Lekoviti maslačak

Maslačak (Taraxacum officinale) poznat i pod imenima žučanica, mlečac, italijanska salata ili popina pogača) spada u korovsku biljku koja svuda raste u izobilju kraj drumova, na livadama, travnatim površinama i padinama. Ima ga više vrsta. Cveta od maja do oktobra.

List maslačka treba sakupljati pre nego što biljka procveta, stabljike u vreme cvetanja, a koren u proleće kad je najsočniji ili ujesen kacfje najlekovitiji.

Maslačakom mogu da se otklone napadi žuči i poboljša celokupno stanje jetre i žučnih puteva. Za tu svrhu koristiti sok isceđen iz korena sveže biljke. Beo je kao mleko i u njemu ima šećera, inulina, glutena i gorke materije taraksina kojoj se pripisuju sva lekovita svojstva. (Uzimati 2-3 kašike dnevno u toku 3-4 nedelje.) S obzirm da je maslačak veoma koristan u lečenju jetre i žuči, dobar je i za bolesti stomaka i creva, kao i za poboljšanje apetita: jedan manji koren koji nije u sredini odrvenio oprati, sitno narendati, pomešati s malo čiste rakije i uzeti ujutro na prazan stomak.

Maslačak ima pozitivno dejstvo i na razmenu materija u organizmu. Preporučuje se i za lečenje reumatizma, gihta i kožnih bolesti (otklanja svrab i ospe). Uspešno deluje kod gojaznosti i šećerne bolesti. Leci hemoroide. U svim ovim slučajevima najbolje je koristiti sok iz svežeg korena ili lista maslačka. Malo je otužan, ali ga možete uzimati (1-3 kašike) s posnom supom od mesa, s mlekom ili s voćnim sokom. Piti gutljaj po gutljaj, ujutro pre doručka duže vreme (najmanje tri nedelje).

Umesto korena i lista, mogu da se koriste sveže stabljike maslačka. Kod hronične upale jetre ili šećerne bolesti, sve dok traje cvetanje, jesti 10-15 stabljika dnevno ubranih zajedno s cvetom koji, posle pranja, treba ukloniti. Hrskave su i sočne, ali malo gorkog ukusa. Dvonedeljna terapija sa svežim stabljikama maslačka preporučuje se osobama koje su stalno depresivne i umorne ili im je op-šte zdravstveno stanje pogoršano.

Lekovit je i čaj od osušenog korena maslačka. Priprema se tako što se kašika isitnjenog korena ostavi da prenoći u hladnoj vodi, zatim zagreje do ključanja, procedi i prohladi, po želji zasladi medom i pije u gutljajima pola sata pre i posle doručka.

Za šolju čaja od lista ili cveta takodje je dovoljna kašika biljke. Zagrejati do ključanja, sačekati pola sata, procediti i piti dva do tri puta dnevno.

Maslačak kao hrana

U proleće je maslačak vema koristan kao vitaminska hrana i kao lek za jetru, žuč i bubrege. Oprane mlade listove staviti u duboku činiju, preliti marinadom od ulja, senfa i jabukovog sirćeta, dodati malo soli, bibera i vode i lagano izmešati. Ova salata, pomešana s obarenim krompirom, može da zameni jedan obrok. Veći listovi maslačka preporučuju se za ishranu umesto spanaća: odrezati do samog korena, oprati, iseckati i kratko obariti, procediti i pomešati s kiselim mlekom ili jogurtom.

Sirup od maslačka

Dve pregršti cveta staviti u hladnu vodu i zagrevati dok ne provri, zatim skinuti s vatre i ostaviti da odstoji do sledećeg dana. Izgnječiti, procediti i dobijenoj tečnosti dodati kilogram žutog šećera i pola limuna sečenog na kriške (ako je prskan, bez kore). Kuvati na blagoj vatri dok sva tečnost ne ispari. Sirup ne srne da bude previše gust, da se ne bi kristalizovao, niti previše redak, jer bi tada mogao da se ukiseli. (Mazati na hleb sa buterom ili margarinom.)

Stomaklija od maslačka

Koren maslačka izvađen u aprilu, kad u njemu ima dosta gorkog i mlečnog soka, oprati, iseckati i staviti u litar i po komove rakije. Zatvoriti i ostaviti da odstoji 10 dana. Procediti i iz korena istisnuti preostalu tečnost. Čuvati u dobro zatvorenoj boci i koristiti prema potrebi.
Ova stomaklija je bolja od mnogih drugih za bolesti stomaka i creva. Dovoljno je uzimati po jednu čašicu ujutro na prazan stomak, pre ručka i pre večere.