Gajenje đumbira u saksiji i bašti

Đumbir je neverovatan začin koji raste u Indiji i Kini već tri milenijuma i sve je popularniji u svetu zbog intezivno lekovitih svojstva.Gajenje đumbira je moguće i kod nas.Možete saditi i gajiti ovu višegodišnju zeljastu biljku u saksiji kako biste iskoristili sve blagodeti i potencijale njenog čvornovatog rizoma: začinite đumbirom meso i ribu, ili skuvajte čaj od njegovog korena – uvek će vas iznenaditi prijatnim osvežavajućim ukusom.

Zašto gajiti đumbir

Đumbir je bogat mineralima, među kojima su mangan, kalcijum, fosfor, natrijum, kalijum, gvožđe i cink, brojnim vitaminima iz grupe B, vitaminom E i eteričnim uljima. Istraživači sa Hormel instituta u Minesoti (SAD) otkrili su i njegova antikancerogena svojstva, naročito u slučajevima malignih tumora rektalnog i crevnog trakta.

Začinska biljka đumbir, koja se tradicionalno upotrebljava kao digestiv i gorki tonik, izuzetno je efikasno sredstvo protiv mučnine u trudnoći, tokom vožnje i plovidbe.

Generalno, đumbir štiti stomak i digestivni trakt: koristan je protiv gastritisa i čira na dvanaestopalačnom crevu, stimuliše varenje i pomaže eliminaciju crevnih gasova. U Aziji se hiljadama godina primenjuje za jačanje imunološkog sistema: koristan je protiv prehlade i temperature, i velika je pomoć u borbi protiv kašlja i upale grla.

Nedavne studije pokazale su da đumbir ublažava simptome izazvane gripom: otklanja glavobolju, smanjuje bolove u zglobovima i mišićima. Zahvaljujući antikoagulantorom delovanju, prevenira stvaranje tromba, snižava krvni pritisak i nivo holesterola u krvi.

Uzgajanje đumbira u saksiji nije nimalo teško: biće dovoljno ako ga smestite na balkon gde ima dosta svetlosti.

Đumbir je biljka azijskog porekla i obožava intenzivnu svetlost ali ne i direktno sunce, a ne prija joj ni previše vlage.Ako se odlučite za gajenje đumbira dovoljno je da mu omogućite da dobija difuzno svetio preko neke veće biljke ili da se zaštiti ogradicom koju ćete postaviti ispred nje.

Nabavite rizom

Čvornovati koren đumbira možete pronaći i u supermarketima, ali postoji rizik da je tretiran da bi se odložilo klijanje. Idealno bi bilo da ga kupite u nekoj uzgajivačnici biološke hrane ili rasadniku koji će vam garantovati klijanje. Rizom treba da bude tvrd, bez fleka i trulih delova, s nekoliko izdanaka. Možete ga iseći na dva dela pod uslovom da na svakom od njih budu bar dva izdanka; pre toga ga ostavite na vazduhu nekoliko dana da se presečeni deo dobro osuši.

Odaberite pravu saksiju za gajenje đumbira

Saksija treba da bude duboka 30-40 cm jer se koren đumbira pruža u dubinu. Na dno posude stavite tri prsta ekspandirane gline da biste obezbedili dobru drenažu i potom napunite saksiju laganom i kvalitetnom zemljom sve do dva prsta od vrha. Možete i vi zamešati supstrat kombinujući treset, pesak i univerzalnu zemlju. Ako imate zrelog komposta, stavite u zemlju tri rukohvata, ili je obogatite mineralnim đubrivom s odloženom apsorpcijom.

Jednostavna nega

Zabodite u zemlju rizom nekoliko centimetara, ostavljajući izdanke okrenute nagore. U saksiju prečnika 40-50 cm možete zabosti tri korena na razmaku koji ne bi trebalo da bude manji od 15 cm. Potom zalijte biljku vodeći računa o tome da dobro pokvasite zemlju, i održavajte je vlažnom zalivajući je malo-pomalo kada površina postane suva.

Iskopavanje

Nakon otprilike šest meseci, kada lišće počne da se suši (za gajenje đumbira je važno eliminisati cvetove da ne bi izvlačili hranljive sastojke iz rizoma), možete izvaditi rizome i koristiti ih.Ako ste za ponovno gajenje đumbira i sledeće godine jedan deo isecite na komade, ostavite da se osuše i ponovo ih zabodite u zemlju ako bi imali rizome za ga; ne treba da se zalivaju sve do sledećeg proleća.