Dispepsija (loše varenje) – uzroci, simptomi i lečenje

Dispepsija (loše varenje) – uzroci, simptomi i lečenje

Dispepsija, poznata i kao loše varenje ili loša probava (indigestija) ili uznemiren stomak, je termin koji opisuje nelagodu ili bol u gornjem delu trbuha. To nije bolest. Dispepsija je grupa simptoma u koje obično spadaju nadimanje, mučnina i podrigivanje.

Loše varenje je obično izazvana kontaktom želudačne kiseline i sluzokože digestivnog sistema – osetljive zaštitne obloge sistema za varenje. Želudačna kiselina probija sluzokožu, izazivajući nadraženost i upalu i tako pokreće simptome loše probave.

U najvećem broju slučajeva loša probava je povezana sa jelom i/ili pićem. Ponekad uzrok mogu biti infekcija ili lekovi.

Uobičajeni simptomi dispepsije / loše probave

Podrigivanje, mučnina i osećaj nadutosti su uobičajeni simptomi dispepsije.

Većina osoba koje pate od dispepsije ili loše probave osećaju bol i nelagodu u stomaku ili predelu grudnog koša. Dispepsija se obično javlja nakon jela ili pića. U nekim slučajevima se simptomi javljaju u neko određeno vreme posle jela. Neke osobe se osećaju sitima tokom obroka čak i ako nisu jele mnogo.

Gorušica i indigestija su dva različita stanja. Gorušica je žareći osećaj iza grudne kosti koji se obično javlja nakon jela.

Ovo su uobičajeni simptomi dispepsije:

• mučnina
• podrigivanje
• osećaj nadutosti (ispunjenosti)

U veoma retkim slučajevima  dispepsija ili loša probava može da bude simptom raka želuca.

Blaga indigestija je retko razlog za brigu. Trebalo bi da se obratite lekaru ako simptomi traju duže od dve nedelje. Odmah se javite lekaru ako imate jake bolove praćene sledećim pojavama:

• gubitkom apetita ili mršavljenjem
• povraćanjem
• crnom stolicom
• žuticom (žuta boja beonjača i kože)
• bolom u grudima tokom naprezanja
• kratkim dahom
• znojenjem
• bolom u grudima koji se širi na vilicu, ruke ili vrat.

Uzroci dispepsije / loše probave

Loša probava ili dispepsija je često povezana sa načinom života i onim što jedemo i pijemo. Može biti izazvana infekcijom ili nekom drugim oboljenjem digestivnog trakta.

Dispepsija može da se javi:

• ako jedete mnogo
• ako jedete brzo
• ako jedete masnu hranu
• ako jedete previše začinjenu (ljutu) hranu
• ako uzimate previše kofeina
• ako pijete previše alkohola
• ako jedete previše čokolade
• ako pijete previše gaziranih pića
• ako ste imali emocionalnu traumu
• ako imate žučni kamenac
• ako imate gastritis (upalu želuca)
• ako imate hijatus herniju
• ako imate infekciju, a posebno bakterijom helikobakter pilori
• ako osećate nervozu
• ako ste gojazni – u tom slučaju dolazi do velikog pritiska u stomaku
• ako imate pankreatitis (upalu pankreasa)
• ako imate peptički ulkus
• ako ste pušač
• ako uzimate neke lekove, kao što su antibiotici i nesteroidni antiinflamatori
• ako imate rak želuca.

Kada lekar ne može da otkrije uzrok dispepsije tj. loše probave, moguće je da pacijent ima funkcionalnu dispepsiju – vrstu dispepsije koja može da umanji sposobnost želuca da prima i vari hranu i da je sprovodi u tanko crevo.

Dijagnostikovanje dispepsije

U većini slučajeva pacijenti pate od blagog oblika dispepsije koja se ne javlja često. U takvim slučajevima nema potrebe za lečenjem. Osobe koje stalno imaju dispepsiju trebalo bi da se obrate svom lekaru. Isto važi i za slučaj da osećate jaku nelagodu i bolove.

Lekar će pacijentu postavljati pitanja o simptomima, lekovima i možda o porodičnoj istoriji bolesti, a obaviće pregled grudnog koša i stomaka. Tokom pregleda će verovatno pritiskati pojedine regije trbuha da bi video da li su osetljive ili ne.

• Analiza krvi – ako pacijent ima neki znak anemije, lekar će tražiti analizu krvi.
• Endoskopija – pacijenti koji ne reaguju na lečenje, kao i oni sa izvesnim znacima i simptomima, mogu biti upućeni na detaljniji pregled abdomena. Endoskopski pregled se obavlja u bolnici. Dugačka i tanka sonda sa kamerom na kraju – endoskop – uvodi se kroz grlo pacijenta do želuca. Hirurg može da posmatra snimke unutrašnjosti abdomena na spoljašnjem monitoru.
• Test za otkrivanje infekcije helikobakterom pilorijem – ovo može da obuhvati izdisajni test* (*Pacijentu se daje kapsula sa ureom koja je obeležena sa C-14; 30 minuta nakon uzimanja, meri se koncentracija obeleženog C-14 u izdahnutom vazduhu; prisustvo istog je znak da je u pitanju helikobakter. – Prim. Prev.), antigen test stolice i analiza krvi. Peptički ulkus je veoma često posledica infekcije ovom bakterijom.
• Test funkcije jetre – ukoliko lekar smatra da pacijent ima oboljenje žučne kese, koje utiče i na žučne puteve i jetru. Ovo podrazumeva analizu krvi kojom se utvrđuje kako jetra funkcioniše.
• Rendgen – najčešće serija snimaka gornjeg dela gastrointestinalnog trakta i tankog creva. Rendgenom se snimaju jednjak, želudac i tanko crevo.
• Ultrazvuk abdomena – visokofrekventni zvučni talasi proizvode slike koje prikazuju pokret, strukturu i protok krvi. Na stomak pacijenta se nanosi gel, a aparatom koji se drži u ruci se prelazi preko kože. Uređaj emituje zvučne talase i lekar može na monitoru detaljno da vidi unutrašnjost stomaka.
• CT skeniranje (kompjuterizovana tomografija) abdomena – ovo može da podrazumeva i ubrizgavanje boje u vene pacijenta. Boja će se videti na monitoru. CT skener pravi seriju rendgenskih snimaka da bi se dobila trodimenzionalna slika unutrašnjosti stomaka.

Lečenje dispepsije / loše probave

Lečenje dispepsije zavisi od njenog uzroka i ozbiljnosti simptoma.

• Promena ishrane i načina života – ako su simptomi blagi i ne javljaju se često, neke promene u načinu života će verovatno doneti poboljšanje. To podrazumeva manje masnu hranu, manje kofeina, alkohola i čokolade, spavanje najmanje 7 sati svake noći i izbegavanje jako začinjene (ljute) hrane.

Lekovi protiv dispepsije

Alka-selcer je uobičajen lek protiv loše probave koje se može naći u slobodnoj prodaji.

• Antacidi – u njih spadaju alka-selcer, riopan, maalox, rolaids i mylanta. Svi oni su lekovi u slobodnoj prodaji. Obično su to prvi lekovi koje lekari preporučuju.
• Blokatori histaminskih H2 receptora (H2 blokatori) – to su, na primer, ranitidin, cimetidin, famotidin i nizatidin. Neki od njih se nalaze u slobodnoj prodaji, a neki se mogu dobiti uz recept. Smanjuju nivo želudačne kiseline i duže deluju od antacida. Međutim, antacidi brže deluju. Kod nekih pacijenata mogu da se jave mučnina, povraćanje, konstipacija, dijareja i glavobolja. U druga neželjena dejstva spadaju podlivi i krvarenje.
• Inhibitori protonske pumpe –  u njih spadaju rabeprazol, neksijum, lanzoprazol, omeprazol i pantoprazol. Inhibitori protonske pumpe su veoma efikasni i kod pacijenata koji pate od gastroezofagealne refluksne bolesti. Oni smanjuju količinu želudačne kiseline i jači su od H2 blokatora. Neželjena dejstva mogu da budu kašalj, glavobolja, vrtoglavica, bol u leđima, bol u trbuhu, gasovi, mučnina i/ili povraćanje, konstipacija i dijareja. U veoma retkim slučajevima nakon duge upotrebe može da dođe do preloma kostiju.
• Prokinetici – kao što je metoklopramid. Ovaj lek je koristan u slučajevima kada se stomak sporo prazni. Neželjena dejstva mogu da budu umor, depresija, pospanost, anksioznost i mišićni grčevi.
• Antibiotici – ako je uzrok peptičkog ulkusa helikobakter pilori i to dovodi do dispepsije, daju se antibiotici. Neželjena dejstva mogu da budu uznemiren želudac, dijareja i gljivična infekcija.
• Antidepresivi – ako nakon detaljnog pregleda nije pronađen uzročnik dispepsije, a pacijent ne reaguje na lečenje, lekar može da prepiše antidepresive. Oni ponekad olakšavaju osećaj nelagode tako što smanjuju osetljivost na bol kod pacijenta. Neželjena dejstva su mučnina, glavobolja, uznemirenost, konstipacija i noćno znojenje.

Lekar može i da predloži zamenu trenutnih lekova koje pacijent uzima, ukoliko smatra da oni doprinose dispepsiji. Ponekad aspirin ili ibuprofen mogu da se isključe iz tretmana i da se umesto njih daje neka zamena. Važno je da terapiju menjate pod lekarskim nadzorom, nikako na svoju ruku.

Komplikacije usled loše probave

U najvećem broju slučajeva dispepsije je blaga i ne događa se često. Ozbiljna indigestija povremeno može da dovede do sledećih komplikacija:

• Ezofagealna striktura (suženje jednjaka) – je indigestija koju izaziva refluks kiseline, kada se želudačna kiselina podiže u jednjak i nadražuje sluzokožu usled čega dolazi do pojave ožiljaka na jednjaku. Na kraju jednjak može da postane uzak i stegnut. Kod pacijenata sa suženjem jednjaka može da se javi otežano gutanje; hrana može da se zaglavi u grlu i izazove bol u grudima. Ponekad je neophodna operacija da bi se jednjak proširio.
• Pilorostenoza (suženje želudačnog izlaza) – nju izaziva dugotrajna iritacija sluzokože digestivnog sistema želudačnom kiselinom. Pilorus – prolaz između želuca i tankog creva – počinje da formira ožiljke i da se sužava. Hrana se ne vari pravilno. Da bi se želudačni izlaz proširio, ponekad je neophodna operacija.
• Peritonistis (upala trbušne maramice) – upala peritoneuma (sloja tkiva koji oblaže unutrašnji zid trbuha i karlice). Operacijom može da ukloni šteta na peritoneumu, a ponekad se daju antibiotici da bi se suzbila infekcija.