica), morate navući gumene rukavice jer je mleko ove biljke otrovno i može izazvati ozbiljne alergijske reakcije, pa i trovanje. Difenbahija se drži van domašaja dece i kućnih ljubimaca, a nakon svakog dodira s biljnim tečnostima dobro operite ruke.

Najbolje vreme za presađivanje jeste proleće, a nova saksija treba da bude za dva broja veća od prethodne. Potrebna joj je mešavina humusa, ilovače i peska (kisela ili neutralna reakcija). Na dno posude obavezno stavite drenažni sloj (izmrvljeni stiropor, sitniji šljunak ili lomljeni crep). Česta greška prilikom gajenja difenbahija jeste izlaganje niskoj temperaturi, što se obično dešava ukoliko u proleće suviše rano iznesete biljku u vrt ili pak ako u jesen zaboravite da je unesete u sobu. To dovodi do truljenja stabla i listova.

Povezano>>> Više slika i sve o uzgoju difenbahije

Pod lupom

– Bele naslage koje podsećaju na grudvice vate – biljku su napale vunaste vaši
– Stablo i listovi trunu – izložena je niskoj temperaturi
– Donji listovi drastično otpadaju – biljka je na suviše hladnom mestu ili na promaji
– Donji listovi žute – previše je zalivate
– Novi listovi su previše sitni – nema dovoljno svetlosti
– Listovi žute, a sa donje strane se pojavljuje paučina – biljku je napao crveni pauk