Kokosovo ulje je donedavno bilo predmet spora među naučnicima jer sadrži visok procenat zasićenih masti, zapravo, jedan je od njihovih najbogatijih izvora. Međutim, mnoge velike studije koje su obuhvatile stotine hiljada ljudi dokazale su da je cela priča o masnoćama kao glavnim neprijateljima arterija, zapravo, mit.
Pored toga, kokosovo ulje ne sadrži uobičajene zasićene masti koje se nalaze u siru ili mesu. Većina masnih kiselina u ishrani dugog su lanca, ali masne kiseline srednjeg lanca u kokosovom ulju drugačije se metabolišu. One odlaze direktno u jetru, odakle dospevaju u digestivni trakt, gde se koriste kao brz izvor energije ili pretvaraju u takozvana ketonska tela, koja mogu imati lekovito dejstvo na oboljenja poput epilepsije i Alchajmerove bolesti.
Kokosovo ulje za mršavljenje
Jedan od najvećih zdravstvenih problema u svetu trenutno je gojaznost. Dok neki misle da gojenju doprinose samo kalorije, drugi veruju da je veoma važan i njihov izvor. Činjenica je da različita hrana drugačije utiče na naš organizam i hormone. U tom smislu, nisu sve kalorije iste. Trigliceridi srednjeg lanca (MCT) u kokosovom ulju mogu povećati potrošnju energije u poređenju s istom količinom kalorija iz masti dugog lanca što ima uticaj na mršavljenje.
Jedna studija je pokazala da 15 do 30 grama MCT dnevno povećava potrošnju energije u periodu od 24 sata za čak pet odsto, što je oko 120 kalorija dnevno. Osim toga, jedna od interesantnih odlika kokosovog ulja jeste da ublažava glad. To možda ima veze sa načinom na koji se masne kiseline u njemu metabolišu, jer ketonska tela mogu imati zasićujuće dejstvo. U jednoj studiji šestorici muškaraca davane su različite količine triglicerida dugog i srednjeg lanca. Muškarci koji su unosili najviše MCT-a u prošeku su dnevno jeli 256 kalorija manje. Druga studija koja je proučavala kokosovo ulje za mršavljenje na 14 zdravih muškaraca pokazala je da su oni koji su jeli najviše MCT-a za doručak, unosili znatno manje kalorija za ručak. Čini se da je kokosovo ulje kad je u pitanju mršavljenje naročito delotvomo protiv masnih naslaga u abdomenu, onih koje se nakupljaju u trbušnoj šupljini i oblažu organe. Ovo je najopasnija masnoća i čvrsto je povezana s mnogim bolestima zapadnog sveta. Obim struka lako se može izmeriti i on je odličan pokazatelj količine masti u trbušnoj šupljini. Sprovedeno je istraživanje u kojem je učestvovalo 40 žena gojaznih u predelu abdomena. One su uzimale 30 ml kokosovog ulja dnevno tokom 12 nedelja, što je uzrokovalo znatno smanjenje indeksa njihove telesne mase i obima struka. U drugom istraživanju u uticaju kokosovog ulja na mršavljenje 20 gojaznih muškaraca svakodnevno je u toku četiri nedelje konzumiralo 30 ml kokosovog ulja, a obim njihovog struka u prošeku se smanjio za 2,86 cm. Možda ovi brojevi naizgled ne deluju posebno impresivno, ali treba uzeti u obzir da ispitanici nisu vežbali niti ograničili unos kalorija, već su izgubili znatnu količinu masnih naslaga samo time što su u ishranu ubacili kokosovo ulje.
Kako zaista utiče na holesterol
Kokosovo ulje je bogato zasiće nim mastima, koje zapravo ne oštećuju lipide kao što se pre mislilo. Zasićene masti podižu nivo HDL (dobrog) holesterola, a LDL (loš) holesterol menjaju u benigni podtip. U jednoj studiji u kojoj je učestvovalo 40 žena kokosovo ulje u poređenju sa sojinim snizilo je nivo kako ukupnog tako i LDL holesterola, a podiglo koncentraciju HDL holesterola u krvi. Pored toga, studije rađene na miševima pokazale su da kokosovo ulje snižava nivo triglicerida, ukupan i LDL holesterol, podiže HDL te poboljšava faktore koagulacije i nivo antioksidansa. Ova poboljšanja ukazuju na to da bi teoretski na duži period rizik od srčanih oboljenja trebalo da bude smanjen.
Za epilepsiju
Trenutno se ispituje kako takozvana ketogena dijeta (koja se sastoji od veoma malo ugljenih hidrata, a dosta zasićenih masti) utiče na različite poremećaje i oboljenja. Jedna od najboljih terapeutskih primena ovakve ishrane jeste lečenje dečje epilepsije koja je otporna na lekove. Ova dijeta podrazumeva unošenje veoma male količine ugljenih hidrata i velike količine masti, što dovodi do povećane koncentracije ketonskih tela u krvi. Iz nekog razloga, ketogena dijeta znatno može smanjiti učestalost dečjih epileptičnih napada, čak i kod dece podvrgavane terapiji lekovima koji nisu ispoljili dejstvo. Zbog toga što se MCT u kokosovom ulju transportuje do jetre, gde se pretvara u ketonska tela, to ulje se često preporučuje epileptičarima da bi se indukovala ketoza i omogućilo konzumiranje malo više ugljenih hidrata.
Kokosovo ulje za lice, kožu i kosu
U kozmetičkoj industriji kokosovo ulje se masovno koristi u pripremi preparata za negu kože i kose. Studije su pokazale da može poboljšati hidriranost i lipidni sastav kože. Kokosovo ulje takode veoma dobro štiti kosu od oštećenja i jedna studija je pokazala da je odlično i kao zaštita od sunca, jer blokira skoro 20 odsto ultraljubičastih zraka.
Protiv bakterija i gljivica
Kokosovo ulje sadrži laurinsku kiselinu i monolaurine koji suzbijaju bakterije, viruse i gljivice. Između ostalog, dokazano je da ove supstance ubijaju bakteriju stafilokokus aureus (veoma opasan patogen) i kandidu.
Zdravstvene koristi kokosove vode
Ovog leta osvežite se kokosovom vodom. Ova tečnost sadrži proste šećere, elektrolite i minerale koji hidriraju organizam.
Istraživanja su pokazala da citokinini (kao što su kinetin i transzeatin) u kokosovoj vodi štite od starenja, kancera i tromboze.
Kokosova voda se sastoji od mnogih prirodnih bioaktivnih enzima, kao što su idselinska fosfataza, katalaza, dehidrogenaza, dijastaza, peroksidaza, RNK polimeraza. Ovi enzimi olakšavaju varenje i podstiču metabolizam.
Kokosova voda je odličan izvor kompleksa B-vitamina kao što su riboflavin (B2), niacin (B3), tiamin (BI), piridoksin i folati.
Kokosova voda sadrži znatnu količinu elektrolita kalijuma. U količini od 100 ml ima 250 mg kalijuma i 105 mg soli. Zajedno oni pomažu da se nadoknadi manjak elektrolita usled dijareje.
Kolačići s kokosovim uljem i psilijumom
Sastojci:
1 šolja integralnog pšeničnog brašna 1 šolja sitno seckanih badema 1 šolja Ijuspica psilijuma 1 kašičica praška za pecivo
1/3 kašičice sode bikarbone 1 kašika cimeta 1/4 kašičice muskatnog oraščića
1/4 kašičice morske soli
1 šolja kokosovog ulja 1/2 šolje meda ili javorovog sirupa
2 jabuke srednje veličine, narendane na krupno rende 1/2 šolje suvog grozda 2 veća jajeta 1/4 šolje mleka
Priprema:
1. Zagrejte rernu na 190 stepeni.
2. Najpre pomešajte sve suve sastojke, a potom dodajte kokosovo ulje otopljeno na sobnoj temperaturi i med.
3. Zatim ubacite jabuke i suvo grožđe te sve dobro promešajte. Dodajte umućena jaja i mleko pa mešajte dok se svi sastojci ne sjedine.
4. Sipajte smesu u manje kalupe za mafine i pecite 15-20 minuta, dok ne porumene.
Napomena: Smesa će u početku biti malo tečnija dok ljuspice psilijuma ne nabubre.
