Hipertenzija: Kako se leči visok krvni pritisak

Danas je visok krvni pritisak veoma česta bolest, posebno posle četrdesete godine života, a zabrmnjavajuće je da broj obolelih svakodnevno raste. Hipertenzija se manifestuje polako i sve počinje tako što osećamo slabost, vrtoglavicu, loše spavamo, umorni smo, prisutna je ukočenost prstiju, krv nam često “jurne” u glavu i čini nam se kao da nam stalno nešto leti pred očima. Ova faza može trajati nekoliko godina, bolesti, mogu se javiti bubrežne i mogu se javiti bubrel srčane insuficijencije (smanjenje funkcija), praćene lošom cirkulacijom krvi, a, nažalost, sve se može završiti srčanim i moždanim udarom.

Šta je suština

Glavni uzroci visokog krvnog pritiska jesu loša genetika, višak kilograma, višak tečnosti u organizmu i sužavanje krvnih sudova (ateroskleroza), a posebno je opasan stres. Neke faktore, nažalost, možemo samo prihvatiti, ali zato na ostale kako možemo uticati. Hipertenzija je bolest koja neće sama od sebe i kad vam je jednom dijagnostikuju, moraćete redovno da se borite s njom, što znači da se lekovi za visok krvni prisak moraju piti stalno. S druge strane, ključnu stvar za ovo oboljenje predstavlja pravilna ishrana i zdrave životne navike. Pritisak nećete “izlečiti”hranom preko noći, ali upotrebom adekvatnih namirmica za pola godine moći ćete da ga normalizujete i držite pod kontrolom, što je ravno pobedi, odnosno izlečenju.

Faze izlečenja

Prva faza predstavlja gubitak u težini, odnosno potrebno je smanjiti vličinu masne i slatke hrane koju jedemo.

Druga faza sastoji se od izbacivanja viška vode i poboljšavanja rada kardiovaskularnog sistema. To podrazumeva da eliminišete kuhinjsku so iz upotrebe i da se fokusirate na hranu bogatu kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, vitaminima B6 i C.

Konkretni saveti za lečenje

– Nemojte soliti testeninu i pirinač, jedite više voća i povrća (sadrže dovoljne količine prirodne soli).

– Umesto soli, više korište začine: crni i beli luk, ren, rotkvice, peršun, celer, mirođiju.U jela stavljajte limunov sok.

– Pokušajte u jelovnik da ubacite najmanje dva vegetarijanska obroka dnevno, povećajte porcije pirinča i pasulja.

– Živinsko meso jedite najviše 200 g dnevno (u dve porcije). Ograničite unos crvenog mesa na maksimalno 100 gr dnevno.

– Ulja i masti koristite samo no dve-tri kašičice dnevno (ovo se odnosi čak i na blagotvorno maslinovo ulje).

– Za desert i umesto grickalica najbolje je jesti orahe (do 200 g nedeljno), sušeno ili sveže voće.

– Jogurt i masni sir zamenite kefirom, kiselim mlekom i nemasnim sirom.

– Ne morate smanjivati upotrebu vode, pijte i dalje no 1,5-2 litra dnevno. Najvažnije je da ona ne zadržava u organizmu.