Kukuta biljka – Conium maculatum

Kukuta (lat. Conium maculatum) je veoma otrovna višegodišnja zeljasta biljka iz porodice šargarepa (Apiaceae), poreklom iz Evrope i Severne Afrike.

To je zeljasta dvogodišnja biljka koja raste do 1.5-2.5 m visoko, sa glatkom, zelenom, šupljom stabljikom, obično sa pegavim ili prugasto crvenim ili ljubičastim na donjoj polovini stabljike. Svi delovi biljke su bez dlaka. Listovi su sastavljeni od 2 do 4 listića u obliku pera, fino podeljeni i ‘’čipkani’’, ukupno trouglastog oblika, do 50 cm dugi i 40 cm široki.

Cvetovi su mali, beli, grupisani u štitaste cvasti. Kada se smrve, lišće i koren emituju neprijatan miris.

Conium maculatum je poznata po nekoliko uobičajenih imena. Otrovna kukuta, đavolji hleb ili kaša đavola, otrovni peršun – samo su neki od njenih narodnih naziva, po kojima je poznata u određenim regionima sveta.

Conium potiče od grčke reči ‘’konas’’ (što znači vrtlog), u odnosu na vrtoglavicu, jedan od simptoma konzumiranja kukute.

conium_maculatum

Rasprostranjenost

Kukuta je nativna u umerenim regionima Evrope, zapadne Azije i severne Afrike. Ona je uvedena i naturalizovana u mnogim drugim oblastima, uključujući Aziju, Severnu Ameriku, Australiju i Novi Zeland. Često se nalazi na slabo dreniranim zemljištima, naročito u blizini potoka, rovova i druge vodene površine. Ona se takođe pojavljuje na putevima, ivicama njiva i neuglednim (otpadnim) oblastima.

Conium maculatum raste na vlažnim mestima. Ova otrovna biljka cveta u proleće, kada je većina stočne hrane prošla. Svi delovi biljke su otrovni, ali kada se biljka osuši, otrov je uveliko smanjen, iako nije u potpunosti nestao.

Toksičnost

Identifikovano je osam piperidinskih alkaloida u kukuti. Dva od njih, gama-konicein i konin, koji su uglavnom najrasprostranjeniji, čine većinu akutne i hronične toksičnosti kukute.

Konin ima hemijsku strukturu i farmakološka svojstva slična nikotinu, remeti funkcionisanje centralnog nervnog sistema kroz akciju na nikotinske acetilholin receptore. U dovoljno velikim koncentracijama, konin može biti opasan po ljude i stoku. S obzirom na visoku potenciju, ubacivanje naizgled malih doza može lako dovesti do respiratornog kolapsa i smrti. Konin izaziva smrt tako što blokira nervno-mišićni spoj na način sličan kao i kurare ; ovo dovodi do ascendentne paralize mišića sa eventualnom paralizom disajnih mišića, što rezultira smrću zbog nedostatka kiseonika do srca i mozga. Smrt se može sprečiti veštačkom ventilacijom dok se efekti ne iscrpe 48-72 sati kasnije.

Za odrasle, uzimanja više od 100 mg (0,1 grama) konina (oko šest do osam svežih listova, ili manja doza semena ili korena) može biti fatalna!

U staroj Grčkoj, kukuta se koristila za trovanje osuđenih zatvorenika. Najpoznatija žrtva trovanja kukutom je filozof Sokrat. Nakon što je osuđen na smrt za bezbožnost i kvarenje mladih Atinjana, 399 godine pre nove ere, Sokrat je dobio snažnu infuziju kukute.

Kukuta je, dakle, vrlo otrovna biljka. Ustvari, svi delovi biljke su otrovni. Kukuta je većinom otrovna u ranim fazama rasta u proleće, ali je opasna u svim fazama razvoja. Otrov u kukuti je tako smrtonosan da su ljudi umirali nakon jela pernate divljači koja je jela semena kukute. Do slučajnih trovanja je došlo kada su ljudi zamenili koren za paškanat, listove sa peršunom ili seme za anis.

Potencijalna lekovitost

Uprkos ozbiljnim problemima bezbednosti – lišće, koren i seme kukute se koriste kao lek. Kukuta kao lek se koristi za probleme sa disanjem, uključujući bronhitis, veliki kašalj i astmu; i za bolna stanja, uključujući izbijanje zuba kod dece, otečene i bolne zglobove i grčeve. Kukuta se takođe koristi za anksioznost i manije. Druge upotrebe kukute obuhvataju lečenje kožnih infekcija, epilepsije, Parkinsonove bolesti i infekcije bešike. Kukuta se takođe koristi da preokrene trovanje strihninom.

Kako to funkcioniše?

Kukuta sadrži otrove koji utiču na prenos nervnih impulsa u mišićima. Smrt nastupa od respiratorne insuficijencije.

Sporedni efekti i toksičnost

Sporedni efekti i toksičnost uključuju: povećano lučenje pljuvačke, ‘’gorenje’’ digestivnog trakta, pospanost, bolove u mišićima, brz otok i kočenje mišića, oštećenje bubrega, brzi slom mišićnog tkiva i oslobađanje sporednih produkata iz mišićnog tkiva u krv, brz puls i potom smanjen puls, gubitak govora, paralize, nesvestica, insuficijencija srca, pluća i bubrega i na kraju smrt.

Loading...
loading...