Kratak dah – otežano disanje uzroci, lečenje, pojava u trudnoći

[icegram campaigns=”14335″]

Otežano disanje uzroci

Otežano disanje ima mnogo uzroka koji utiču ili na disajne prolaze i pluća ili na srce ili krvne sudove. Prosečan odrastao čovek od oko 70 kilograma će disati po prosečnoj stopi od 14 udisaja u minuti u miru. Preterano ubrzano disanje se naziva hiperventilacija. Otežano disanje se takođe naziva dispneja.

Lekari će dodatno klasifikovati dispneju kao da li se javlja u miru ili se povezuje sa aktivnošću ili vežbanjem. Lekari će takođe želeti da znaju ako dođe do dispneje postepeno ili odjednom. Svaki od ovih simptoma će pomoći da otkriju tačan uzrok kratkog daha.

Uzroci otežanog disanja obuhvataju: astmu, bronhitis, upalu pluća, pneumotoraks, anemiju, rak pluća, inhalacione povrede, plućnu emboliju, boravak na velikim visinama sa nižim nivoima kiseonika, kongestivnu srčanu insuficijenciju, alergijske reakcije, anafilaksiju, subglotičnu stenozu, tranzitivnu bolest pluća , gojaznost, tuberkulozu, emfizem, hipertenziju plućne arterije, prelom rebara i aerobne vežbe.

Otežano disanje može biti povezano sa simptomima kao što su: bol u grudima, bol sa inspiracijom, vrtoglavica, nesvestica, kašalj, šištanje, krvavi ispljuvak, bol u vratu i povrede grudnog koša.

Kratak dah i mučnina, umor

Nedostatak vazduha i mučnina, umor su često simptomi sindroma hroničnog umora. Takođe, moramo napomenuti da kratak dah i mučnina, umor mogu biti simptomi pretećeg srčanog udara i drugih problema sa srcem. Anksiozne smetnje i stres takođe mogu izazvati ove simptome.

Kratak dah i lupanje srca

Džogiranje uz nekoliko stepenica ili jurenje svoje dece po dvorištu može lako da izazove otežano disanje i ubrzan rad srca. U ovakvim situacijama, broj otkucaja srca i promene disanja su obično bezopasni i često se isprave sa nekoliko minuta odmora. Međutim, postoji nekoliko situacija gde kratak dah i lupanje srca ukazuju na veoma ozbiljan zdravstveni problem.

Otežano disanje i ubrzan rad srca mogu da ukazuju na sledeće zdravstvene probleme:

Srčani problemi

Širok spektar srčanih problema može dovesti do lupanja srca i kratkog daha. Ovi problemi uključuju poremećaje električne provodljivosti, atrijalne fibrilacije, visok krvni pritisak i aritmije. Bilo koja vrsta zapaljenja srca, kao što endokarditis ili miokarditis, ili akumulacija tečnosti oko srca – mogu uzrokovati tahikardiju i dispneju. Drugi potencijalni uzroci ovih opasnih simptoma uključuju srčani udar i kongestivnu srčanu insuficijenciju.

Plućni problemi

Kao i kod srca, akumulacija tečnosti u plućima takođe može da izazove kratak dah i lupanje srca. Ova akumulacija tečnosti, poznata kao pleuralni izliv, može biti izazvana infekcijom ili iritacijom plućnog tkiva. Ostali problemi pluća uključuju pneumoniju, gornje respiratorne infekcije, krvne ugruške i kolaps pluća. Respiratorne bolesti uključuju astmu, bronhitis i hroničnu opstruktivnu plućnu bolest. Povremeno, otežano disanje može takođe biti izazvano blokadom u plućima, kao što je tumor ili hranom koja je dospela u disajne puteve.

Kratak dah u trudnoći

Možemo reći da je kratak dah u trudnoći uobičajena pojava i da se javlja kod velikog broja trudnica. Kratak dah u trudnoći se javlja, pre svega, zbog prirodnih promena kroz koje prolazi telo trudnice, kako bi se prilagodilo nošenju bebe. U ranoj trudnoći, širi se grudni koš, jer se pomera gore i prema spolja, da vam pruži veći kapacitet pluća. Hormon trudnoće progesteron takođe čini da se telo prilagodi načinu na koji apsorbuje kiseonik u krvotoku preko pluća. Ove promene se odnose na to da telo trudnice radi bolji posao za preradu kiseonika i ugljen-dioksida. Dakle, dišete isto kao i pre trudnoće, ali svaki put mnogo dublje, što često može biti uzrok da se osećate kao bez daha.

Krajem trećeg tromesečja, veličina rastuće bebe takođe može da oteža disanje. U ovoj fazi trudnoće, materica počinje da gura naviše dijafragmu, mišić koji se nalazi ispod grudnog koša, koji zatim pritiska pluća. Tada ćete osetiti gubitak daha, ako niste ranije, naročito ako nosite bebu visoko.

Međutim, svakako da treba obratiti pažnju i na dodatne simptome, jer u tom slučaju uzrok kratkog daha u trudnoći možda može biti ipak nešto ozbiljnije. U svakom slučaju, obratite se lekaru ukoliko primetite bilo kakav problem sa disanjem u trudnoći.

Otežano disanje noću

Paroksizmalna noćna dispneja koja se obično naziva srčana astma – odlikuje se iznenadnim i teškim kratkim dahom noću koji može da probudi osobu i može da izazove kašalj i teško disanje. Paroksizmalna noćna dispneja je znak kongestivne srčane insuficijencije i često ‘’udari’’ jedan ili dva sata nakon što je osoba sa srčanom insuficijencijom legla da spava.

Otežano disanje noću je često znak da osoba ima probleme sa srcem ili plućima.

Uzroci mogu biti:

• hronična opstruktivna bolest pluća
• plućno srce (cor pulmonare)
• otkazivanje srca
• gojaznost (ne prouzrokuje direktno teškoće u disanju dok spavate, ali često pogoršava i druge uslove koji dovode do toga)
• panični poremećaj
• sleep apnea
• hrkanje.

Lečenje

Lečenje otežanog disanja će varirati u zavisnosti od uzroka simptoma, kao i stanja pacijenta. Jedna od očiglednih akcija koju možete preduzeti za sebe jeste da prestanete da pušite, ako ste pušač.

Terapija – lečenje lekovima

Bronhodilatatori (Albuterol, Serevent, Atrovent, Spiriva). Ovi lekovi su efikasni samo u slučajevima kada se dispneja javlja delom usled kontrakcije glatkih mišića koje sužavaju disajne puteve pluća. Pojedinci sa astmom i hroničnom opstruktivnom bolesti pluća (emfizem i hronični bronhitis) se često tretiraju sa ovim lekovima, koji deluju ubrzano (nekoliko minuta).

Anti-inflamatorni lekovi. Kod astme, hronične opstruktivne plućne bolesti i intersticijalne bolesti pluća postoji zapaljenje disajnih puteva, što dovodi do toga da nabubre i to sužava vazdušne puteve. Deo lečenja ovih uslova je da smanjite upalu inhalacionim lekovima ili oralnim lekovima koji sadrže kortikosteroide i druge agense koji smanjuju upalu i otok. Ovi lekovi deluju polako, tokom dana, da sprečavaju napade i ublaže kratak dah.

Opijati. Opojne droge kao što je morfijum mogu biti od velike pomoći u nekim okolnostima da se smanji dispneja, na primer kod pacijenata obolelih od raka. Ovi lekovi imaju očigledne nedostatke u mnogim slučajevima, ali kada je dispneja problematična, čak i kada pacijent odmara, treba uzeti u obzir ovu opciju.

Anti-anksiozni lekovi. U slučajevima gde je dispneja izazvana ili se pogoršava usled anksioznosti, anksiolitici mogu biti od pomoći.

Dopunski kiseonik. Dopunski kiseonik je trenutno propisan samo na osnovu fizioloških merenja koja ukazuju na nizak nivo kiseonika u krvi. Iako ljudi koji su bez daha obično kažu da se osećaju kao da ne dobijaju dovoljno kiseonika, postoje uzroci dispneje koji ne uključuju nizak nivo kiseonika u krvi.