Dijetetska vlakna protiv zatvora

[icegram campaigns=”14051″]

Za 40 godina života, čovek uproseku pojede oko 40.000 obroka, prešežno šermički obrađene hrane pune skroba, a šo je fašalno za creva. Zatvor se javlja kod skoro 30% ljudi bez obzira na starost i pol, a u pitanju je veoma bolno i neprijatno stanje s opasnim posledicama. Usled neredovne stolice, u krvi se skupljaju toksične supstance, što doprinosi slaboj cirkulaciji, može dovesti do dijabetesa, oboljenja bubrega, impotencije i onkoloških problema.

Zašto imamo zatvor?

Ljudi sebe doživljavaju kao mašinu za preradu hrane: na jedan kraj ulazi, a na drugi izlazi. “Stavi u nju sve što stigneš, sagoreće…”, misle mnogi. Sagoreće, to je istina, ali ako ubacujemo neodgovarajuće namirnice, sagoreće i 30 godina našeg života! Malo je onih koji znaju da se u debelom crevu sakupljaju velike količine dugogodišnje stolice, najviše kao posledica unosa skrobnih materija, kuvane, pečene i pržene hrane. Molekuli skroba ne rastvaraju se ni u vodi, ni u alkoholu, ni u etru. Krv se zagađuje jer ne može da ih razgradi, pa ih skladišti na raznim mestima u organizmu.

Uzroci opstipacije mogu biti različiti, a glavnim se smatra nepravilna ishrana, tačnije, smanjen unos dijetetskih vlakana. I nedovoljno tečnosti, previše stresa, upotreba lekova i nedostatak fizičke aktivnosti takođe doprinose neredovnom pražnjenju creva. Iako se o tome retko priča, mnogi ljudi ne žele da vrše nuždu van svog doma, čak i kad osećaju veliku potrebu za tim. Suzdržavanje i odlaganje stolice može ostaviti negativne posledice: narušiti rad creva, izazvati hemoroide i zatvor.

Vlakna i samo vlakna

Osnovna preporuka za lečenje opstipacije jeste povećan unos dijetetskih vlakana (celuloze), koja se nalaze u namirnicama biljnog porekla. Ona stolicu čine mekšom, pospešuju mikrofloru u crevima i olakšavaju pražnjenje. Dnevno je potrebno uneti oko 35 g dijetetskih vlakana, ali s obzirom na njihov nizak sadržaj u hrani biljnog porekla, zahteva se dodatna potrošnja pšeničnih mekinja.

Gde se kriju vlakna?

Pšenične mekinje i klice, grašak, jabuke, pasulj, suve šljive, ovas, badem, kukuruzne pahuljice, mušmule, smokve, suvo grožđe, ribizle, maline, kupine, orasi. Savet: Unos vlakana povećavajte postepeno, da bi izbegli gasove.

Šta izbegavati?

• Sveže pekarske proizvode i preterano konzumiranje pirinča
• Mleko, jer može izazvati ozbiljne probleme sa zatvorom, a kod nekih proliv (pritom se ne rešava problem lošeg rada creva)
• Masna mesa (govedinu, svinjetinu, guščije meso, masnu ribu)
• Tvrdo kuvana jaja
• Kuvana jela od karfiola i kupusa – u pitanju je “teška” hrana koja ometa lečenje opstipacije
• Banane, kruške, brusnice, dunje
• Crni i beli luk, radič, rotkvice, repu
• Sva biljna ulja, masline i soju, jer u želucu formiraju opnu koja otežava varenje ugljenih hidrata i proteina. Savet: zamenite ih avokadom, orasima, kukuruzom
• Jake začine, dimljenu i konzerviranu hranu
• Čokoladu, jak čaj i kafu

Ako koristite laksative, trudite se da se ne navikavate mnogo na njih, jer ćete tako ulenjiti creva. Na klistir zaboravite, jer činite sebi medveđu uslugu (presno je, narušavate prirodni proces u organizmu, smanjujete anus, rizikujete da dobijete hemoroide i analne pukotine).