Japanska dunja uzgoj, sadnja, razmnožavanje

Japanska dunja (Chaenomeles) je rod od tri vrste listopadnog bodljikavog žbunja, najčešće 1-3 m visine, u porodici Rosaceae (ruža). Oni su poreklom iz Japana, Koreje, Kine, Butana i Burme. Ove biljke se odnose na dunje (Cidonia oblonga) i kineske dunje (Pseudocidonia sinensis), koje se razlikuju u nazubljenim listovima koji nemaju dlačice, a postoje i razlike u cvetu.

Listovi su naizmenično raspoređeni, jednostavni, i imaju nazubljenu marginu. Cvetovi su 3-4.5 cm u prečniku, sa pet latica , a obično su svetlo narandžasto-crvene boje, ali mogu biti bele ili roze; cvetanje je krajem zime ili početkom proleća. Plod je sličan dunji, sa pet karpela, on sazreva u kasnu jesen.

Chaenomeles japonica ili japanska dunja je poreklom iz Japana, i ima mali plod, oblika jabuke, 3-4 cm u prečniku. Cvetovi japanske dunje su obično crveni, ali mogu biti beli ili roze. Listovi su dužine 3-5 cm.

Chaenomeles vrste su postale popularno ukrasno šiblje u delovima Evrope i Severne Amerike , koje se uzgaja u vrtovima i zbog svog svetlog cveća i kao trnovita barijera (živa ograda). Neke sorte rastu do 2 m visine, ali druge su mnogo manje i sitne. Takođe su pogodni za kultivaciju kao bonsai.

Plod – da li je jestiva

Da li je jestiv plod japanske dunje? Plodovi su veoma teški i opori i veoma neprijatni da se jedu sirovi, ali oni omekšaju i postaju manje opori posle mraza. Plodovi su, međutim, pogodni za izradu likera , kao i marmelade i slatka, jer sadrže više pektina od jabuka i pravih dunja. Plodovi se ponekad koriste kao zamena za prave dunje, iako se plod japanske dunje smatra inferiornim po ukusu u odnosu na plodove pravih dunja. Plod japanske dunje sadrži više vitamina C nego limun (do 150 mg / 100 g).

Sadnja

Pripremljene reznice japasnke dunje treba najpre umočiti u prah za pospešivanje ukorenjivanja, koji danas možete nabaviti u svim bolje snabdevenim prodavnicama sa materijalom za negu ukrasnog bilja. Kao supstrat koristite mešavinu treseta i rečnog peska ili pak gotov supstrat za ukorenjivanje (steckmedium).

Pikiranje se vrši u cvetne lonce, sandučiće i slične posude dovoljne dubine. Reznice do polovine utisnite u supstrat, zalijte, a posudu prekrijte prozirnom PVC vrećicom, plastičnom bocom ili staklenkom i smestite na senovito mesto. Idealna temperatura ukorenjivanja je 23-27 C, a vlažnost vazduha oko 80%. Dalja nega se sastoji u redovnom orošavanju i povremenom provetravanju. Kako napreduje ukorenjivanje, što ćete primetiti po pojavi mladih listića, pokrov potpuno uklonite kako bi biljčice privikli na spoljašnje uslove. Nakon što se biljke dobro ukorene, presađujete ih u pojedinačne posude. Tokom zime, mlade biljčice zaštititi od hladnoće. Neke će se vrste ukoreniti za nekoliko nedelja, dok je nekima potrebno i nekoliko meseci. Kod ovakvog razmnožavanja, pripremite nešto veći broj reznica nego što su vaše potrebe.

Razmnožavanje

Japanska dunja se razmnožava drvenastim i poludrvenastim reznicama krajem leta ili početkom jeseni. Može se razmnožavati i odvajanjem izbojaka koji su izašli iz korenovih pupoljaka.

Rano ujutro, pre vrućina, oštrim nožem, sa zdravih i dobro razvijenih biljaka se uzimaju reznice veličine 7.5-15 cm. Reznice se uzimaju sa ovogodišnjih, zdravih i dobro razvijenih izboja koji nemaju tragova bolesti na sebi, i nisu oštećeni od insekata. Izboji prema vrhu biljke su najkvalitetniji. Rez pravite ispod najdonjeg lista. S donje polovine reznice uklonite sve listove, a ako je reznica bujna, deo gornjih listova prikratite na 1.

Kod uzimanja reznica rez mora biti ravan i čist, stoga je veoma važno da uzimate reznice oštrim i čistim alatom. Idealan je oštar nož. Kako bi reznice održale dobru vitalnost, potrebno ih je odmah nakon branja, a do sadnje, staviti u plastičnu vrećicu. Vrlo je važno da što je pre moguće stavite reznice u supstrat, kako se ne bi oštetile zbog vrućina.