Kraljevska strelicija gajenje u saksiji

Strelicija se danas sve više gaji kao saksijska biljka i vrlo je tražena u rasadnicima, gde se mogu pronaći vrste vrlo pogodne za držanje u zatvorenom prostoru…

Kraljevska strelicija, koja se visoko kotira na listi najprodavanijeg rezanog cveća na svetu, u svon staništu, kao i u predelima s blagom klimom, raste kao veliki grm, koji dostiže visinu do dva metra. Iz podnožja žbuna kreću dugačke stabljike sa kožastim listovima dugačkim do 50 centimetara nalik bananinim (strelicije pripadaju istoj familiji kao ovo egzotično voće). Brojni cvetovi pojavljuju se od jeseni do proleća i imaju kljun, a sastoje se od nekoliko narandžastih čašičnih listića i plavo-ljubičastih latica. Iz jednog pupoljka takozvanog spata, otvara se sukcesivno čak četiri-pet cvetova. Stelicija se može uzgajati i u zatvorenom, ali ako nema dovoljno svetlosti, cvetanje će izostati. Ova vrsta, doduše nakratko, podnosi i niže temperature, čak i one koje su malo ispod nule.

Gajenje strelicije u saksiji

Ako želite da posadite strelicju biće vam potrebna saksija prećnika 30 cm. Pošto će pored matične nići i drage biljčice, koje će zajedno formirati gust grm, kasnije ćete morati da je presadite u veću posudu ili da podelite biljku. U ovo doba godine, u prodaji se mogu naći strelicije koje cvetaju u saksijama manjih dimenzija. Potrebno je sačekati kraj cvetanja tačnije, proleće, da biste presadili biljku u veću saksiju.

Kraljevska strelicija pripada porodici Strelitziaceae, ali na osnovu brojnih istraživanja botaničari su ustanovili da može da se svrsta i u familiju Musaceae, istu onu kojoj pripadaju banane. Ime je dobila po britanskoj kraljici, supruzi Džordža III, Šarlot Sofiji Meklemburg-Strelic, u čijem se stakleniku uzgajala prva biljka ove vrste, a otud potiče i botanički naziv roda.

Fransis Mason, u svoje vreme najbolji baštovan Kew Gardena u Londonu, prvi je zapadnjak koji je davne 1772. godine otkrio ovu biljku. Kada se u potrazi za novim vrstama iskrcao u Južnoj Africi, ostao je nem pred egzotičnom lepotom ovog neobičnog cveta, čiji je pelcer odmah završio u njegovom prtljagu Biljka je zasađena u staklenoj bašti Bakingemske palate, koju je desetak godina ranije kralj Džordž III pretvorio u privatnu rezidenciju svoje brojne porodice. Na veliku radost i oduševljenje kraljice Šarlote, strelicija je već sledeće godine zablistala punim sjajem ukrasivši prelepi staklenik svojim neobičnim cvetom. Kako tada, tako i u savremeno doba, cvetovi strelicije izazivaju nevericu i divljenje. Nakon što se decenijama uzgajala da bi poslužila kao rezano cveće, strelicija se danas sve više gaji kao saksijska biljka i vrlo je tražena u rasadnicima, gde se mogu pronaći vrste vrlo pogodne za držanje u zatvorenom prostoru.

Strelicija – jedno ime, više značenja

Narandžasto-ljubičasti cvetovi strelicije veoma podsećaju na prekrasnu rajsku pticu koja živi na Novoj Gvineji i zbog toga se ova biljka u Evropi obično naziva tim imenom. Pored ove, strelicija ima još jednu, užu povezanost sa raznobojnim svetom ptica. Tokom evolucije ona je svoju reprodukciju, umesto insektima, radije poverila Nectarinia afri, južnoafričkoj ptici sličnoj kolibriju, koja oprašuje njene cvetove. Nectarinia zabada svoj dugački kljun u cvet strelicije da bi usisala nektar i tako otvara anteru, muški polni organ cveta, koji oslobađa polen. Sitni prah lepi se za perje na grudima ptice i prenosi na ostale cvetove. Zahvaljujući Nectarinii, biljka strelicija uspeva da proizvede seme i da se reprodukuje.

Cvetovi strelicije rajske ptice traju više od mesec dana čak i kada se odseku i stave u vodu (koja se mora menjati svaki dan). Važno je da se ne koriste preparati koji listovima daju sjaj, jer ih ne podnosi. Dovoljno je redovno ih brisati vlažnom krpom.

Najpoznatije vrste strelicije

Kraljevska strelicija
Ovo je najpoznatija i najviše gajena vrsta. Ima ovalne, eliptične listove, sa centralnim izraženim žilicama, dugačke do 50 i široke oko 20 cm, raspoređene na cvetnim drškama čija dužina prelazi jedan metar. Cvetovi su narandžaste boje, sa po tri teget latice.

Strelicija alba
Poznata i kao avgustovska strelicija, vodi poreklo iz južnih regija Afrike. Ima uže i izduženije listove u odnosu na kraljevsku streliciju, i dostiže visinu čak 10 m. Cvetovi su beli, obmotani braktejom tamnozelene boje koja vuče na ljubičasto.

Strelicija juncea
Poreklom sa juga Afrike, ima karakteristične igličaste, uspravne listove, koji dosežu i 2 metra dužine. Njen cvet po svemu je sličan kraljevskoj streliciji, a do 1974. godine smatrali su je podvrstom parvifolia strelicije, da bi potom dobila rang vrste.

Strelicija juncea

Strelicija nicolia
Impresivna biljka s juga Amerike, ima drvenasto stablo koje dostiže i osam metara visine. Listovi su joj veoma veliki, dugački i do tri metra, a široki metar i po. Cvetovi su plave, bele ili lila boje, sa tamnoplavim spatom.