Karfiol sadnja i uzgoj

Kako da zasadite i uzgajate karfiol

Naučite kako se sadi i uzgaja karfiol.

Karfiol pripada porodici kupusa i spada u povrće koje raste u hladnoj sezoni.

Karfiol je usev koji se bere u hladnijoj sezoni i potomak je kupusa. Malo je zahtevniji za uzgoj jer ne podnosi dobro ni suviše toplo vreme, a ni suviše hladno. Iz tog razloga, ljudi se uglavnom opredeljuju za gajenje samo u velikim količinama, tj. za komercijalnu upotrebu.

Ako vas zanima uzgajanje karfiola u kućnom vrtu, znajte da mu najviše odgovara temperatura od oko 15 stepeni. Ako mu temperatura ne odgovara on će prerano sazreti i imaćete gomilu malih glavica, umesto jedne, lepo formirane.

Gde da zasadite karfiol

Jedan od prvih koraka koji treba da napravite kako biste zasadili karfiol je određivanje idealnog mesta za sadnju. Ovim biljkama najviše odgovara lokacija sa puno sunca. Zemlja za karfiol treba da bude bogata, vlažna, sa dobrom drenažom i pH nivoom od 6.0 do 7.0.

U zemlji treba da se nalaze mikroelementi, pogotovo bor, pošto je karfiol osetljiv na manjak bora.

Zemlja od organskih materija uglavnom nema problema sa nedostatkom mikroelemenata. Ali, ukoliko je zemlja jako alkalna, bor može biti nedostupan za biljke. Održavajte pH nivo zemlje, kako bi karfiol mogao da upija iz nje sve što mu je potrebno.

Dobar izbor zemlje sa mikroelementima je granitna prašina i kameni fosfat. Pre sađenja karfiola, ubacite obe vrste zemlje, zajedno sa puno komposta.

Karfiol je prilično „pohlepan“ kao biljka, tj. potrebna mu je stalna zaliha azota iz zemlje, kako bi što bolje i brže rastao i sazreo.

Gajenje

Karfiol najbolje uspeva u plodnoj zemlji, pa ako je budete dobro nađubrili pre nego što ga posadite, bolje će rasti.

Ako raste kako treba, primetićete da se tokom rasta, stvaraju male, deformisane glavice karfiola. Kako biste izbegli probleme, dobro zalijte biljke pre nego što ih presadite i napravite dovoljno duboku rupu u zemlji, tako da lišće bude tik iznad površine. U rupu u koju ćete posaditi karfiol, često sipajte vodu. Ovako će se rupa napuniti vlažnom zemljom, koja je važna za početak rasta karfiola. Oko korena biljke, dobro učvrstite zemlju.

Prostor između letnjih i jesenjih useva treba da bude oko 60 centimetara, a između zimskih oko 75 centimetara. Ako napravite manji razmak, od 30-45 centimetara, imaćete mini karfiol.

Kad je suvo vreme, zalivajte na svakih 10 dana, sa dovoljno vode da se nakvasi i zemlja oko korena. Kada vidite da biljke lepo napreduju, dodajte azotno đubrivo, 30 grama po kvadratnom metru, kako biste pospešili rast i formiranje glavica.

Sadnja

• Odaberite mesto sa najmanje 6 sati sunca.
• Zemlja treba da bude bogata organskim materijama; dodajte đubrivo u zemlju pre sađenja. Plodna zemlja čuva vlagu, i tako će vaš karfiol biti veći.
• Testirajte zemlju, idealan pH nivo bi trebao da bude između 6.5 i 6.8.
• Najbolje bi bilo da uzgajate karfiol iz mladice, a ne iz semena. Presadite biljku u baštu 2-4 nedelje pre mraza u proleće, ne ranije, niti puno kasnije.
• Kada sadite biljke, koristite đubrivo i posadite ih u razmaku od 45 do 60 centimetara. Između redova, razmak treba da bude oko 76 centimetara.
• Jesenji karfiol zasadite otprilike u isto vreme kao i jesenji kupus. To je obično 6-8 nedelja pre prvog jesenjeg mraza, i kada temperatura padne ispod 24 stepena.
• Ako baš želite da uzgajate karfiol iz semena, posadite semena 4-5 nedelja pre nego što su vam potrebne biljke. Zasadite ih u razmaku od 8 do 15 centimetara, i na dubinu oko 1 centimetra. Ne zaboravite da zalivate tokom perioda klicanja i rasta. Kada postanu mladice, presadite ih na novo, stalno mesto u bašti.
• U rano proleće, zaštitite biljke starim bocama i vrčevima, ako je potrebno. Jesenjim usevima napravite hlad, da ih zaštitite od vrućine.
• Kako biste sačuvali vlagu, napravite pokriv za biljke.

Nega

• Postarajte se da biljke imaju neprekidan rast. Bilo kakav prekid može naterati biljke da prerano počnu da sazrevaju, i tako unište jestive delove.
• Karfiolu je stalno potrebna vlažna zemlja. Svake nedelje, obezbedite mu oko 3 centimetra vode; ukoliko kiša normalno pada, potrebno je dodatno zalivanje.
• Za najbolji rast, povremeno đubrite biljke azotnim đubrivom.
• Primetićete da prva glavica koja se formira na karfiolu, nije baš čvrsta. To je normalno i mnogim vrstama je potrebno oko 75-85 dana od vremena sađenja. Budite strpljivi.
• Kada glavica karfiola dosegne 7-8 centimetara u prečniku, vežite gumicom ili užetom spoljašnje listove preko glavice. Ovo se zove blanširanje, i štiti glavicu od sunca, a obezbeđuje i lepu belu boju.

Štetočine koje ometaju uzgoj karfiola

Ptice: ptice, pogotovo golubovi, mogu napraviti mnoštvo problema, uključujući uništenje mladica, pupoljaka, lišća, cvetova i samog povrća.

Rešenje: zaštitite biljke od ptica tako što ćete ih prekriti mrežom ili vunom. Strašila i mehanizmi za teranje ptica deluju neko vreme, ali najpouzdaniji metod zaštite je prekrivanje biljaka runom ili mrežom.

Gusenice: mnoge gusenice se hrane listovima karfiola, a najčešće su one koje se hrane i listovima kupusa, koje postaju beli leptiri. Primetićete ili gusenice, ili rupe koje ostavljaju u listovima. One će napraviti bušotine i u srcu kupusa.

Branje i čuvanje karfiola

• Kada glavica postane kompaktna, bela i čvrsta, vreme je da se ubere. U idealnim uslovima, glavica će biti 15-20 centimetara u prečniku.
• Velikim nožem isecite glavice. Obavezno ostavite par listova oko nje, kako biste je zaštitili.
• Ako su glavice male, ali su počele da se otvaraju, treba da budete svesni toga da se one neće ‘popraviti’ pa ih treba ubrati.
• Ako karfiol deluje grubo, prezreo je i treba ga baciti.
• Ako želite da ga sačuvate, stavite karfiol u kesu i stavite u fržider. Može da stoji oko nedelju dana.
• Za dugoročno čuvanje, zamrznite ili ukiselite glave (napravite turšiju).