Lekovito bilje za decu

Usvajajući šablone ukusa još od malih nogu, deca će za ceo život zavoleti aromu lekovitog bilja koja će im doneti mnogo zdravlja

Navike vezane za korišćenje lekovitog bilja stiču se već u prvim mesecima života, kada se formiraju osnove budućeg šablona po kojem prihvatamo najpre arome. Zato je pravilna primena biljnih preparata kod dece jedna od najisplativijih investicija u čovekovo zdravlje.
Roditelji se često žale na mališane, odnosno njihove navike vezane za čajeve, ne pitajući se pritom da li su možda pogrešili u nekom važnom momentu.

I sami su često nedovoljno informisani o mogućnostima primene preparata na bazi bilja.Navešćemo biljaka koje najčešće ulaze u sastav različitih čajnih mešavina namenjenih najmađima, čija namena možda nije dovoljno poznata roditeljima.

Pitoma nana

Pitoma nana (Mentha piperita L., Lamiaceae) jedna je od najkorisnijih aromatičnih biljaka koja ima veliki medicinski značaj. Koriste se list, nadzemni deo biljke u cvatu, etarsko ulje i mentol. Lišće nane ima jak i karakterističan miris. Ukus je veoma prijatan, oštro aromatičan, prvo zagreva, a potom i hladi. Koristi se kao lekovita, začinska i industrijska sirovina.

List sadrži etarsko ulje, flavonoide, tanine i druge vredne sastojke. Deluje spazmolitično (opušta grčeve glatke muskulature), holeretično (pospešuje lučenje žuči), karminativno (sprečava stvaranje gasova), antiseptično lokalno anestetično. Upotrebljava se za ublažavanje tegoba i grčeva u želucu, crevima, žuči i žučnim putevima.

Anis ( Pimpinela anisum, Apia-ceae)

Anis je jednogodišnja nežna biljka, karakterističnog oblika lišća i bele štitaste cvasti. Iz cvetova se razvijaju mali rebrasti, kruškasti plodovi. Ćela biljka veoma prijatno i karakteristično miriše i sfatkastog je ukusa. Kao kulinarski začin upotrebljavaju se celi, samleveni, ili osušeni zreli plodovi.
Povoljno utiče na varenje, jer pospešuje izlučivanje sokova u digestivnom traktu i sprečava nadutost i stvaranje gasova. Kod dece pomaže i u izbacivanju glista. Anisov čaj preporučuje se i protiv štucanja.

Kamilica

Kamilica (Matricaria chamomilla L., Asteraceae) jedna je od najomiljenijih i najčešće korišćenih lekovitih biljaka. Nosilac lekovitosti je njeno etarsko ulje i glavni sastojak azulen. Smole, gorke materije, tanini, gume i neka druga jedinjenja u cvetu kamilice, dopunjuju dejstvo etarskog ulja, zbog čega cvet ima veoma kompleksno delovanje.
Kamilica deluje protivupalno, opušta glatke mišiće digestivnog trakta, deluje protiv nadutosti i bolova u stomaku i poboljšava varenje. Spolja se koristi za lečenje oboljenja kože i sluzokože, za inhalacije, ispiranje usta, kupke i obloge.

Komorač

Komorač (Foeniculum vulgare, Apiaceae), ili divlja mirodija i slatki kopar je dvogodišnja biljka šuplje i razgranate stabljike, visine do 2 metra. Listovi su plavkasto-zeleni, višestruko perasto razdeljeni, a listići su igličasti i tanki kao konac. Plodovi su duguljasti, rebrasti i malo spljošteni, a cvetovi su žuti. Biljka ima jak i prijatan miris, a ukus je sladak i aromatičan.
Komorač se koristi u lečenju kašlja, bolova u prsima, grčeva, gasova, lošeg varenja, prehlade, a naročito se preporučuje za lečenje gripa. Koristan je za lečenje bolesti bubrega, želuca i creva, organa za varenje i disanje, za jačanje apetita. Gotovo svi čajevi protiv nadimanja kao i lekovi za lakše iskašljavanje sadrže kao glavni sastojak komorač.