Lekovito bilje i čaj za prirodno lečenje nesanice

[icegram campaigns=”14081″]

Društveni život nam nameće napet način života, propraćen žurbom i preopterećenošću, što često izaziva u nama prekomernu nervnu nadraženost, a kao posledicu prouzrokuje nesanicu. Tehnike telesnog i mentalnog opuštanja koje podrazumevaju disanje sa vizualizacijom osećaja koje primamo od svog tela, mogu biti od velike koristi za lečenje nesanice zato što omogućavaju smanjenje nervne napetosti.

Šulcov metod opuštanja, joga i mnoge druge tehnike mogu da nam budu od koristi ukoliko ih redovno upražnjavamo. Dovoljno je deset minuta na dan da bismo postigli rezultat protiv nesanice. Ponekad je teško zaustaviti gomilanje misli koje nas noću drže budnim, a tehnike opuštanja mogu da nam pomognu da ih zaboravimo dovodeći nas u alfa stanje koje prethodi spavanju.

Čaj za umirenje za lečenje nesanice

Sastojci
Valerijana (koren), dva dela Divlji mak (latice), jedan deo Kamilica (cvetovi), dva dela
Kora od pomorandže, od gorke pomorandže ili limuna (po izboru)
Priprema
Odvojiti 15 g mešavine na svakih 300 ml vode. U nastavku sipati biljke u hladnu vodu i staviti da provri oko pet minuta na blagoj vatri. Infuziju ostaviti nekoliko minuta. Piti u malim gutljajima. Može se zasladiti medom.

Plan lečenja nesanice

Ponekad nije dovoljno popiti čaj, nego je potrebna dopuna nekim drugim preparatima.
Jedan sat pre spavanja
Pije se čaj za umirenje sa jednom supenom kašikom vode pomorandžinog cveta (može se dodati u čaj) i dve pilule valerijane.
To je prvi deo lečenja koji podstiče spavanje.
Pre odlaska u krevet
Ponovo se pije čaj za umirenje protiv nesanice sa jednom supenom kašikom vode narandžinog cveta (može se dodati u čaj) i dve pilule valerijane. Drugi deo potpomaže čvrst san bez buđenja tokom noći.

Kupke
Kupke u kadi sa čajem od cvetova kamilice na umereno toploj temperaturi utiču na dobar san. Tom prilikom ne treba da kvasimo glavu, da ne bismo morali da sušimo kosu pre odlaska u krevet. U slučaju da nam kvašenje čitavog tela ne prija, biće sasvim dovoljno da potopimo noge u toplu vodu; naročito ako sve to kombinujemo sa vežbama za opuštanje. Važno je da za obe vrste kupki, bilo za telo ili noge, voda mora biti sve vreme podjednako topla; u slučaju da se ohladi, možemo dodati još tople vode.

Lekovito bilje za lečenje nesanice

Čajevi ili infuzije se obično pripremaju u proporciji od tri do šest posto, što znači da je potrebno od 30 do 60 g suve biljke na litar vode. Prilikom lečenja prirodnom medicinom, moguće je povećati doziranje tinkture, suvog ekstrakta, pilule ili drugih vidova dok se ne postigne doza koja je uporediva sa pilulama za spavanje iz porodice benzodijacepina. Postoje različite biljke koje zbog umirujućeg efekta mogu da budu od koristi u lečenju nesanice.

Divlji mak (Papaver rhoeas L.). Sadrži određeno sedativno i pektoralno dejstvo. Latice ove biljke predstavljaju lek koji nije otrovan i koji može biti koristan u lečenju nesanice. Može se piti u vidu infuzije u meri od 30 ili 40 g latica na litar vode. Divlji mak ima sličnosti sa umirijućim dejstvom opijuma zato što pripada istoj porodici, ali nema nikakvih narkotičkih i omamljujućih svojstava. Žuti mak iz Kalifornije i Čilea (Escholtzia californica) je američki rođak evropskog divljeg maka. Njegova svojstva deluju protiv kašlja zahvaljujući biljnim alkaloidima sličnog sastava koji ima evropski mak, ali sa malo drugačijim delovanjem. Zbog različitog sadržaja alkaloida, deluje više hipnotički i zbog toga je značajniji za lečenje nesanice.

Glog (Crataegus oxyacantha), smanjuje uznemirenost nervnog sistema i koristan je kod lupanja srca, nadraženosti, nesanice i nekih poremećaja menopauze.
Umirujuće dejstvo se takođe prenosi i na srčani nivo, smanjujući arterijski pritisak i ritam srca. Čaj se priprema tako što se jedna kafena kašičica suvih cvetova prelije šoljom ključale vode. Doza se može povećati dva do tri puta bez opasnosti od toksične reakcije.

Hmelj (Humulus lupulus) je biljka iz porodice kanabisa koja se u velikoj meri odgaja u Evropi.
Njegovi plodovi, takozvane šišarke, koriste se za proizvodnju piva, dajući mu taj poseban gorak ukus. Ženski cvetovi hmelja (šišarke) sadrže alantoid, vrstu tanina koji skuplja organska tkiva i lupulin, vrstu smole. Hmelj takođe sadrži različite alkaloide i valerijanski etar, poput onog kojeg sadrži valerijana. Polen i smola cvetova imaju jača umirujuća svojstva. Jedan stari lek protiv nesanice sastojao se u izradi jastuka od cvetova hmelja da bi se tako, udišući njegov miris, bolje zapadalo u san. Njegovo potpuno neotrovno dejstvo, kao što pokazuje i upotreba piva, čine ga korisnim domaćim lekom za lečenje nesanice. Međutim, kada se pomešaju valerijana i hmelj, umesto da se njihovo uspavljujuće dejstvo poveća, ono se smanjuje, zbog čega se ne preporučuje njihova zajednička upotreba u čaju.

Valerijana (Valeriana officinalis) je biljka koja se od davnina koristi. Još ju je Plinije preporučivao u lečenju stezanja u predelu grla. U IX veku, Karlo Veliki je naredio da se zasadi oko svih manastira u Francuskoj, dok je u XVII v. Fabijus Kolumna preporučivao njenu upotrebu za lečenje epilepsije. Svež koren ima jedva primetan miris, ali kada je suv, ima veoma neprijatan miris i opor i gorak ukus. Već nakon petnaest minuta od branja, koren počinje da smrdi usled oksidacije izovalerijanskog etra. Upravo taj koren se koristi za pripremu čajeva.
Valerijana ima antispazmatično i sedativno dejstvo; to je biljni hipnotik. Infuzije od valerijane su naročito neprijatnog mirisa, koji se kompenzuje drugim aromatičnim biljkama poput kamilice, matičnjaka ili kore od gorke pomorandže. Valerijana takode smanjuje apetit. Treba piti čaj od 15 g korena valerijane u infuziji ili čaju u kombinaciji sa drugim biljkama.

Lista se završava sa još nekoliko biljaka koje takode vrše uticaj na nesanicu svojim umirujućim delovanjem na vegetativni nervni sistem:

Kamilica (Matricaria chamomilla) uvek može da posluži u nedostatku neke od prethodno pomenutih biljaka. Može da se kombinuje sa drugim biljkama kao što je, na primer, valerijana.

Kokotac (Mellilotus officinalis) pose-duje antiseptičko i umirujuće dejstvo.

Matičnjak (Melissa officinali) je prijatnog ukusa (sličan limunovom) i vrlo dobro se kombinuje sa glogom. Ova biljka opušta i smiruje smanjujući napetost vegetativnog nervnog sistema.

Cvetovi pasiflore (Passiflora incarnata) pospešuju spavanje jer imaju antiseptično svojstvo i umirujuće dejstvo na simpatički sistem.

Žalfija (Salvia officinalis) zbog blagog ukusa može dobro da se kombinuje sa infuzijama za opuštanje, mada mora da se koristi u malim količinama jer u protivnom može da nadraži nervni sistem.

Cvetovi lipe (Tilia europaea) imaju blago dejstvo, ali su dobro sredstvo za pripremu infuzija prijatnog mirisa u različitim kombinacijama. Lipa sama po sebi nije posebno efikasna u lečenju nesanice.
Više informacija >>> Najbolji čajevi i čajne mešavine domaćih travara za nesanicu