Gajite sami estragon začin

Posejte estragon u vrtu, na terasi ili u saksiji: sveže lišće ove biljke izuzetan je začin za brojna jela, a uz to je i veoma lekovito. Estragon (Artemisia dracunculus) zeljasta je višegodišnja biljka, visoka oko 100 cm, karakteristična po uspravnim i razgranatim stabljikama koje ispuštaju opor miris.

U narodu se još zove i zmajeva trava, a svojevremeno se koristio kao lek za vidanje rana nastalih od ujeda životinja. Lišće estragona tanko je i špicasto, lepe svežezelene boje. Tokom leta, ispod njega na stabljici se formiraju mali, loptasti, belozelenkasti cvetovi grupisani u buketiće. Osim običnog, postoji i francuski varijetet, koji ne može da se nađe u prirodi, već isključivo u rasadnicima, gde se razmnožava pelcerom. Miris mu je manje intenzivan od arome rustičnog estragona.

Estragonu je biljka kojoj prija rastresit i lagan teren, bogat organskim materijama, ali pre svega dobro dreniran, jer ne podnosi Ustajalu vodu i preveliku vlažnost. Ne voli glinovito tlo niti previše kompaktan supstrat i ne razvija se dobro na direktnom suncu. Pogoduje mu rast u saksiji ukoliko se stavi na južnu stranu.

Zdrav i lep godinama

Umesto francuskog estragona, lakše je gajenje domaćeg, je otporniji i pritom se razmnožava semenom (polaže se u zemlju u martu i aprilu). Nove biljke se mogu dobiti i pomoću pelcera ili razdvajanjem korenja u martu i aprilu, što treba činiti bar svake dve godine da ne bi došlo do “gušenja” usled nedostatka prostora. Mladice se sade na razmaku od oko 50 cm. Estragon ne zahteva posebnu negu, ali ga zimi treba zaštititi od mraza: odsecite mu stabljike do zemlje i prekrije ga slamom ili korom drveta.

Ukus estragona ima notu mente i peršuna, pomalo je opor i ljutkast. To je začin koji ističe ukus jela, a čija se aroma ne menja nakon kuvanja. Poznat je po tome što stimuliše apetit i olakšava varenje. Upotrebljava se kao začin svež i sušen, za pripremanje salata, živinskog mesa, tunjevine… Odličan je dodatak sosovima, kojima daje pikantan ukus, kao i supama, varivima. Stavlja se i u ukiseljeno povrće.

Estragon ima priznata antiseptička svojstva, ublažava grčeve i pozitivno deluje na organe za varenje.

Listovi se sakupljaju leti i u jesen. Mogu da se koriste svezi ili osušeni na suvom provetrenom mestu.

Jedna legenda kaže da je estragon bio omiljeni začin franačkog cara Karla Velikog, koji je, kad god bi pokorio neku zemlju, na novoj teritoriji sejao estragon.

Biljke treba iseći sve do drvenastog dela i okačiti na mesto gde će se brzo osušiti – na primer, pod tremom, ili u prostoriji gde se može napraviti dobra promaja. Sušenjem biljka gubi dosta od arome, naročito ako se proces odvija sporo. Kada se osuši, izmrvi se i stavi u staklenu teglu, koju treba hermetički zatvoriti.

Pre nego što ga zamrznete…

Aromatične biljke koje imaju mesnate ili porozne listove, kao što su žalfija i estragon, bolje će sačuvati miris ako ih zamrznete umesto da ih osušite. Pre nego što ih stavite u zamrzivač, postupite na sledeći način:

• Skinite listove s biljke, najbolje ujutro. Ostavite im peteljke, operite ih pod mlazom vode, a onda ih malo protresite i pustite da se ocede.
• Napravite svežnjeve od desetak do dvanaest listova uvezanih oko peteljki. Svaki svežanj stavite u gazu i zavijte pamučnim koncem.
• Spustite ih u ključalu vodu (pola litra na 100 g lišća).
• Sačekajte pola minuta, a onda izvadite lišće pomoću cediljke za čaj, isecite konac, otvorite svežanj i potopite ga u posudu s vodom koju ste ohladili kockicama leda.
• Posle minut-dva procedite vodu, ocedite lišće i stavite ga u najlonske kesice. Nakon što ih popunite do kraja, zavežite ih gumicama.