Islandski lišaj čaj lekovitost

DRUGI NAZIVI: islandska mahovina, islandska pletika, planinska mahovina, planinski mah, plućnik.

LEKOVITI DEO BILJKE: Sakuplja se ceo lišaj, isključivo po suvom vremenu tokom čitave godine, tj. dok je branje moguće, s obzirom na vremenske prilike. Lišaj se očisti od raznih primesa – zemlje, iglica četinara, mahovine i drugog, pa se dosuši u hladu.

LEKOVITOST ISLANDSKOG LIŠAJA: Ublažava nadražaje i rastvara sluz, pa ga treba primenjivati kod svih vrsta prehlade.Čaj islandskog lišaja može postići vrlo dobre rezultatekod bronhijalnog
katara, kašlja, velikogkašlja, prehlade s prekomernom sluzi, kod svih oboljenja pluća kao i kod slabih pluća, kod sklonosti prehladama pri neznatnim vremenskim promenama ili promenama klime. Preporučuje se kod teških plućnih oboljenja, a naročito kod tuberkuloze, jer ne samo da teško obolela pluća temeljno oslobada od sluzi, već i podstiče aktivnost disajnih organa. Svojstvo lišaja da krepi i jača od značaja je kod stanja iscrpljenosti bilo koje vrste: za vreme ili posle teških bolesti, kod gubitka krvi zbog operacija i nesrećnih slučajeva,
posle boginja, teških infekcija, bolesti želuca i creva i dr. Povoljno utiče na sekreciju mleka kod dojilja, ali ne sme da postoji upala dojki ili bradavica. Dalje područje primene su oboljenja želuca i creva: akutni ili hronični prolivi, zatvori, smetnje u varenju, želudačni ili crevni katari i normalizovanje izlučivanja žuči. Dokazano je i da uspostavlja ravnotežu želudačne kiseline, bilo da je ima previše ili premalo. Ima i antibiotičko dejstvo, pa se može donekle uporediti s delovanjem penicilina.

UPOZORENJE: Prevelike doze i dugotrajna upotreba mogu dovesti do nadražaja u organima za varenje i smetnji u radu jetre. Dozu i trajanje primene najbolje će odrediti lekar.

Islanski lišaj čaj

Čaj: 1 kašičica suve biljke prokuva se u šolji vode i ostavi da stoji 10 minuta.Čaj od islandskog lišaja se pije nezasladjen, u gutljajima, 2-3 šolje čaja dnevno.

OPIS BILJKE: Islandski lišaj nije raščlanjen na koren, stabljiku i listove, jer spada u posebnu grupu biljnih organizama čija je stelja sastavljena od algi i gljiva. Stelja tog lišaja je tvorevina slična listu, visoka oko 10 cm, koja se kratkim končastim organima učvršćuje za površinu zemlje. Ubraja se u lišaje grmaše, jer mu je stelja uspravnog rasta i nepravilno razgranata kao mali grm. Strana lišaja okrenuta suncu je maslinasto do smeđezelena, a donja strana je svetlosive boje s belim mrljama. Ogranci lišaja su žljebasti, na vrhu prošireni i nepravilno trepavičasti. Najdonji delovi stelje su crvenkaste boje. U svežem stanju lišaj je mekan i kožasto-žilav, dok je u suvom stanju lomljiv i mnogo svetlije boje. Ima slab miris, a ukus je bljutav, sluzav i gorak.

RASPROSTRANJENOST: Ime biljke islandski lišaj vodi ka pogrešnom shvatanju da raste samo na Islandu, ali ime je dobila samo zbog toga što je na Islandu, gde takode raste, prvi put primenjena kao lekovita biljka. Lišaj uspeva skoro na čitavoj severnoj hemisferi, a može se naći i na dalekom severu, gde skromnim severnim jelenima služi kao hrana. U tim područjima je i hrana za ljude, kao zamena za žitarice, jer se od osušenog i smrvljenog lišaja priprema hranljiva kaša.

STANIŠTE: Na našim prostorima često se javlja u planinskom području, u svetlim i smrekovim šumama, na visinskim pašnjacima medu kamenjem, naročito na otvorenim područjima koja su često pod uticajem vetra. Za razliku od drugih lišajeva, raste na tlu.