Kako da počnete sa samostalnim uzgojem sobnih i lekovitih biljaka?

Ako ste oduvek želeli da se bavite baštovanstvom odnosno da imate svoj mali rasadnik ili plastenik, onda je sada pravo vreme da realizujete svoje ideje. Ovim hobijem usporićete način života, unećete mir u njega i smanjiti stres a povrh svega ćete uživati u plodovima rada u svojoj bašti. 

U nastavku vam dajemo nekoliko saveta za dobru organizaciju i uzgoj sobnih biljaka i povrća.

#1 Plan samostalnog uzgoja zdravih biljaka

Odaberite nekoliko rokovnika i planera (možete i elektronski) i počnite da zapisujete svoje ideje, planove, finansijsku konstrukciju kao i neophodne resurse za početak bavljenja ovim hobijem koji lako može prerasti u posao. 

Budite svesni da ćete svim temama morati da se temeljno pozabavite. Na primer, trebalo bi da detaljno proučite koje vrste biljaka mogu da se uzgajaju na našim prostorima kao i koje biljke su najtraženije kod nas. Dalje, što se tiče navodnjavanja možete se odlučiti za pumpe za vodu ili za neki od modernijh načina zalivanja. 

Ako ne živite u kući i nemate dvorište, trebalo bi da obezbedite adekvatan prostor za realizaciju svojih ideja. Takođe, razni rekviziti, alati, zemlja i supstrati, prirodna sredstva za prihranu i prirodni pesticidi protiv bolesti i štetočina biće vam neophodne kako bi vaše biljke bile zdrave.

#2 Izbor biljaka koje ćete uzgajati

Ovo je naravno jedan od najzanimljivijih delova pripreme za otvaranje rasadnika. Istražite na primer koje vrste sobnih biljaka najbolje utiču na zdravlje ljudi. Na primer, u Srbiji su popularni fikusi, monstere, dracene i palme. Tu su veoma zanimljivi primerci za koje mnogi možda nisu čuli kao što su ficus lyrata, ficus benghalensis Audrey, ficus cyathistipula, ficus binnendiijkii Alii, monstera adansoni, i još mnoge druge – spisak je zaista dugačak. 

Osim sa sobnim biljkama, vaš rasadnik možete obogatiti povrćem i začinskim biljem. Povrće koje svakodnevno vidjate u prodavnicama i na pijaci probajte sami da uzgajate u svom plasteniku. Tu su paradajz, krastavac, paprika, tikvice, bundeve, krompir i još mnoge druge. Od začinskog bilja i lekovitih čajeva, odlično uspevaju peršun, ruzmarin, rukola, majčina dušica, bosiljak, kamilica, žalfija, origano, mirođija i još mnogi drugi.

Elektronski ili u papiru napišite sva saznanja o biljkama koje odaberete. To će vam biti potrebno i za njihovo uzgoj ali kasnije i za prodaju kada ćete uz svaku saksiju moći da poklonite i uputstvo za gajenje date biljke koje će vaši kupci obožavati.

#3 Izbor lokacije za vašu baštu

Ovo će vam biti malo teži zadatak ukoliko već nemate neki prostor ili dvorište koji biste mogli da iskoristite za uzgoj biljaka. Pretražite oglase na internetu, zovite i informišite se, idite u razgledanje i beležite. U zavisnosti od finansijske situacije i povoljnosti ponuda koje nađete, odlučite se za iznajmljivanje ili kupovinu određenog dela zemlje sa objektom ili bez. 

Što se tiče lokacije, jedna od najbitnijih stavki je blizina vašeg boravišta odnosno stana tom budućem placu. Ovo nikako nemojte da zanemarujete jer će vam za održavanje biljaka trebati dosta vremena, pa ne bi bilo zgodno da nakon napornog dana putujete više desetina kilometara do svog stana. 

Ukoliko nađete plac sa određenim objektom, razmotrite njegove mogućnosti renoviranja odnosno prilagođavanja vašim potrebama. Ovo neće biti problem ukoliko nađete samo zemlju, jer ćete moći da napravite objekat kakav želite. Naravno – vaš rasadnik treba da podseća na prelepu botaničku baštu punu prirodnog svetla i prostora za razvoj vaših biljaka. 

#4 Nabavka osnovne opreme i rekvizita za gajenje biljaka

Osnovni rekviziti koji će vam biti neophodni za gajenje vašim zelenih ljubimaca su plastične saksije sa velikim rupama na dnu, klasičan zemljoradnički alat ašov, lopata, motika, raznorazne posude, više makaza, noževa, sredstva za sterilizaciju i tako dalje. 

Nabrojali smo sitne stvari koje će vam biti neophodne za rad sa biljkama. Što se tiče opremanja prostora odnosno rasadnika, svakako preporučujemo da nabavite velike stolove i police (najbolje magacinske) i stolice različitih visina kako ne biste morali sve da radite stojeći. Sa ovim nemojte preterivati u početku već kupujte postepeno. 

Od ostale opreme za uzgoj povrća biće vam neophodne konstrukcije za rast paradajza, krastavca jer one rastu preko dva metra. Za rast zelene salate, potrebno je da kupite najlon koji ćete prostrti na zemlju i onda sejati zelenu salatu koja neće biti zaprljana zemljom već će biti čista i spremna za vašu trpezu.

#5 Nabavka zemlje i supstrata

Različite biljke vole različit tip zemljišta tako da ne možete da napravite jednu smesu i da je koristite za sve. Baš iz tog razloga na tržištu postoje razlicite mešavine supstrata, za zelene biljke, za sukulente, za citruse, za orhideje. 

Preporučujemo vam da napravite svoju mešavinu za zelenolisne biljke kao što su fikusi, kalatee, dracene po sledećem receptu: oko 40% zemlje za cveće, 20% zemlje za orhideje, 20% perlita i 20% glistenjaka. Perlit ne menja ph vrednost zemlje, već služi za dobru drenažnu sposobnost zemlje. Isto tako i kokosov treset koji možete ubaciti u ovu mešavinu.

Neke biljke kao što su tilandsia i orhideje u prirodi žive bez da dodiruju biljke, odnosno na kori drveta. Monstere i filadendroni imaju neke njihove osobine pa tako te biljke više vole rastresitiju zemlju pa kada bude pravili supstrat za njih, povećajte procenat treseta za orhideje u odnosu na običnu zemlju za cveće.

Kada je u pitanju uzgoj povrća, biće vam potrebna zemlja koja je bogatija nutrijentima koji su neophodni za dobar rast. Zemlju za povrće takodje možete kupiti gotovu ili iskoristiti glistenjak, zemlju sa krtičnjaka ili biljni otpad. 

#6 Nabavka odabranih biljaka i semena

Vraćamo se na drugi korak u kome ste izabrali biljke koje vam se najviše sviđaju i koje će ljudima biti zanimljive i originalne. 

Tu bi trebalo da imate na umu da se biljke različito umnožavaju, odnosno, u praksi, ne možete kupiti pelcer palme, niti svojoj palmi iseći pelcer i očekivati da se primi (ovde ne mislimo na vrste vodenih palmi). Palme se prodaju kao oformljene biljke. Na internetu možete naći seme po povoljnim cenama i izučiti uputstva za njihovo klijanje i kasnije i rast. Za ovu aktivnost biće vam potrebni propagatori odnosno klijališta kao i kontejneri za rasad i pažljiva nega posađenih semena. 

S druge strane, dosta sobnih biljaka koje znamo može da se ožili jednostavnim držanjem pelcera u vodi od dve do nekoliko nedelja. Za ovu i prethodnu svrhu postoje sredstva za ožiljavanje koja podstiču formiranje žila odnosno korenja ali to su veštačka sredstva i nisu zdrava za ljude. Zbog toga možete napraviti prirodni serum za ožiljavanje biljaka od vrbine vode. Ona sadrži salicilnu kiselinu i auksin pa će vaši pelceri biti zaštićeni od bakterija i gljivica ali i brže će rasti. 

Povrće se uglavnom uzgaja iz semena mada vam je za početak lakše da kupite gotove sadnice nekog povrća, na primer paradajza, paprike i krastavca.

#7 Sadnja, prihrana i nega biljaka 

Kada ste postavili veliki zgodan sto u svoj rasadnik i spremili sve potrebne rekvizite, supstrate i biljke, možete početi sa sadnjom biljaka.

Bitno je da biljke ne sadite u prevelike saksije jer će brzo istruliti – mali koren ne može da popije svu vodu iz zemlje ako je nesrazmerna njemu. Takođe, ne sme biti ni manja jer će se onda oštetiti korenov sistem. Neke popularne biljke vole da im koren bude sabijen u saksiji – to su zamija i orhideja. 

Supstrat oko epifita i sl. nikako ne treba previše “gnječiti” kada posadite. Većina biljaka voli rastresitu zemlju i ne voli da se voda predugo zadržava u njihovim saksijama. 

Kada je reč o prihrani biljaka, na tržištu zaista ima puno toga. Od univerzalnih sredstava koja se uglavnom dele na ona za zelene biljke, za kaktuse, za citruse, za biljke koje cvetaju, do onih koja su toliko specijalizovana da maltene za svaku vrstu biljke postoji posebno sredstvo. Na primer, prihrana za fikus. 

Da ne idemo toliko daleko, za početak će vam biti dovoljna neka univerzalni preparat, na primer organsko đubrivo Flosal, ili Bakterije koje su odlične za prihranu povrća prilikom zalivanja. Oba su organska pa vam preporučujemo da se prihranom bavite kada tog dana završite sav posao u rasadniku zbog neprijatnog mirisa koje ova đubriva imaju. 

Prihrana se sobnim biljkama daje u letnjim mesecima na oko desetak dana a u zimskim mesecima na mesec dana. Prihranu za biljke možete napraviti i sami i ispitati učinkovitost.

Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao i inspirisao vas na gajenje prelepih sobnih biljaka i zdravog povrća!