Bolest spavanja narkolepsija – simptomi i prirodno lečenje

Šta je narkolepsija?

Narkolepsija je hronični poremećaj spavanja koji može dramatično uticati na život i svakodnevnu rutinu. Narkolepsija obično znači da osoba jako teško ostaje budna duži vremenski period, bez obzira na okolnosti. Osobe sa narkolepsijom mogu zaspati dok voze, sede u školi, na sastanku na poslu, dok kuvaju ili se bave sportom.

Katapleksija je relativno česta i obično se javlja uz narkolepsiju. Ovo stanje podrazumeva nekontrolisanu mišićnu paralizu ili slabost, koja se obično javlja zbog jakih emocija (uglavnom pozitivnih). Kada se javi katapleksija, osoba koja se do tada smejala odjednom postaje paralisana i ne može da pomera lice, noge ili ruke. Ovakve epizode obično traju par momenata, a kada se ta epizoda završi, osoba obično zapada u dubok san.

Osnovne činjenice

Narkolepsija je hronični neurološki poremećaj za kog nema leka, a još uvek nije utvrđen ni definitivan uzrok ovog oboljenja.

Obično se javlja tokom detinjstva ili adolescencije, ali se može pojaviti u bilo kom životnom dobu.

Glavna karakteristika ove bolesti je nemogućnost da osoba ostane budna, čak i nakon najobičnijih dnevnih aktivnosti.

Simptomi obično uključuju halucinacije, mesečarenje, paralizu u snu i katapleksiju.

Deca i tinejdžeri često teško objašnjavaju svoje stanje vršnjacima i nastavnicima. Naučite ih kako da komuniciraju sa ostalima i kažu šta ih muči, jer često ljudi pogrešno percipiraju takvo ponašanje.

Neki od simptoma, posebno paraliza u snu i halucinacije, mogu biti zastrašujući za decu. Veoma je važno naučiti decu da se nose sa ovim stanjem od početka.

Najčešći znaci i simptomi narkolepsije

Ovo neurološko oboljenje svakoga pogađa na različit način. Ovde navodimo znake i simptome koji se ne moraju javiti kod svake osobe sa narkolepsijom:

• jaka pospanost tokom dana, koja može dovesti do toga da osoba zaspi i protiv svoje volje, čak i tokom aktivnosti kao što su vožnja ili rad
• paraliza u snu se može javiti pre zapadanja u san ili nakon buđenja.Osoba neko vreme ne može da se pomeri ili da priča. Ovakva iskustva su obično zastrašujuća, posebno za decu ili tinejdžere
• halucinacije tokom sna i odmah nakon buđenja su često veoma žive i zastrašujuće. U suštini, ovakve halucinacije su veoma živahne i osobi se čini da je reč o stvarnosti
• javlja se i hrkanje zbog opstuktivne apneje, kada se mišići u grlu opuste i blokiraju disajne puteve
• nevoljni i česti pokreti nogu (sindrom nemirnih nogu)
• loše pamćenje i koncentracija i problemi sa kognitivnim funkcijama
• stalna iscrpljenost
• loš kvalitet sna i nesanica
• katapleksija – iznenadna ukočenost i paraliza mišića na licu, rukama, nogama, grudima. Obično se javlja kada se jave intenzivne emocije

Kod dece se mogu javiti sledeći simptomi:

• iritabilnost
• hiperaktivnost
• ispadanje jezika
• napola sklopljene oči
• nestabilan hod

Narkolepsija: uzroci i faktori rizika

Postoji mnoštvo teorija o tome šta izaziva narkolepsiju, ali je većina naučnika još uvek složna u tome da je uzrok nepoznat.

Faktori rizika uključuju:

• Manjak hipokretina u mozgu. Ova hemijska supstanca je veoma važna za cikluse spavanja i buđenja. Hipokreatin je odgovoran i za druge moždane funkcije – lučenje serotonina, dopamina i norepinefrina. Kada dođe do promene nivoa ovih hemikalija u mozgu, rezultat mogu biti depresija i poremećaji raspoloženja.

• Nasledni faktor. Oko deset posto ljudi nasleđuju gen koji utiče na hipokretin.
• Manjak histamina u krvi.
• Povrede glave, uključujući klasične povrede, tumore i šlog.
• Izlaganje environmentalnim toksinima: teškim metalima, pesticidima, herbicidima, dimu.
• Autoimuni poremećaji (reumatski artritis, lupus, celijakija).
• Žene su podložnije narkolepsiji nego muškarci.
• Osobe koje su preležale svinjski grip (H1N1) imaju veći rizik od narkolepsije.
• Deficit vitamina D.

Konvencionalni načini lečenja

Narkolepsija se dijagnostikuje nakon fizičkog pregleda i izlaganja pacijenta o simptomima. Najbolje je da vodite dnevnik o tome kada i koliko ste spavali. Ponekad se radi i kliničko ispitivanje pacijenta. Ove procedure nisu bolne i rade se u bolnicama. Meri se moždana aktivnost tokom spavanja, sluh, disanje i merenje pokreta mišića i očnih kapaka. Prati se i to koliko brzo pacijent zaspi i koliko brzo prelazi u REM fazu.

Iako za narkolepsiju nema leka, postoje neki tretmani sa fokusom na određene lekove i bihevioralne tretmane. Veoma je važno da znate da ovi lekovi služe samo da “zamaskiraju” simptome, ali ne leče uzrok. Najčešći lekovi koji se prepisuju su:

• Stimulansi: reč je uglavnom o lekovima na bazi amfetamina. Moguće nuspojave su preskakanje srca, glavobolje, nervoza i moguća je zavisnost.
• Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina: ovi lekovi se prepisuju za olakšavanje katapleksije i halucinacija. Moguća neželjena dejstva su gojenje, slab libido i problemi sa varenjem.
• Triciklični antidepresivi:depresija je česta kod pacijenata sa narkolepsijom, a neki od ovih lekova uspešno ublažavaju simptome katapleksije.  Moguća neželjena dejstva su blaža nesvestica i sušenje usta.

Ovi lekovi se uvek moraju pažljivo uzimati i nikako ne smete piti alkohol ili uzimati bilo kakve druge lekove (posebno ne lekove za spavanje i protiv bolova) bez prethodnog odobrenja svog lekara.

Lečenje dece ili tinejdžera je veoma problematično, jer su ovi lekovi uglavnom predviđeni za odrasle i mogu izazvati veoma ozbiljna neželjena dejstva kod dece. Osim toga, trudnice ne bi smele da piju ovakve lekove, jer oni mogu nepovoljno uticati na razvoj ploda.

Kako lečiti narkolepsiju prirodnim putem ?

Prilagodite se svom prirodnom ciklusu spavanja. Osobama sa narkolepsijom je veoma teško da ostanu budni tokom dana, čak i kada rade ili idu u školu. Prilagodite se tom ciklusu spavanja i potrudite se da spavate danju kada imate vremena. Ako spavate redovno u kraćim intervalima, bićete manje pospani.

Pošto narkolepsija nije izlečiva, veoma je važno da utvrdite u koje doba dana vam se najviše spava i da naučite da se izborite sa tim. Za odrasle, to znači da obično odremaju u pauzi na poslu ili nakon posla, pre nego što pođu kući. To može da znači i nalaženje posla koji se može raditi od kuće.

Za decu, narkolepsija može značiti značajne probleme u školi. Deca često zaspu tokom časa ili tokom odmora, što obično dovodi do podsmeha druge dece i izolacije, pa čak i do problema sa nastavnim osobljem koje ne razume ovo oboljenje. Objasnite nastavnicima o čemu je reč kako bi mogli da zaštite dete i ispune njegove potrebe kao nastavnici i pedagozi.

Vitamin D. Statistike pokazuju da se kod osoba sa narkolepsijom koju prati katapleksija češće javlja deficit vitamina D. Poznato je da deficit vitamina D izaziva bolove i iscrpljenost. Kvalitetni suplementi vitamina D-3 mogu vam pomoći da se izborite sa ovim simptomima.

Najbolji način da sprečite deficit ovog vitamina jeste da idete na sunce. Svakog dana izađite po 10-15 minuta na sunce, bez zaštitne kreme – to će vam biti sasvim dovoljno.

5-HTP (5-Hidroksitriptofan). U jednom manjem kliničkom istraživanju, tokom četiri nedelje jednoj grupi ispitanika sa narkolepsijom je davan suplement 5-HTP, po 600 miligrama dnevno, a drugoj placebo supstanca. Na kraju ispitivanja, pacijenti koji su dobijali 5-hidroksitriptofan su mnogo manje spavali danju, a više i bolju noću.

Imajte na umu da je ovo veoma velika doza ovog suplementa, i može izazvati nuspojave i imati interakcije sa mnogim lekovima koji se obično prepisuju za narkolepsiju. Nikada ga ne bi trebalo davati deci i trudnicama. Ako želite da uzimate ovaj suplement, pre toga se posavetujte sa svojim lekarom.

Vežbajte. Samo 20 minuta fizičke aktivnosti tokom dana može da ublaži najčešće simptome narkolepsije, uključujući depresiju, probleme sa koncentracijom i loš san. Nemojte se baviti fizičkim aktivnostima koje mogu prouzrokovati povredu ako zaspite, a najbolje je da uvek neko bude sa vama kada vežbate.

Šetnja, pilates i joga su najbolje opcije, i mogu ih upražnjavati i deca i odrasli. Joga pomaže i u ublažavanju anksioznosti i poboljšava koncentraciju, kognitivne funkcije, fleksibilnost i izdržljivost. Ako ste energična osoba, opredelite se za neki intenzivniji sport, poput košarke ili tenisa. Ako imate katapleksiju, ne zaboravite da vam jake emocije mogu izazvati napad.

Omega-3 masne kiseline.Suplementi omega-3 masnih kiselina mogu dosta kontrolisati simptome hiperkinetičkog poremećaja i narkolepsije kod dece i odraslih. Ovi suplementi najviše poboljšavaju kognitivne funkcije, ali i ostale simptome.

Osim suplemenata, potrudite se i da uzimate više hrane bogate omega-3 masnim kiselinama – lososa, sardina, skuše, govedine, mlečnih proizvoda, lanenog semena i oraha. Suplementi omega-3 masnih kiselina su potpuno bezbedni za upotrebu, i mogu ih koristiti i deca i trudnice.

Zdrava ishrana.Ishrana siromašna ugljenim hidratima može ublažiti simptome. Veoma je važno da razlučite koje vam namirnice smetaju i da ih izbacite iz svoje ishrane. Najbolje je da eliminišete sumnjive namirnice jednu po jednu i da vidite šta vam stvara probleme. Najčešće alergije su na pšenicu, mleko, kukuruz, čokoladu i soju. Ako imate narkolepsiju, izbegavajte šećer, alkohol i kofein, jer ove supstance uzrokuju nagle skokove i padove energije, što može dosta pogoršati simptome.

Važna stvar vezana za zdravu ishranu i decu: više od 50% dece sa narkolepsijom je bolesno. Gojazna deca imaju mnogo lošiji san, češće imaju sleep apneju, mnogo su umornija i češće izostaju iz škole.

Imajte na umu da depresija, anksioznost, izolacija i umor mogu drastično uticati na fizičko i psihičko zdravlje deteta. Njima je mnogo teže da komuniciraju sa roditeljima i zdravstvenim radnicima. Zato je najbolje da ih što više ohrabrujete da se hrane zdravije i da se bave sportom.

Vitamin B12.Ako želite da poboljšate pamćenje, raspoloženje i energiju, ubacite u ishranu više namirnica bogatih vitaminom B12 ili koristite kvalitetne suplemente. Preporučena dnevna doza za vitamin B12 je:

Namirnica koja je najbogatija ovim vitaminom je goveđa džigerica. Mada su retki oni kojima je ovo omiljeno jelo, samo 30 grama džigerice ima oko 20 mikrograma vitamina B12, što je daleko više od preporučene dnevne količine. Ukusnije namirnice koje sadrže vitamin B12 su jagnjetina, losos, govedina, švapski sir i jaja.

Alternativne terapije. Neki stručnajci smatraju da akupunktura i masaža mogu dosta pomoći ljudima sa narkolepsijom. Akupunktura i masaža dosta smanjuju stres, poboljašavaju san, ublažavaju anksioznost i depresiju i poboljšavaju kognitivne funkcije.   

Aromaterapija dokazano smanjuje hroničan stres i zamor i poboljšava spavanje. Udahnite malo esencijalnog ulja lavande pre nego što pođete na spavanje, jer to poboljšava san i opuštanje.

Mere opreza

Ako zaspite dok radite, vozite, kuvate ili učestvujete u nekoj sportskoj aktivnosti, možete povrediti i sebe i druge. Ljudi sa ovim oboljenjem često padaju, poseku se i opeku se. Ako padnete i udarite glavu, obavezno idite kod lekara.

Najčešće komplikacije ovog oboljenja uključuju:

• gojenje i zdravstvene probleme zbog korišćenja lekova; fizičku neaktivnost, izolaciju i depresiju
• slab seksualni nagon, zamor i depresiju
• loše ocene (kod dece i tinejdžera)
• malu produktivnost u radu
• probleme u intimnim vezama zbog iscrpljenosti i umora i strah od katapleksije tokom seksa
• osećaj izolacije, strah od spavanja, katapleksične epizode ili paralize u društvu
• loše pamćenje i koncentraciju