Guava voće uzgoj u saksiji i razmnožavanje

Guava voće uzgoj

Ako niste upoznati sa guavom, nađite je u supermarketu, na polici sa tropskim voćem i obavezno je probajte (taman, zadržite semenke, pa će vam ostatak ovog teksta biti još korisniji)!

Guava je ukusno, slatko voće koje se uzgaja u topskim delovima sveta. Ona se jede sama, ili se od nje pravi piće, koristi se kao sastojak u dezertima i slatkišima. U mnogim delovima sveta, guava se jede sa malo soli, jer se tako pojačava slatkoća. Plod, koji ima prečnik oko 12 centimetara, nalazi se na granama malih žbunova koje nije teško uzgajati, pod uslovom da možete da im obezbedite dovoljno toplote.

Guava je jako osetljiva na niske temperature i opašće joj lišće čim oseti zimu. Kao i kad je u pitanju drugo tropsko voće uzgoj guave je moguč,  iz semenki koje će vam ostati kada je pojedete. Guava voće se može gajiti u saksiji i tokom zime čuvati u sobi.Verovatno nikada nećete dobiti plodove u kućnim uslovima, a i ako rodi, nismo sigurni da će ukusom ličiti na ono što ste jeli, ali će vas uzgoj guave u saksiji sigurno dobro zabaviti.

Uslovi za gajenje

Svetlost: Guavi je potrebno izležavanje na suncu. Čim seme proklija, stavite ga na najsunčanije mesto u stanu. Tokom leta, izbacite je na osunčani deo terase. Tokom zime, guavu čuvajte u delu koji je najosvetljeniji.

Zalivanje: U toku rasta, redovno je zalivajte, a zimi malo proredite.

Zemlja: Bogato zemljište, koje se obično koristi za sobne biljke će sasvim lepo poslužiti i za uzgoj guave. Važno je da saksija ima rupe i da se zemlja dobro cedi, kako bi se zaštitio koren.

Đubrivo: Dok raste, biljku bi trebalo povremeno tretirati slabijim tečnim đubrivom.

Razmnožavanje

Guava se širi na mnogo načina – preko semena, kalemljenja i vazdušnim raslojavanjem. Većina uzgajivača kalemi guavu na jednu, dobro ustanovljenu podlogu, što pomaže biljci da raste i cveta. Ako uzgajate guavu iz semena, verovatno nećete dobiti plodove koji su slični originalnom voću. Kako biste ubrzali klijanje, ostavite semenke u malo vode na dve nedelje, ili ih prokuvajte pet minuta, pa zasadite. Proklijaće kroz dve do osam nedelja.

Presađivanje

Drvo guave u prirodi raste oko devet metara u visinu, ali samo manje biljke cvetaju i donose plodove. Pod pravim uslovima, mlado drvo će početi da cveta i donosi voće oko 4. ili 5. godine života (mada, ovo može varirati). Presadite mladu guavu svakog proleća u veću saksiju. Da biste je zadržali manjom, možete je orezivati svakog leta, pažljivo, i tako ćete povećati šanse za dobijanje plodova.

Vrste za uzgoj:

Tipična guava naziva se Psidium guajava. Ova biljka se već toliko dugo uzgaja, da se ne zna odakle originalno potiče, a u vekovima iza nas, pojavile su se desetine novih vrsta. Imena nekih od ovih sorti su ‘Redland’, koja je dobila naziv po mestu uzgajanja, u južnoj Floridi. ‘Supreme’ vrsta guave ima belo meso, a ‘Ruby’ svetlo roza. Ako niste kalemili guavu na pouzdanom zemljištu, verovatno od ploda nećete dobiti baš ono što ste očekivali.

Saveti za gajenje:

Guava voće je prilično atraktivnog izgleda, sa bronzanom korom koja se ljušti i ostavlja zelene tragove za sobom. Vremenom, drvo koje je prilično staro dobije čvorove i počne da se uvija, zbog čega izgleda mnogo starije nego što jeste.

Lišće i cvetovi imaju blag miris, lepo izgledaju, zbog čega vaš dom ima tropsku notu. Za guavu je važno da joj nađete mesto kod prozora koje će joj obezbediti odgovarajuću temperaturu. Teško joj pada hladnoća, ali ni jaka, putinjska toplota nije za nju. Mlado drvo guave podložno je štetočinama poput lisnih vaši, belih buba i belih muva. Identifikujte zarazu što pre i izlečite  guavu nekom neotrovnom opcijom.