Kotrljan

Kotrljan (Ervngium campestre) ima i druga narodna imena: vetrovalj, vetro-vac, bela boca, bela sikavica, bermez, beli trn, bermak, bermelj, bermeč, brmak, brmeč, vakaš, valjavac, vekeš, kolotrk, ovci čičak, sikavčina, skolab, skolobad, skulab, firogon.

Kotrljan pripada porodici štitarki. Višegodišnja je bodljikava biljka, visoka do 70 cm. Ima dugačak rizom. Listovi su tvrdi, žilavi, veoma jako deljeni i svaki vrh se završava oštrim, krupnim trnom. Cvetovi su grupisani u glavičaste cvasti bele ili plaviča-ste boje, koje se nalaze na vrhovima grančica.

STANIŠTE I UZGOJ: Bodljikav korov sušnih mesta, posebno po kamenjarima, na pesku i suvim poljanama.

Kotrljan cveta tokom celog leta .

Lekoviti deo biljke kotrljan je koren (Ervngi radix) iskopan u jesen ili rano proleće? Specifičnog je mirisa, a ukusa sličnog šargarepi, ali se kasnije oseća gorčina i ljutina.

LEKOVITI SASTAV: Saponozida ima 0,5-1%, tanina 1,5%, oko 0,12% eteričnog ulja i
mnogo secera.

KOTRLJAN LEKOVITO DELOVANJE

Kotrljan važi za odličan diuretik. Mladi izdanci u proleće se koriste kao -salata i povrće. Daje se samostalno ili sa drugim biljkama koje deluju di-uretično, najčešće u obliku čaja. Upotrebljava se i protiv velikog kašlja.

Gotovo istog sastava i delovanja su i neke druge vrste istog roda koje rastu kod nas, kao što je srpski kotrljan (Ervngium serbicum).

KOTRLJAN ČAJ (protiv velikog kašlja): 10 g na 200 g vode, zasladi se sirupom od agave ili medom i pije svakog sata po 1 kašičica.