Eukaliptus lekovitost ulje

Poznato je oko 500 vrsta eukaliptusa, koje sve imaju ulje u svojim listovima u određenom procentu, ali samo nekoliko tipova ove biljke se redovno koristi u medicinske svrhe.

Jedna vrsta eukaliptusa (E. camaldulensis), veoma je dragoceno stablo, visoko oko 50 metara, jer poseduje crveni kaučuk. Lišće mu je dugo i uzano, a obično raste pored reka.

Tasmanijski plavi eukaliptus (E. globulus) raste do visine od 30 m. Mlado drveće je mirisno, ima plavičasto-belo lišće Koje je okruglastog oblika i bez drške.

Ulje i sapun
Zanimljivo je da su u prošlosti Aboridžini koristili eterična ulja eukaliptusa i njegove grančice prilikom obreda pranja glave osoba koje su patile od nazeba ili gripa. Eukaliptusova ulja imaju visoki procenat sineola koje su veoma često koristili i prvi naseljenici australijskog kontinenta. Danas se koristi kao lek protiv lakših prehlada, ali i kao sredstvo koje deluje protiv uboda pojedinih insekata. Eukaliptusovo ulje se zapravo izlučuje na onim mestima gde je kora drveta oštećena.

Sadrži i tanine koji predstavljaJu sredstvo za stezanje kože. Rastvoren u vodi koristili su ga Aboridžini i kao sredstvo za lečenje infekcije grla, krvarenja, ali i dijareju. Eukaliptusovo ulje, koje se dobija iz biljke crvene boje, koristi se za pravljenje raznih sirupa protiv kašlja.
Najnovija istraživanja su pokazala da ulje eukaliptusa ima snažno antibakterijsko dejstvo.
Zanimljivo je da se danas, gotovo u svim prodavnicama tradicionalnih aboridžinskih duvačkih instrumenata, među kojima prednjači tzv. diredzidu, upravo koristi drvo eukaliptusa jer daje veoma zvonku melodiju. Sem eteričnih ulja, kao poklon od domaćina, često možete dobiti sapun od eukaliptusa koji kožu čini gipkijomi mekšom.

Lekovita dejstva eukaliptusa

Za lečenje se koriste sveži i osušeni listovi eukaliptusa.
Verovatno najbitniji elemenat eukaliptusa je sineol, iako je pronađeno još 40-tak drugih korisnih sastojaka u lišću ove dragocene biljke. Svi ti drugi korisni sastojci zapravo čine eukaliptus karakterističnim zbog različitih mirisa, od samog mirisa eukaliptusa, do mirisa peperminta, limuna ili terpentina. Ali, ono što je najbitnije je da su svi eukaliptusi antiseptični.

Lečenje otoka – blago namazati eukaliptusovim uljem mesto na kome se pojavio otok ili modrica da bi se smanjila nadutost i bol, ili pak koristiti oblogu napravljenu od isceđenog lišća eukaliptusa.

Prehlada i grip– preporučuje se inhaliranje nad iskuvanim lišćem eukaliptusa(ili vrućom vodom sa dodatkom nekoliko kapi eukaliptusovog ulja), pravljenje blagih napitaka ove biljke da bi se smanjila napetost u plućima i da bi se oslobodili disajni putevi.

Gljivične infekcije – eukalptuso-vo ulje se, takođe, može koristiti za ublažavanje ili konačno otklanjanje gljivičnih infekcija na stopalu.

Mišići, zglobovi i članci– ulje eukaliptusa se može upotrebiti i kao sjajno sredstvo za masiranje pojedinih delova tela kao što su mišići, zglobovi i članci.

Respiratorni sistem: astma, bronhitis, kašalj, zapaljenje pluća, bolovi u sinusima.
Preporučljivo je parenje ili inhalacija nad eukaliptusovim lišćem za razne plućne infekcije, kašalj i bronhitis ili napici koji se dobijaju od razblaženog čaja. Sve ovo pomaže ublažavanju bolova povređenih tkiva u telu.

Reumatski artritis i osteoartritis – prave se obloge od eukaliptusovog ulja i stavljaju na bolna mesta na telu.

UPOZORENJE – prekomerne doze eukaliptusovog ulja mogu prouzrokovati muku i povraćanje. Nikako ne koristti na koži beba i na maloj deci.

PARKOVSKO DRVEĆE
Seme eukaliptusa se obično seje na proleće ili leto. Stabla su uglavnom previsoka za bašte prosečnih dimenzija, te stoga mahom uspevaju u parkovima. Većina listova eukaliptusa poseduje dovoljno vlažnosti, pa mogu uspevati i u suvom klimatu, kao što je australijsko podneblje.