Kako smanjiti povišen hormon stresa kortizol

[icegram campaigns=”14081″]

Sve veći broj stručnjaka tvrdi, da je stres glavni uzročnik velikog broja zdravstvenih poremećaja. Kako izgleda biti “pod stresom”, to nam je uglavnom svima poznato, ali nisu baš svi upoznati šta se u tim trenucima dešava u našem organizmu.Stručnjaci objašnjavaju da u takvim situacijama naš mali deo u dnu mozga, hipotalamus, alarmira ceo organizam, što dovodi do toga da nervni i hormonalni signali aktiviraju nadbubrežnu žlezdu koja oslobađa veću količinu hormona, uključujući i kortizol hormon stresa.

Kortizol je hormon koji luče nadbubrežne žlezde.Kortizol nam je neophodan za život, i male količine koje kruže krvotokom imaju pozitivno dejstvo:

Pomaže telu da uspostavi ravnomerno dejstvo insulina kako bi se održao odgovarajući nivo šećera u krvi, te mast i šećer pravilno iskoristili za dobijanje energije

• Pomaže organizmu da lakše prebrodi stres
• Kortizol pomaže u regulaciji krvnog pritiska
• Reguliše imunološki sistem

Stalno povišen nivo kortizola u krvi može imati negativne posledice po organizam.Pored hroničnog stresa, uzročnicima pojačanog lučenja hormona kortizola smatraju se steroidi, preterano konzumiranje alkohola, kao i problemi sa adrenalinom.

Povišen kortizol simptomi?

Promene raspoloženja (povećana razdražljivost, depresija, uznemirenost) – s vremena na vreme normalno je biti neraspoložen, ali ako se stalno osećate loše možda je to simptom dugotrajnog uticaja kortizola na proizvodnju serotonina i dopamina.

Problemi s varenjem – visok nivo kortizola u krvi čini da sistem za varenje ostane bez velike količine energije, pa dolazi do smanjenja produkcije probavnih enzima, kao i aposrpcije minerala i ostalih važnih hranljivih sastojaka.

Povišen krvni pritisak – naučno je dokazano da stres uzrokuje pojačano lučenje kortizola, dok istovremeno ovaj hormon utiče na rast krvnog pritiska.

Problemi sa spavanjem – proizvodnja hormona kortizola prirodno je povećana rano ujutru kako bismo se lakše probudili. Međutim, osobe čije nadbubrežne žlezde konstantno proizvode veću količinu ovog hormona stresa, suočavaju se s njegovim manjkom u jutarnjim časovima.

Debljanje– hormon kortizol stimuliše apetit i želju za slatkom i hranom bogatom ugljenim hidratima. Ako duži period imate visok nivo ovog hormona, velike su šanse da ćete osećati želju da jedete masnu i visokokalorićmi hranu.

Starenje kože i pojava bora – pored sve štete koju nanosi organizmu iznutra, povišen nivo kortizola isušuje i kožu i ubrzava njeno starenje i stvaranje bora.

Drugi simptomi povišenog nivoa kortizola – veća podložnost infekcijama (hormon kortizol može oslabiti imunitet), pojačana maljavost na licu kod žena, strije…

Napomena: Ako imate jedan ili više sličnih simptoma, to ne znači da vam je nivo kortizola povišen. Navedeni simptomi mogu biti rezultat i drugih oboljenja, pa ukoliko ste zabrinuti za svoje zdravlje, najbolje je da se posavetujete lekarom.

Kako se meri nivo kortizola u krvi?

Nivo kortizola u krvotoku varira u toku dana. Kod zdravih osoba nivo tog hormona najviši je rano ujutru, od šest do osam časova, a najniži u ponoć. Normalan nivo kortizola u krvi kreće se od 6 do 23 mcg/dl (mikrograma po decilitru). isto tako, nivo ovog hormona može biti nešto viši poste obroka. Pored analize uzorka krvi, nivo kortizola može se izmeriti i preko pljuvačke. Ponekad se more i nusproizvodi metabolizma kortizola, kao što su 17-hidroksikortikosteroidi, koji su neaktivni produkt razlaganja kortizola u jetri. U nekim slučajevima značajno je merenje i urinarnog kortizola. Za ovaj test, prikuplja se i analizira urin (tokom 24 časa)

Kušingov sindrom

Osobe koje imaju neuobičajeno visok nivo kortizola s vremenom obolevaju od Kušingovog sindroma. Od te bolesti svake godine razboli se otprilike 10 do 15 miliona pretežno odraslih ljudi. Simptomi Kušingovog sindroma uključuju povišen krvni pritisak, razvoj dijabetesa, strije na donjem stomaku, zamor, depresiju, promene raspoloženja, naglašeno masno tkivo na licu i gornjem delu leđa. Žene kojima je dijagnnstikovan Kušingov sindrom imam neredovnu menstruaciju i pojačano im rastu dlake na licu dok kod muškaraca može opasti seksualni nagon. Načini lećenja povišenog nivoa hormona stresa variraju i zavise od uzroka pojave viška kortizola.

Adisonova bolest

Primarni problem s nadbubrežnim žlezdama ili hipofizom može dovesti do slanja poznatog kao Adisonova bolest, kada nadbubrežne žlezde ne proizvode dovoljno kortizola pa je njegov nivo u krvi smanjen. Ovo stanje javlja se u svim uzrastima, a simptomi su umor, nizak krvni pritisak, gubitak kilaže, gubitak apetita, promena raspoloženja, mučnina, povraćanje i dijareja.Poremećena i proizvodnja drugih važnih hormona. Nizak nivo kortizola često je praćen i smanjenim nivoom hormona aldosterona koji je važan za regulaciju soli i količine vode u organizmu.

Hormon stresa je povezan i s depresijom

Depresivci i osobe pod konstantnim stresom imaju neuobičajeno povišen nivo kortizola, koji se još naziva i “hormon stresa”. Nadbubrežne žlezde proizvode i luče taj hormon kao reakciju na kontrolne signale koje šalju hipofiza i hipotalamus u mozgu.

Kortizol ima mnoge važne funkcije u organizmu, uključujući i regulaciju metabolizma i krvnog pritiska, a njegovo lučenje pojačava se u odgovoru na fizički i psihički stres bilo koje vrste. Kada se stresna situacija završi, nivo ovog hormona vraća se u normalu. Zanimljiva je činjenica da se i u slučaju depresivnih odraslih osoba i depresivne dece pojačava aktivnost na liniji hipotalamus — hipofiza – nadbubrežna žlezda, što dovodi do stanja u kome je stalno povišen nivo kortizola. Povišen nivo tog hormona, kao reakcija na duži period stresa, samo je jedan od faktora koji mogu doprineti promenama raspoloženja povezanim s depresijom.

Kako smanjiti nivo kortizola

Ako želite da snizite nivo hormona stresa pridržavajte se sledećih saveta:

Smanjite unos kofeina

Smatra se da 200 mg kofeina nakon sat vremena podiže nivo kortizola za 30 procenata, zato je poželjno da u toku najmanje dve nedelje umesto kafe i ostalih kofeinskih napitaka pijete biljne čajeve i sokove od povrća.

Spavajte duže i kvalitetnije

Kvalitetan san omogućava vašem telu da se opusti, što doprinosi snižavanju nivoa kortizola. Ako ne možete da zaspite, pre spavanja popijte solju čaja od matičnjaka ili lipe.

Redovno vežbajte

Dobar trening odličan je prirodni način da se rešite stresa. Bar tri puta nedeljno idite na aerobik, jogu, pilates ili trčanje. Vežbanjem se ne jačaju samo mišići, već se takode pojačava lučenje serotonina i dopamina, koji ublažavaju nervozu i depresiju.

Držite nivo šećera u krvi pod kontrolom

Možda i vi spadate u grupu onih koji bez slatkiša “ne mogu da zamisle život”, ali dokazano je da previše šećera u ishrani uzrokuje ozbiljne zdravstvene poremećaje. Između ostalog, previše rafinisanog šećera i prostih ugljenih hidrata povećava proizvodnju insulina i opterećuje pankreas. Jedite često a pomalo, i to hranu koja sadrži proteine, složene ugljene hidrate i dobre masti, ishrana bogata složenim ugljenim hidratima održava nivo kortizola na niskom nivou, za razliku od namirnica koje sadrže rafinisani šećer.

Smanjite stres

Vitamini B i C, minerali kalcijum, magnezijum, hrom i cink, kao i lipoinska kiselina, ekstrakt semenki grožđa i koenzim Q 10 pomažu u borbi sa stresom, pa ukoliko ih ne unosite u dovoljnim količinama putem ishrane, dobro je da počnete da uzimate suplemente.Od pomaći svakako mogu biti i lekovite biljke: valerijana ,kamilica, nana, kantarion, lavanda i matičnjak.