Kruška lekovito delovanje – čaj

Kruška (Pirus communis L) isoko stablo retke krošnje koje naraste i do 20 metara. Jajoliki ili eliptični do okruglasti listovi su zašiljeni, dugi 5-8 centimetara, a široki 3-5, po ivici testerasti. Cvetovi su beli ili ružičasti, neprijatnog mirisa, a izbijaju zajedno s listovima. Boja i oblik ploda zavise od sorte. Aromatičnog je mirisa, a i ukus zavisi od sorte: može biti slatkast do opor. Pripada porodici Rosaceae.Kruške se gaje u voćnjacima, na plantažama i u baštama, a u divljem obliku rastu u šumama.

VREME CVETANJA: od aprila do maja.
UPOTREBA: Od krušaka se prave odlične rakije, među njima vrlo cenjena viljamovka, liker kruškovac, džemovi, marmelade, kompoti.

LEKOVITI DEO KRUŠKE

Beru se pupoljci, list, kora mladih grana, cvet i plod. List se bere u proleće i suši na toplom mestu u hladu, a od ploda se pripremaju razni proizvodi.

LEKOVITO DELOVANJE KRUŠKE

U narodnoj medicini kruška se slabo koristi, jer ima premalo lekovitih sastojaka, pre svega arbutina u listovima, za razliku od listova borovnice, brusnice, medveđeg grožđa, u kojima ga ima mnogo više, pa se i više koristi. Listovi, kora i cvetovi koriste se: za pojačano izlučivanje mokraće, za izbacivanje peska i kamena iz bešike i bubrega, u lečenju bolesti krvotoka i bubrega, jer kalijum smanjuje otoke prouzrokovane vodenom bolešću, za relaksiranje nervnog sistema, kod dečjih proliva i kožnih oboljenja kao što je herpes zoster. Mladi pupoljci i listovi kruške vrlo su dobro sredstvo za lečenje katara bešike i bubrega, kao i protiv noćnog mokrenja.

Lekovitost kruške

Kruška pomaže u lečenju HIV-pozitivnih osoba jer jača imunološki sistem. Kruška, međutim, nepovoljno deluje na organe za varenje, pa se savetuje oprez pri konzumiranju. Zapadna narodna medicina krušku koristi za lečenje katara, visoke temperature, za relaksiranje nervnog sistema.

UPOZORENJE: Ćelijski zidovi pojedinih sorti krušaka različitog su “sastava, iz čega proizlazi različito dejstvo kruške na zdravlje. Tako, na primer, kalcijumova jedinjenja u kruški često izazivaju tvrdu stolicu. Sirova kruška je teško svarljiva, pa se ne preporučuje osobama s oboljenjima želuca i creva. Međutim, kompot od krušaka je vrlo koristan i odlična je dijetalna hrana.

JESTE LI ZNALI: Poreklom iz Male Azije, kruška se odomaćila u Persiji, a iz Persije je stigla u Evropu. Gajena je još u staroj Grčkoj, spominje se i u “Ilijadi” i “Odiseji”. Stari Rimljani su je konzervisali i prerađivali u marmeladu, a poznavali su više od 200 sorti krušaka. Plinije u 1. veku spominje 36 odlika kruške.

PREPARATI:

Čaj od kruške (za rastvaranje kamenaca): 1 kašika usitnjenih listova i 2 dl vode. Vrućom vodom preliti listove, poklopiti i nakon pola sata procediti. Piti 2-3 šolje dnevno. Za jače dejstvo mogu se dodati suve ljuske od jabuka.

Kruške u vinu (kod malokrvnosti i anemije): Prema receptu dr Brojsa, suve kruške valja poslagati u prikladnu posudu i preliti laganim crvenim vinom. Ostaviti deset dana na toplom mestu, posle čega počinje njihova lekovita upotreba.