Pomisao na dijareju nas uznemiri, ne želimo da se sećamo ili prizovemo stanje u kome smo na nekoliko sati, u najgorem slučaju i po nekoliko dana, suočeni sa grčevima u stomaku koje prati nadutost i česte retke stolice, za koje, čini nam se u tom trenutku, ne postoji lek. Različiti su uzroci tih stanja, od onih bezazlenih da se stomak uznemiri pred put, da smo varenje poremetili nekom bakterijom iz nepravilno skladištene i upakovane hrane ili vodom zagadjenom nekim uzročnikom infekcije, do onih infektivnih, kod dece naročito često izazvanih virusom. Za dijareju se uglavnom ne obraćamo lekaru, osim u onim ozbiljnim slučajevima kada traje duže, dovede do dehidratacije i potpune iscrpljenosti. U prvom slučaju sami rešavamo problem i prvi pri ruci u rešavanju su lekovi za proliv, probiotici i sredstva za rehidrataciju. U apotekama su dostupni lekovi za proliv koji se izdaju bez recepta, oni pomažu kod akutne dijareje, koja, verovali ili ne, jeste jedan od najboljih odbrambenih mehanizama organizma protiv virusa ili infekcije. Ukoliko dijareja traje duže od dve nedelje, onda se lekovi obavezno uzimaju uz nadzor lekara.
Lekovi za proliv za stanje akutne dijareje
Ukoliko simptomi nisu jaki, proliv traje dan-dva, mogu da se uključe lekovi za proliv koji su u apotekama dostupni bez recepta. Najčešći lek koji uzima većina sa ovom tegobom, ukoliko, naravno, dijareja nije praćena temperaturom ili krvavom stolicom, jeste loperamid, vrlo efikasan lek koji služi za olakšavanje kratkotrajne dijareje koja nije infektivnog porekla, koristi se i kod hronične, ali samo na preporuku lekara. Deluje tako što usporava rad creva, vrlo je efikasan, deluje već posle jednog sata, apsorbuje ga jetra i iz organizma se eliminiše posle deset sati. Prilikom uzimanja loperamida, ipak, treba da postoji opreznost, da se ne uzima kod infektivnih proliva, zato što u tom slučaju ovaj lek za proliv nije pravi izbor. Infektivni prolivi nastaju kao posledica neke virusne infekcije ili trovanja hranom, u ovom slučaju oni su odbrambeni mehanizam, izbacuju štetne agense iz creva, kada se popije loperamid, on usporava rad creva, steže anus, zadržava stolicu u crevima, a sa njom i štetne agense, pa u tom slučaju samo produžava tegobe. Zaključak je da lekovi za proliv dolaze kao opcija posle probiotika, ukoliko se dijareja ne reguliše probiotikom i rehidratacijom, nadoknadom tečnosti i elektrolita, onda se uzimaju lekovi za proliv, uz obavezno savetovanje sa lekarom.
Lekovi koji sadrže bizmut subsalicilat
Lekovi koji mogu da pomognu kod dijareje, a izdaju se bez recepta su lekovi koji sadrže bizmut subsalicilat. Poput loperamida i bizmut subsalicilat zaustavlja proliv i grčeve, usporava rad i grčenje crevnog trakta. Oba se koriste kod akutnog proliva, kada je reč o samom začetku retkih stolica, kod osobe koja je, inače, zdrava. On retko izaziva neželjena dejstva, medjutim, kod lekova koji se izdaju bez recepta i bez konsultacije sa lekarom, postoji rizik od prekoračenja doze, pa se u tom slučaju uglavnom javljaju blaži simptomi poput blagog zatvora ili tamnije stolice, a u slučaju da se pretera i lek uzme u velikim dozama, on čak može biti i toksičan.
