Kako protiv stresa

[icegram campaigns=”14081″]

Istraživanja su pokazala da dugoročan stres može dovesti do sužavanja arterija i povišenog holesterola – samim tim raste rizik od srčanih bolesti, srčanog i moždanog udara.

Strahovi i brige, glavni uzročnici stresa, ubrajaju se u najstarije, bazične ljudske emocije. U kritičnoj situaciji mozak u organizam šalje velike količine adrenalina, koji nam pomaže da budemo bolje koncentracije, jači, brži i pametniji od “predatora”. Posle uzbune, sve se vrača u normalu. Pogled nam nije sužen, mišići se opuštaju, rad srca usporava, krvotok reguliše. Svrha stresa je – opstanak, borba za goli život. Sve ostalo što nam smeta, plaši nas ili opterećuje neopravdano nas drži u stresnom stanju.

Nažalost, poslednjih godina povećao se broj ljudi koji pate od anksioznosti, a u njihovim životima dominiraju briga, nemir i strah za budućnost. Kada smo pod stresom, simpatički nervni sistem stimuliše nadbubrežnu žlezdu koja tada proizvodi hormone epinefrin (adrenalin) i kortizol. To je početak odgovora na stres: poput grudve koja se kotrlja niz planinu i iz časa u čas biva sve veća i snažnija, tako je i sa reakcijom našeg tela. Adrenalin, na primer, ubrzava puls. Kada smo izloženi akutnom stresu, naše telo trenutno reaguje ubrzanim otkucajima srca, a krvni pritisak raste.

Dugoročan stres, s druge strane, može dovesti do sužavanja arterija i povišenog holesterola, samim tim raste rizik od srčanih bolesti, srčanog i moždanog udara. Dok se za kratkotrajni stres smatra da je, zapravo, zdrav i podsticajan za organizam, dugotrajne stresne situacije negativno deluju na telo i čine nas podložnijim zdravstvenim tegobama: od hroničnih bolesti akutnih infekcija.

Šta se dešava kada smo hronično pod stresom

Brojna istraživanja potvrđuju da odgovor tela na stres započinje otpuštanjem hormona stresa, kortizola i epinefrina (adrenalina). Visok nivo ovih hormona može uticali na naše pamćenje i povećati sklonost ka anksioznosti i depresiji. Stres u manjim količinama može delovati podsticajno na naš imunitet i tada pomaže organizmu u odbrani od infekcija. U slučaju hroničnog stresa, naš imunološki sistem je bespomoćan i samim tim organizam je podložan infekcijama, aknama, alergijama i ekcemima. Mišići su napeti, česte su jake glavobolje, a bolovi u leđima i vratu neke su od posledica hroničnog stresa na mišićno-koštani sistem. Česti su problemi sa spavanjem, a prisutne su i najrazličitije promene u sferi emocionalnih procesa (bes, tuga, stid, krivica).

Stres, bez sumnje, utiče na celo telo, a najčešće posledice jesu: kardiovaskularne bolesti, hipertenzija, seksualna disfunkcija, neplodnost i poremećen menstrualni ciklus, česte prehlade, nesanica i umor, strepnja, otežana koncentracija, gubitak pamćenja, pojačana ishrana ili gubitak apetita, problemi s varenjem…

Kako stres utiče na digestivni sistem

Hroničan stres i druge negativne emocije poput besa, anksiozonosti i tuge mogu izazvati probavne tegobe. Drugim rečima, govorimo o fizičkoj manifestaciji psiholoških problema (somatizacija). Čitav digestivni trakt čoveka pod direktnim je uplivom emocija i stanja centralnog nervnog sistema. Stres znatno remeti imunosistem. a kako je crevo najvažniji imunološki organ, to čini direktnu vezu između stresa i psihosomatskih oboljenja. Pod uticajem stresa javljaju se brojni gastrointestinalni problemi (mučnina, pojačan nagon za povraćanjem, problemi s debelim crevom. nadutost, gasovi…).

Stomak i mozak su u stalnoj komunikaciji

Jedan od razloga zbog kojih stres loše utiče na digestivni trakt leži u činjenici da su mozak i stomak u “direktnoj vezi”. Kada smo pod stresom, nerv vagus (koji povezuje mozak i želudac) prosleduje osećaj nervoze u stomak, zbog čega u trenucima stresa osećamo mučninu. Štaviše, ta komunikacija je dvostrana, pa tako i način ishrane može uticati na naše raspoloženje. Dokazano je da postoji uzajamno zavisna veza između centralnog nervnog sistema (CNS) i imunih funkcija. U stresnim situacijama pojačano se proizvode hormoni dok je to moguće, a zatim se odbrambene sposobnosti organizma smanjuju, imunitet opada, pa su osobe pod stresom podložnije različitim. Čak i najtežim bolestima. Stanje poznato kao nervozna creva, recimo, direktno je prouzrkovano stresom. Hormon stresa kortizol usporava oslobađanje stomačnih kiselina i pražnjenje creva. uzrokujući zatvor, ili preterano stimulise kolon, te ubrzava prolazak sadržaja kroz creva.

Kada smo pod stresom, pate i mozak i srce

Hroničan stres može teško oštetiti moždane ćelije i uticati na gubitak pamćenja. Te ćelije se u stresnim situacijama drastično smanjuju, posebno u hipokampusu – delu mozga koji je povezan s učenjem i pamćenjem. Stres remeti neuroendokrini i imunološki sistem, utiče na pokretanje degenerativnih procesa u mozgu, a može dovesti i do Alchajmerove bolesti. Pod pritiskom, mnogi ljudi postaju rastrojeni i zaboravni, a to je direktna posledica destruktivnog efekta koji stres ima na mozak. Stres je, neretko, u direktnoj vezi s povećanom relesnom težinom, a gomilanje telesnih masti predstavlja rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti.

Kako hrana može da pomogne

Pravilan izbor namirnica može nam pomoći da popravimo kvalitet života i smanjimo nivo stresa

Lisnato zeleno povrće
Lisnato zeleno povrće, kao što je spanać, sadrži folate, koji proizvode dopamin – izaziva zadovoljstvo u mozgu i čini da ostanemo smireni. Kelj, spanać, peršun, brokoli, zelena salata i kupus najbolji su izvori K-vitamina – koji pojačava moždane funkcije i popravlja raspoloženje.

Uravnotežena ishrana podiže energiju, podstiče cirkulaciju i stabilizuje nivo šećera u krvi, te tako otklanja umor i neraspoloženje.

Ovsena kaša
Naučnici su dokazali da ugljeni hidrati mogu pomoći mozgu da proizvede seratonin (odličan saveznik u borbi s depresijom). Ipak, ne dozvolite da upadnete u “kandže šećera”. Ovas stabilizuje nivo šećera u krvi, koji raste usled stresa. Sadrži mnoge vitamine, gvožde i druge minerale, kao i antioksidanse, te sveobuhvatno utiče na dobro zdravlje.

Mleko
Mleko i sunce odlični su izvori vitamina D (“vitamin svetlosh””). Njegov smanjen nivo, dokazano je, povećava rizik od depresije i panike. Prirodni izvori tog vitamina jesu mleko i mlečni proizvodi, jaja (žumsnce), masna riba (tuna, losos, haringa), riblje ulje.

Jogurt
Možda niste znak, ali bujanje loših bakterija u crevrma može biti posledica stresa. Jogurt sadrži i probiotike koji podstiču stvaranje zdrave bakterijske flore pomažu jačanju imuniteta i regulišu probavu.

Borovnice
Borovnica je najjači prirodni anhoksidans u borbi protiv slobodnih radikala u telu. Redovno konzumiranje smanjuje rizik od nastanka raka, kao i kardiovaskularnih bolesti, snaži organizam i pomaže mu da se izbori sa stresom.

Semenke bundeve i suncokreta
Bogat su izvor magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, cinka i vitamina K. Pokazalo se da odlično ublažavaju simptome stresa, depresije, anksioznosti.