Kvržice na dojci i fibrocistične dojke uzrok i lečenje

Najveći broj displaznih odnosno fibrocističnih promena na dojkama nema povećani rizik za nastanak kancera dojke. Gotovo da nema žene koja bar jednom u životu nije napipala nekakvu kvržicu na dojci i prestravila se, odmah pomišljajući na najgore. Ipak, najčešće je reč o dobroćudnim, fibrocističnim promenama.Kvržice na dojci se po pravilu javljaju u obe dojke i opisuju se kao bolna, jasno ograničena i pokretna grudvasta ili pločasta promena unutar tkiva dojke.

Koji simptomi ukazuju na fibrocistične dojke?

Fibrocistične promene najčešće se manifestuju uvećanim i oteklim dojkama koje su bolno osetljive naročito pred menstruaciju, dok s menstruacijom simptomi nestaju. Simtomi su u čitavoj lepezi, samo od lake napetosti i bolova u dojkama i postojanja kvržica u tkivu do pipanja jasnih čvrstih tumoroznih promena. Ponekad se javlja i iscedak iz dojke. Kvržice su obično na obe dojke, s tim što mogu biti izraženije na jednoj. Bol u dojci nije u korelaciji s težinom bolesti, već je više povezan s otokom diplazičnog tkiva.

 Kvržice u dojci uzrok

Smatra se da postoji poremećaj hormonskog statusa u vidu dominacije estrogena nad progesteronom, naročito u toku druge faze menstrualnog ciklusa, jer estradiol uzrokuje promene na žlezdanom tkivu dojke. Fibrocistične promene najčešće se javljaju u gornjem spoljašnjem kvadrantu dojke. U mlečnim kanalićima se pod dejstvom hormona odigrava bujanje ćelija, a često dolazi do sužavanja ili zatvaranja mlečnih kanalića, što dovodi do stvaranja cista unutar kanalića. Žlezdano tkivo postaje naglašenije ili biva prožeto fibroznim tkivom, koje tada može dati sliku čvora u dojci.

Kvržice na dojci su benigne promene u tkivu dojke, poput displazije, ciste ili fibroadenoma i češće su u slučaju žena koje nisu rađale, onih koje imaju neki hormonski disbalans i neredovne menstrualne cikluse, kao i kod onih sa genetskom predispozicijom.

Kako maligni tumor dojke laički razlikovati oa mastopatije?

Čvorići u dojkama obično su izazvani otokom u displaznom tkivu, a retko su znak prisustva tumora. Ipak, u svakom slučaju neophodno je uraditi detaljan pregled i doneti odluku o terapiji. Za razliku od tumora koji se pipaju u dojci kao jasno ograničene, pokretne formacije, displazne promene nemaju treću dimenziju, iako ponekad mogu ličiti na tumor.
Iskustva starih doktora govore da su promene u dojkama koje su obostrane i praćene bolovima uglavnom benigne prirode, dok su palpabilne bezbolne promene one na koje treba obratiti pažnju.

Sumnjivi su posebno nalazi kvržica koje su fiksirane za kožu ili zid grudnog koša, nepravilni i tvrdi čvorovi, koža koja je iznad prome ne nabrana kao koža od pomorandže, povećani i fiksirani limfni čvorovi u pazuhu, kao i sukrvičav iscedak iz dojke.

Koje vrste fibrocističnih promena postoje?

Promene u dojkama se, prema vrsti patohistološkog nalaza, dele u tri grupe:
– promene bez bujanja ćelija (u 70 odsto slučajeva),
– promene s bujanjem ćelija, bez atipije ćelija (u 26 odsto slučajeva),
– promene s bujanjem ćelija, sa atipijom ćelija (u četiri odsto slučajeva).

U slučaju običnih displazija, gde je prisutno samo bujanje vezivnog tkiva, nema povećanog rizika za rak dojke u odnosu na ostalu populaciju. Ako je reč o srednjoj displaziji, gde imamo bujanje ćelija bez atipije, rizik za nastanak karcinoma dojke veći je 1,9 puta, a kad je prisutna i pozitivna porodična anameza 2,7 puta.

Kod displazije sa atipijom ćelija rizik za nastanak karcinoma dojke znatno je veći i svaka peta žena iz ove grupe oboleće od raka dojki.

Kod koga i kada se kvržice na dojkama najčešće javljaju?

U faktore rizika za fibrocistične bolesti dojke ubrajaju se pozitivna porodična anamneza (nasledni faktor), smanjena fizička aktivnost, gojaznost, pušenje i konzumiranje alkohola. U riziku su i žene koje nisu rađale, koje nisu dojile, žene koje imaju hormonski disbalans, one sa neurednom menstruacijom, žene koje uzimaju kontraceptivne pilule, kao i one koje su povređivale dojke.

Koliko je bitna redovna samokontrola, odnosno kontrola kod lekara?

Samopregled dojki potrebno je započeti u ranim dvadesetim i obavljati ga jedanput mesečno, neposredno posle menstruacije, do desetog dana ciklusa, kad dojke nisu otekle, jer tada se najlakše mogu otkriti promene. Ako žena primeti bilo kakvu promenu na dojci, treba da se obrati svom lekaru. Između 20. i 30. godina života pregled lekara potrebno je obaviti jednom u tri godine, a nakon četrdesete godine jednom godišnje, kada se predlaže i jedna mamografija. U slučaju pojave raka dojke kod bliskih srodnika (sestra, mama, rođakinje u prvom kolenu) u ranijoj životnoj dobi, prvi preojed trebalo bi da bude deset godina pre pojave raka dojke kod srodnika.
Ultrazvučni pregled dojke predlaže se jednom godišnje nakon 35. godine.

Na koji način se dijagnostikuju fibrocistične promene na dojkama?

Anamneza s karakterističnom kliničkom slikom zahteva detaljan pregled dojki. Pored samopregleda, pri svakoj sumnji na promenu u dojci potrebno je obratiti se svome lekaru, koji će, pored pregleda, u onim slučajevim gde oceni da je to potrebno uraditi ultrazvučni pregled, mamografiju, a po potrebi i biopsiju. Ukoliko postoji iscedak iz dojke, treba uraditi i citološku i mikrobiološku analazu uz kontrolu prolaktina. Kod svih nalaza kod kojih postoji bilo kakva sumnja potrebno je uraditi i biopsiju sa pH analizom.

Mamografija je radiološka metoda koja koristi minimalne doze zračenja, naročito kada je reč o novijim aparatima i omogućava da vidimo unutrašnju strukturu dojke. Prva mamografija savetuje se ženama nakon 40. godine, a onda je treba ponavljati svake dve-tri godine. Ultrazvuk dojke koristi se u slučaju žena mlađih od 40 godina, s obzirom na to da za njih mamografija nije pouzdana metoda. Za starije žene ultrazvuk je dopunska metoda, ukoliko su nalazi mamografije nejasni.

Biopsija je postupak kojem se pristupa ako se promene na dojci ne mogu u potpunosti razjasniti pomoću mamografije ili ultrazvuka. Njime se uzima uzorak tkiva za mikroskopsku analizu.

Kako se ove promene na dojkama leče?

Displazija ne zahteva hirurško lečenje, a tegobe se mogu smanjiti stavljanjem alkoholnih obloga, korišćenjem nestereoidnih antiinflamatornih lekova i gestagenim gelovima. Dakle, terapija je simptomatska, usmerena na smanjenje otoka u tkivu dojke i samog bolnog sindroma. U redim slučajevima upornih bolova primenjuju se hormonski preparati, lokalno ili sistemski, a nekada dolazi u obzir čak i hirurško lečenje (odstranjivanje bolnog tkiva). Ukoliko postoji iscedak iz dojke i povišene vrednosti prolaktina, najčešće se propisuje bromokriprin.

Manje šećera i masti, više zelenog povrća

– ishrana s manje masti i rafiniranih šećera,
– regulisanje telesne težine,
– zeleno povrće (kupus, kelj,brokoli) i soja,
– unos antioksidanata, beta-karoten, vitamini E i C i B6) i omega-3 masnih kiselina,
– izbegavanje prevelikog unosa kafe (kofeina),
– umerena fizička aktivnost, nošenje čvrstih i udobnih grudnjaka,
– izbegavanje cigareta, alkohola i opojnih sredstava.