lepota-lice

Stručnjaci gotovo svakodnevno govore kako je važno imati jak imunološki sistem – bilo da se borite protiv nešto bezazlenijih infekcija, poput obične kijavice, ili se suočavate sa malignim oboljenjima. Jak odbrambeni sistem organizma igra ključnu ulogu u ozdravljenju. Međutim, koliko god se govorilo o tome da put ka zdravlju mora biti okružen jakim bedemima imunološkog sistema, malo ko pokušava da objasni o kakvom – se sistemu zapravo radi. S obzirom na to da je ljudski organizam idealno okruženje za mikrobe, oni pokušavaju da prodru u njega, a upravo je imunološki sistem taj koji ima funkciju štita.

Čuvar zdravlja

Ukoliko kapije imunološkog sistema ne budu dovoljno jake da spreče ulazak stranih tela, nastupa borba čiji je cilj da ih uništi. No, kakva je to zaštitna mreža u našem telu sastavljena od ćelija, tkiva i organa, koja drži bolesti podalje od nas i spremno im se suprotstavlja čim nas napadnu?

Imunološki sistem u stvari bdi nad svim drugim sistemima koji čine naše telo: zahvaljujući njemu mikrobima je znatno teže da napadnu i oštete kardiovaskularni, respiratorni i bilo koji drugi sistem koji predstavlja sastavni deo čoveka.

 

Šta je imunološka tolerancija?

Tokom razvoja organizma, njegove sopstvene ćelije imunološki sistem ne prepoznaje kao antigene, odnosno strana tela. To se označava kao imunološka tolerancija, što znači da naš imunološki sistem neće reagovati protiv ćelija našeg organizma. Bakterije ili virusi ne spadaju u te ćelije i oni podstiču imuno-odgovor, odnosno reakciju. Isto se dešava i sa tkivima, odnosno ćelijama druge osobe (osim u slučaju kada je donor jednojajčani blizanac), što dovodi do toga da pojedine transplantacije budu neuspešne.

Intolerancija je takođe moguća

S druge strane, iako je imunološki sistem kod većine ljudi formiran tako da pravi razliku između “domaćih” i “stranih” ćelija, može se razviti imunološka intolerancija, najčešće kod ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za to. Imunološki sistem tada uništava sopstvene ćelije ili stvara antitela prema sopstvenim molekulima, a to dovodi do uništenja ćelija. Tako nastaju autoimune bolesti, poput reumatoidnog artritisa ili sistemskog eritemskog lupusa. Mogu nastati i alergijske reakcije, poput one na polen, kada imunološki sistem čestice polena prepoznaje kao opasnost, iako one to zapravo nisu. Tada se govori o preteranoj aktivnosti imunološkog sistema.

Rađamo se spremni za borbu

Imunološki sistem razvija se tokom života. Rađanjem dobijamo urođeni imunitet, koji se sastoji od nespecifičnih mehanizama odbrane, aktivnih čak i pre izlaganja nekom antigenu. To je u stvari prva linija odbrane i čine je koža, sluzokoža očiju, respiratornog sistema, sistema za varenje, te urinogenitalnog sistema, kao i pljuvačka i želudačna kiselina. Saborci na prvoj liniji odbrane deluju neposredno u roku od 96 sati od napada stranog tela, uvek na isti način.

Imunološki sistem pamti

S druge strane, stečeni imunitet razvija se u godinama nakon rođenja, a podrazumeva da se za svaki antigen formira specifičan imuno odgovor. Za razliku od urođenog, stečeni imunitet odlikuje imuno-pamćenje, što znači da on beleži svaki kontakt sa određenim antigenom i ponovo ga prepoznaje kad god napadne, reagujući ranije formiranim imunio-odgovorom – kada napadaju bakterije, aktivira se humoralni odgovor, a u slučaju borbe protiv virusa i malignih tumora, ćelijski. Pritom, imuno-t -odgovor na pojedine izazivače bolesti može se izazvati i davanjem vakcine ili seruma.

Utvrđenja rasuta po telu
Tvrđave imunološkog sistema raspoređene su po čitavom telu. Najveća je slezina, smeštena ispod levog rebarnog luka, a iznad stomaka, dok su manja utvrđenja limfni čvorovi raspoređeni u vratu, ispod pazuha, u stomaku i preponama. U slezini i limfnim čvorovima nalaze se limfociti, bela krvna zrnca koja predstavljaju ratnike odbrambenog sistema – upravo oni imaju glavnu ulogu u imuno -odgovoru organizma. U organe imunološkog sistema spadaju i krajnici i grudna žlezda, a sva utvrđenja povezana su mrežom limfnih sudova, kojima teče limfa, bezbojna tečnost koja se naziva i “bela krv”. Njena uloga u procesu odbrane organizma jeste da prenese strana tela do limfnih čvorova, gde se ona uništavaju.

Antitela: Bedemi organizma

Sva krvna zrnca, u početku nezrele matične ćelije, potiču iz koštane srži, sunđerastog tkiva unutar kostiju. Tu se formiraju B ćelije -one se nakon prodora antigena u organizam transformišu u plazma ćelije i stvaraju antitela koja se izlučuju u krvotok čim dođe do napada stranog tela, s tim što svaka ćelija može da stvori jedno antitelo. Postoji pet vrsta antitela – neka od njih ubijaju bakterije, druga se nalaze u telesnim tečnostima poput suza ili pljuvačke i čuvaju ulaz u telo od stranih napadača, neka štite od parazita, dok jedna grupa ostaje pripojena B ćelijama i zaslužna je za njihovu blagovremenu reakciju na napad.

Oružje protiv inficiranih ćelija

Drugi deo limfocita – T ćelije, oružje su kojim imunološki sistem uništava ćelije koje su već inficirane različitim tipovima virusa. One sazrevaju u timusu, odnosno grudnoj žlezdi, koja važi za najbolju prijateljicu imunološkog sistema, ali aktivna je samo tokom detinjstva i puberteta, nakon čega se smanjuje i pretvara u masno tkivo. Dakle, ćelije koje sazrevaju u koštanoj srži štite nas od napada infekcije obrazujući antitela, dok one formirane u timusu pomažu da prebrodimo infekciju. Pritom, ćelije koje sazrevaju u grudnoj žlezdi mogu se podeliti na nekoliko grupa.

Od pomagača do ubica

T ćelije pomagači stimulišu B ćelije da stvaraju antigene ili podstiču druge T ćelije na akciju. Ćelije ubice direktno napadaju zaražene ćelije, dok ćelije ugušivači zaustavljaju imuno-odgovor sistema nakon što je infekcija pobeđena. Postoje i NK ćelije, odnosno “prirodne ubice”, čiji mehanizam delovanja još nije razjašnjen. One deluju protiv neprijateljskih ćelija koje se kamufliraju u telesnim ćelijama tako dobro da im ni antitela , ni T ćelije ne mogu ništa. Pored limfocita, važni činioci imunološkog sistema jesu i druga bela krvna zrnca, od kojih neka imaju ulogu da intenziviraju upalne procese kao deo imunološke reakcije i tako nam ukazu na problem.

Čini se da smo svi, u većoj ili manjoj meri navikli da imamo problem sa začepljenim nosom, makar jednom u toku kalendarske godine. Iako, u principu zapušen nos ne može da izazove nikakve komplikacije, osim možda kod beba, ako se ne pristupi lečenju odmah, svi znamo koliko ova pojava može da bude neprijatna, te da nas ometa u obavljanju svakodnevnih poslova.

Najbolje je najpre utvrditi zbog čega se naš nos začepio, a onda pristupiti adekvatnom lečenju. Ne zaboravite da uz zapušen nos lečite, odnosno jačate svoj organizam, uzevši u obzir da je začepljen nos jedan od načina našeg organizma da nam saopšti da je izgubio bitku sa nekom infekcijom.

zapusen-nos

Inhalacija za začepljen nos

Vodena para razređuje sekret i pomaže njegovom izbacivanju iz sinusa i nosa, što olakšava disanje. U vodu za inhalaciju dodajte nekoliko kapi esencijalnog ulja mente ili eukaliptusa, zbog veće efikasnosti inhalacije protiv zapušenog nosa. Čak i tuširanje toplom vodom može da olakša disanje.

Zapušen nos kod dece

Kada se javi zapušen nos kod dece to je najčešće posledica prehlade, odnosno različitih infekcija. Začepljen nos može biti praćen sekretom, ali i ne mora.

U većini slučajeva glavni krivac za zapušen nos kod dece je neka virusna infekcija, pa ako je to i jedini, odnosno glavni simptom, ni u kom slučaju se ne savetuje primenjivati antibiotsku terapiju, jer je dobro poznato da se antibiticima mahom leče bakterijske infekcije.

Zapušen nos kod beba

Ako se javi zapušen nos kod beba, treba biti naročito oprezan, jer može da dođe do određenih komplikacija. Upravo iz tog razloga se preporučuje bebama čistiti svako veče nos i to specijalnim pumpicama. Postupak je vrlo jednostavan: sipate špricem malo fiziološkog rastvora i odmah zatim iščistite pumpicom nosić svojoj bebi.

Vlažan vazduh ublažava iritaciju disajnih puteva
Suv vazduh u prostorijama (zbog centralnog grejanja) isušuje sluzokožu disajnih puteva, što otežava izbacivanje mikroorganizama koji se zadržavaju u sinusima. Ova pojava može da pogorša upalu i infekciju. Vlažan vazduh u atmosferi vlazi sluzokožu disajnih puteva, sprečava dalja oštećenja i olakšava disanje.Ako je nos vašeg deteta ili bebe često začepljen tokom zime koristite obavezno ovlaživač vazduha

Zapušen nos u trudnoći

U većini slučajeva, zapušen nos u trudnoći je posledica drugačijeg rada hormona, mada takođe može da bude izazvan i prehladom, odnosno nekom virusnom infekcijom. U principu, začepljen nos u trudnoći ne bi trebalo da izazove nikakve komplikacije, a valjalo bi lečenju na prirodan način pristupiti čim trudnica primeti prve simptome.

Održavanje optimalnog stepena hidratacije organizma ispijanjem vode, limunade, biljnih čajeva i supa razređuje mukus i olakšava njegovo izbacivanje iz sinusa. Čaj od mente, đumbira i kamilice otklanja zapušenost nosa u trudnoći. Izbegavajte kafu i druge napitke s kofeinom, jer oni mogu da uzrokuju dehidrataciju organizma.

Zapušen nos noću

Iako su uzroci za začepljenje nosa brojni, u pojedinim slučajevima se događa da se javlja zapušen nos noću, a da tokom dana ne postoje simptomi prehlade. Uzrok za ovu pojavu treba potražiti u spavaćoj sobi, uzevši u obzir da se za glavnog krivca u ovom slučaju najčešće smatra izuzetno suv vazduh u prostoriji u kojoj se spava, kao i velika količina prašine i grinja, kao najčešćih alergena. Zato je najpre neophodno da otklonite ove uzroke, te da na radijatore ili druga grejna tela tokom noći stavljate vlažne krpe ili pak prirodne ovlaživače vazduha, koje možete sami vrlo lako da pripremite.

Ako želite da sprečite da vam nos bude začepljen noću možete na radijator staviti činiju sa vodom u koju ste potopili bosiljak, te da ostavite da isparava tokom noći.

Zaista je delotvorno
Kapaljkom stavite nekoliko kapi hladnoceđenog ulja slačice u svaku nozdrvu. Duboko ga udahnite, a potom ispljunite ulje koje se spustilo u usta. Ovo ulje oporog i ljutkastog ukusa nateraće vas na snažno kijanje, što ubrzava čišćenje nosa.

Zapušen nos ujutro

Ako se javlja zapušen nos ujutru, može da se dogodi da je izazvan suvim vazduhom u prostoriji u kojoj se spava ili prisustvom određenih alergena. Naravno, i u ovom slučaju uzrok može biti prehlada, ali ukoliko se javlja začepljen nos ujutru, a sasvim ste sigurni da niste alergični na nešto, odnosno da niste prehlađeni, možda bi bilo najbolje da se obratite specijalisti ORL – a, jer zapušen nos ujutru može biti i jedan od simptoma oboljenja koje se naziva vazomotorni rinitis.

Sprej za zapušen nos sa slanim rastvorom
Ovi preparati na bazi slanog rastvora ili morske vode vlaže sluzokožu i ublažavaju upalu. Poput kadice za ispiranje nosa, ne uzrokuju nika nuspojave i mogu da se koriste neograničenom periodu.

Zapušen nos lečenje

U većini slučajeva zapušen nos zahteva samo adekvatnu higijenu i vlaženje nosa, mada je uvek dobro da lečenje bude kompleksno, ali najviše usmereno na jačanje imuniteta.
Svakako je najbolje da se lečenje fokusira na otpušavanje nosnih, ali i sinusnih kanala, a to možete učiniti primenom brojnih prirodnih sredstava.

Ukoliko je zapušenost nosa posledica alergije, a nije praćena povišenom telesnom temperaturom ili glavoboljom, onda bi u lečenju mogao da vam pomogne antihistaminski preparat. Ovi medikamenti se prodaju na recept. Deluju na principu blokade histamina koji izaziva upalu u organizmu, a koji telo proizvodi kao reakciju na alergene.

Kapi za nos iz slobodne prodaje  pružaju olakšanje

Različite vrste kapi i sprejeva za eliminisanje zapušenosti nosa mogu da budu delotvorne u nekim slučajevima, jer ublažavaju otok i bol, koji nastaje kao posledica iritacije upale nosnih puteva. No, ove preparate ne treba da koristite duže od tri do četiri dana a da se nakon toga niste posavetovali s lekarom.

Prirodno lečenje

Kada se javi začepljen nos, najčešće je dovoljno primenjivati samo prirodno lečenje. No u pojedinim slučajevima se može dogoditi da je neophodno posetiti lekara specijalistu, kako bi vam prepisao adekvatnu terapiju.
Prirodno lečenje podrazumeva stalno vlaženje nosnih šupljina, a to najbolje možete učiniti ukoliko pripremite rastvor morske soli i vode, te to ušmrkavate u nos. Rastvor se priprema od 500 mililitara mlake vode i 1 kafene kašičice morske soli. Neophodno je da ušmrkavate u nos ovu tečnost nekoliko puta u toku dana, stim da uvek mora biti mlaka, a nikako hladna.

Jedno od takođe izuzetno dobrih i uspešnih prirodnih sredstava za lečenje začepljenog nosa jeste čaj od majčine dušice, koji se takođe ušmrkava nekoliko puta dnevno u nos.

Možete takođe koristiti i jod i to tako što 5 dana za redom stavljate po tačkicu joda između obrva i sa obe strane nozdrva.

Koristite kadicu za ispiranje nosa
Ovaj gadžet je dizajniran tako da omogućava potiskivanje vode kroz nozdrve i temeljno čišćenje nosa. Precizno se informišite o njegovoj pravilnoj upotrebi od stručnjaka. Napunite kadicu mlakim sterilnim fiziološkim rastvorom. Dok dišete na usta, počnite da ulivate rastvor u gornju nozdrvu.

Studije pokazuju veću zastupljenost slučajeva rinitisa kod pušača (55% pušača u poređenju sa 12,8% slučajeva kod nepušača).

Prirodno lečenje začepljenog nosa bi takođe trebalo da bude usmereno i na jačanje odbrambenih snaga organizma na adekvatan način, a u zavisnosti od životne dobi osobe kojoj je nos zapušen.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply