Kupus lek za mnoge bolesti

DRUGI NAZIVI: beli kupus, crveni kupus, glavati kupus, glavato zelje

OPIS BILJKE: Pod kupusom se podrazumeva određena vrsta, većinom nazvana glavati kupus, koji je podeljen u dve podvrste: beli i crveni kupus. Kupus se razvio iz divljeg kupusa koji raste na kamenitim obalama Evrope, od Sredozemne obale do Irske. Još u praistoriji su taj divlji oblik upotrebljavali stanovnici evropskog obalnog područja. Stalnom selekcijom u dugom vremenskom periodu, nastala je iz tog divljeg kupusa današnja kulturna biljka.

LEKOVITI DEO BILJKE: Glavice kupusa koje se ubiraju s polja i iz povrtnjaka početkom jeseni. Pravilnim čuvanjem kupus će sve do proleća iduće godine pružiti najvrednije biljne mineralne soli i vitamine. Prostorija za čuvanje ne sme biti previše topla. Potpuno su neprikladni i ne mogu se preporučiti podrumi s centralnim grejanjem ili s betonskim podom. Dobro provetreni, duboki kućni podrumi s dobro nabijenim podom od ilovače najprikladniji su ne samo za čuvanje kupusa, nego i za drugo povrće, krompir i voće.

PREPARATI:
– Bolesti creva – Jedna ili dve čaše sveže pripremljenog soka od sirovog kupusa, svakog dana između obroka, mogu pomoći kod proliva, kolitisa i upale creva.
– Kašalj – Sirup od crvenog kupusa smiruje kašalj.
–Mamurluk – Posledice opijanja mogu se suzbiti ako se uzmu dve kašike sirupa od crvenog kupusa. Sirup se pravi tako što se soku od kupusa doda jednaka količina šećera (ili čak nešto više), pa se kuva na pari dok se ne zgusne.
– Čir na Želucu – Tri nepune čaše soka od svežeg kupusa dnevno najbolji su lek za čireve na želucu. Lečenje se sprovodi do ozdravljenja.
– Promuklost – Da ne bi ostali bez glasa, mnogi pevači pre izlaska na scenu popiju solju nesoljene čorbe od kupusa u koju je dodato jedno žumance.
– Malokrvnost – Kupus je bogat mineralnim solima, vitaminima i hlorofilom, pa se preporučuje malokrvnim osobama, koje bi trebalo da ga jedu sirov ili kuvan na pari, a bilo bi dobro da dnevno popiju po dve čaše isceđenog soka. – Rane – Još u stara vremena vojnici su oblagali rane listovima kupusa. Time su se od pamtiveka služili i seljaci. Primena je jednostavna: izaberu se zeleni listovi, operu tekućom vodom, obrisu, nožem se iseče koren, a listovi izravnaju oklagijom ili običnom flašom. Zatim se iseku na potrebnu veličinu i lagano ugreju na peći pre nego što se stave na ranu. – Apscesi – Svi gnojni procesi (crni prištevi, furunkuli, zanoktice, gnojne upale žlezda, tumori) mogu se viđati kupusovim listom koji će suzbiti upalu i izvući gnoj. Na gnojno mesto treba staviti tri sloja kupusovog lista, tako da pokriju veliku površinu, i ostaviti da deluje nekoliko sati ili cele noći. Postupak se ponavlja do ozdravljenja obolelog mesta.