Lekovita biljka astragalus

Astragalus mongolska lekovita biljka je prirodan eliksir selena, pa se osim u lečenju raka i uopšte imuno bolesti, u Americi u novije vreme koristi i za lečenje side…

Mnogi nisu ni čuli za biljku astragalus (Astragalus membranicus)? Iako može uspešno da se gaji i na našem području, kod nas je ova lekovita biljka gotovo nepoznata.

Astragalus je višegodišnja zeljasta leptirnjača (mahunarka), poreklom iz Mongolije i Kine. Koristi se kao lekovita biljka oko 4000 godina. Kinezi je nazivaju žuti car verujući da nadoknađuje energiju i uspostavlja ravnotežu u organizmu. Zato koren drže u posudi sa vodom za piće da bi dejstvo bilo stalno.

Koren astragalusa je razgranat, mesnat i bele boje, stablo je polegljivo, visoko oko 40 santimetara i obraslo dlačicama. Listovi su pernato složeni, a cvetovi žuti, ljubičasti ili beli, slični cvetovima graška. Plod je mahuna smeđe boje sa nekoliko sitnih semenki.

Najlekovitiji deo je koren, ali se koriste i listovi u cvetu.astragalus se koristi za jačanje imuniteta. Smatra se da sprečava molekularne patološke promene ćelija koje izazivaju virusi, usporava proces starenja i podstiče stvarnje interferona. Zatim, podstiče rad srca, štiti jetru, pomaže bubrezima i povoljno deluje na impotenciju i frigidnost. Američki naučnici ispituju lekovito dejstvo astragalusa na kancerozna oboljenja. Njihova najnovija istraživanja pokazuju da je znatno manje obolelih od raka organa za varenje, jetre, pluća, mokraćne bešike i debelog creva u oblastima u kojima je selen zastupljen u namirnicama u visokom procentu. Zna se da je antioksidativni efekat selena 500 puta veći od dejstva vitamina E. S obzirom da je astragalus bogat baš selenom, njegovo korišćenje u ishrani omogućava odličnu zaštitu od kancera. Astragalus ublažava i posledice hemoterapije i zračenja obolelih od raka. U Americi se u novije vreme koristi i za lečenje side, bolesti koju karakteriše upravo slom imunološkog sistema.

Astragalus sadrži:

• polisaharide
• monosaharide
• flavonide
• alkaloide, pre svega holin i betain
• folnu kiselinu
• razne aminokiseline
• smole
• celulozu i
• vitamine
astragalus je bogat i:
• mineralnim solima
• naročito selenom
• cinkom i
• gvožđem

Gajenje astragalusa

Astragalus raste u prirodi Kine i Mongolije, ali može i da se gaji. Seme se seje krajem maja, u dobro pripremljene leje. Rasaduje se posle dve nedelje na rastojanju 70×40 cm. Najbolje uspeva na dobro dreniranoj peskuši i na sunačnim mestima. Dobro reaguje na navodnjavanje.astragalus može da uspeva i bez hemijske zaštite.
Koren se vadi, da bi se koristio za lečenje, u kasnu jesen ili u rano proleće, i to posle tri godine. Najbolji su, međutim, od četvorogodišnjih i petogodišnjih biljaka.