Obe biljke su sličnog sastava, pa se na isti način koriste u lekovite svrhe. Koristi se koren, rizom i biljka.
Jarci ja trava
(Sanguisorba officinalis)
Poznata i.kao dunjica, krvara, krvokapka, krvolovka, narod upotrebljava protiv zmijskog ujeda. Potiče iz hladnijih regiona Evrope, severne Azije i severnog dela severne Amerike. Raste i kod nas kao samonikla zeljasta biljka, na brdsko-planinskim vlažnim livadama i tresavama. To je ukrasna, jestiva i lekovita biljka. Voli direktno sunce, ali uspeva i u blagoj polusenci. naraste od 20 do 100 cm u visinu, što zavisi od kvaliteta i lokacije zemljišta, odnosno da li je na vetrometini ili ne. Uspeva čak i u siromašnom tlu. Latinski naziv ove biljke sastavljen je od reči sanquis što znači krv i sorbere što znači upiti, a ukazuje na njeno glavna svojstvo da zaustavi krvavljenje, naročito iz materice. Stablo joj je uspravno, u gornjem delu malo razgranate. Listovi su sa lica tamno zeleni, glatki, perasto izdeljeni na 7-15 listića. Listići lista su naspramni, jajasti, sa srcastom osnovom i testerasto nazubljeni. S naličja su svetio zeleni, sa jače izraženom nervaturom. Listići donjih listova su više jajasto izduženi, a sa svake strane imaju više od 12 zubaca. Cveta od juna do septembra, smeđe crvenim cvetovima čije su čašice sa po 4 prašnika iste dužine kao i cvetna čašica a nedostaju krunični listići. Čvetovi su skupljeni u glavičaste cvasti na dugim drškama vršnih delova biljke.
Gajenje u bašti: Ako je gajite u bašti, najbolje je seme ove biljke posejati u proleće ili jesen. Potrebno joj je oko dva meseca da proklija na 10-14 slepeni. Kada dovoljno poraste, posadite je u posebne saksije, a mladu biljku „preselite” na njeno trajno mesto u bašti kada dovoljno očvrsne. Obično se sadi u rano proleće ili ranu jesen, tri do pet biljaka na jednom kvadratnom metru. Ako u to doba nema dovoljno kiše, redovno je zalivajte. Inače, ova biljka je izdržljiva i može da izdrži i niske temperatura, do -25 stepeni.
Rasađivanje joj je potrebno na 4-6 godina, a možete je rasađivati i češće ako želite da usporite njeno širenje. Rasadite je u rano proleće ili na jesen, tako da razmak između noiedinačnih biljaka bude oko 260 cm.
Sakupljanje: Jarčija trava cveta od pro-leća do rane jeseni. Biljka se skuplja u julu, a koren iskopava na jesen. Cvetovi se skupljaju kada se otvore, a grančice i listovi se skupljaju samo ako se koristi cela biljka.
Korfšćenje u ishrani: Listovi jarčije trave se koriste za salate, jer ukusom blago podsećaju na krastavac. Može da se stavlja u vino ili pivo.
Lekovitost
U Evropi se jarčija trava koristi kao lekovita biljka više od 2000 godina. Biljka zaustavlja krvarenje i unutrašnje krvarenje. Tanini obezbeđuju ovoj biljci adstringentna svojstva, kao i svojstvo zgrušavanja krvi. Najveći adstringens je koren jarčije trave. U davno vreme, vojnici su pili čaj od jarčije trave pred bitku, u nadi da će tako sprečiti da zadobiju ozbiljne rane tokom borbe, odnosno da neće oblino iskrvariti.
U vreme dinastije Tjudor (vladala Engleskom krajem 15. i u 16. veku), jarčija trava, zajedno sa još 20 biljaka, bila je deo mešavine koja se stavljala u vino za koje se smatralo da zaustavlja širenje kuge.
Čaj od cele biljke se koristi za izazivanje znojenja.
U našoj narodnoj medicini koristi se protiv zmijskog ujeda. Koristi se i u tradicionalnoj kineskoj medicini (poznata pod imenom di yu) -smatra se da hladi krv, zaustavlja krvarenje, isceljuje rane. Koren se koristi za zaustavljanje krvarenja iz nosa, ali i protiv dijareje, a kao obloga se koristi protiv opekotina i ujeda insekata.
Lubeničarka
(Sanguisorba minor)
Naučni naziv lubeničarke je Sanguisorba minor, u našem narodu je poznata i kao dinjica, lubeničica, oskorušica, zmijska trava. Srodnik je jarčevoj travi, tj. iz iste je familije. Od jarčeve trave se razlikuje po broju zubaca na donjim listićima. Ima ih 3-9 ukupno sa svake strane, a sami listići su okruglastog oblika. Cvetovi su zelenkasti, prošarani crvenim. Cveta od aprila do avgusta, svaki cvetić ima 10-30 prašnika dužih od cvetne čašice. Takođe su cvetići skupljeni u glavičaste cvasti na vrhovima biljke. Lubeničarka će, ako je protrljamo između prstiju zamirisati na lubenicu, dinju ili krastavac. U rizomu lubeničarke ima 12 % tanina, a u nadzemnom delu flavonoida i C vitamina, dok jarčeva trava sadrži do 17% tanina, sanguisorbin i druge triterpenske saponine. U nadzemnom delu biljke ima 2,5-4% šanguisorbina, saponina, tanina, C vitamina – (ali samo u svežoj biljci), antocijana i flavonoida. Lubeničica potiče iz zapadne, centralne i južne Evrope, severozapadne Afrike, jugozapadne Azije, a prilagodila se i raste i u severnoj Americi. Ona je višegodišnja biljka koja raste od 40 do 90 cm u visinu, obično na livadama, a dobro podnosi sušu kao i zimu, pa se često zeleni listovi mogu videti i ispod snega. Biljka ima raširen korenski sistem, pa se koristi i za kontrolisanje erozije tla.
Lekovita svojstva
Lubeničica je bogata taninima (u korenu ih ima najviše, 13%) i vitaminom C (najviše u listovima, oko 200 mg). Kao i njena rođaka jarčija trava, i lubeničica se, usled adstringentnih svojstava, koristi protiv dijareje i krvarenja. Pomaže kod lečenja rana i opekotina od sunca. U 17. veku se koristila protiv kuge. Osušeni listovi se koriste za čaj (1 kašika na 300 g vode, kuvati 1-2 minuta), koji se daje kod proliva, katara creva, proširenog i spuštenog želuca. Koristi se i protiv nadimanja. U našoj narodnoj medicini i ova biljka se koristila protiv zmijskog ujeda.
Upotreba u kulinarstvu
Listovi se koriste u salatama i prelivima za salate, zbog ukusa koji blago podseća na krastavac. Kada se biljka protrlja, oseća se miris koji podseća na zelenu lubenicu, dinju ili krastavac. Dobro se slaže sa listovima nane. Obično se koriste najmlađi listovi, jer stariji listovi mogu biti previše gorki i čvrsti.
Jarčija trava i lubeničarka sa sličnim medicinskim dejstvom
Obe biljke su tipične taninske biljke i imaju adstringentno hemoragično i stiptično dejstvo. Narodni su lek kod entero-inomtsa, proliva, krvarenja iz materice, hemoroida, dizenteri-je, pa i protiv zmijskog ujeda.
Protiv proliva, sanguisorba biljke se uglavnom upotrebljavaju u mešavinama sa drugim taninskim biljkama Po 30 g
• sanguisorba (dinjica, lubeničarka)
• trave od srdobolje (Pot Tormentilla)
• srčenjaka (Pof. Bistorta)
• 10 g majčine dušice.
3 kašike ove biljne smeše preliti sa pola litre hladne vode, ostaviti poklopljeno tokom noći. Sutradan se zagreje do klju čanja, ohladi, procedi i pije u toku dana umesto vode. Od gotovih preparata na bazi lubeničarke ili jarčije trave je sorbeks.
Prekomerna upotreba se ne preporučuje kao ni u trudnoći i dojenju.
Mladi listovi lubeničarke su jestivi pa se mogu koristiti u mešanim salatama ili u mešavini variva.
