Lepi jova: njegovo uzgajanje više je uživanje nego trud

Lepi jova (impatiens, pištika) odavno se gaji kod nas, a pošto potiče iz Afrike, poznat je i pod nazivom sultan zanzibara. Obilno cveta tokom celog proleća, leta i jeseni, a može se naći u mnogo različitih boja – crvenoj, roza, ljubičastoj, narandžastoj, beloj, kao i svim nijansama i kombinacijama ovih boja. Uglavnom se javlja u dva oblika, niskom i razgranatom, i uspravnom.

Kod nas se lepi jova uzgaja kao jednogodišnja biljka, jer mnogi i ne znaju da može uspešno da prezimi. Naravno, za to je potrebno obezbediti odgovarajuće uslove, a to je pre svega temperatura oko 15 do 18 stepeni, kao i velika vlažnost vazduha (obavezno je jutarnje orošavanje). U rano proleće biljku treba orezati, do dva-tri centimetra iznad površine zemlje, a zatim presaditi. Kada olista, možete je izneti na balkon ili u baštu, dok se delovi biljke koji su odsečeni mogu ožiliti u vodi i na taj način razmnožiti.

Cvet lepi jova posebno dekorativno izgleda ako se gaji u vertikalnim gredicama, na metalnom postolju gde se saksije redaju jedna ispod druge. Uz malo truda, možete napraviti prelepe cvetne stubove, koji će vašu baštu ili terasu učiniti bajkovito lepom.

Lepi jova se razmnožava uglavnom semenom, ređe reznicama. Seje se u januaru, u supstrat koji se sastoji od baštenske zemlje, stajnjaka i peska. Zemljište u kojem se gaji lepi jova treba da bude rastresito i lako propustljivo, jer koren ne podnosi tešku, kompaktnu i sabijenu podlogu koja zadržava vodu. Najbolje je napraviti prirodnu drenažu od kamenčića. Vlaga se smanjuje kada se pojave stabljike i kotiledoni, koji se orošavaju tek kada se supstrat blago prosuši, što će pomoći ukorenjavanju biljaka. Impatiens nije podložan tipičnim oboljenjima, niti privlači insekte kao što su biljne vaši i druge napasti, pa je njegovo uzgajanje više uživanje nego trud.

Lepi jova je cvet kome ne prijaju direktni sunčevi zraci, ali ni potpuna senka, najbolje će uspevati ako je ujutru na suncu, a popodne u hladu. Impatiens ne treba obilno zalivati, jer mu ne pogoduje mnogo vlage (posebno je osetljiv koren). Prilikom zalivanja najbolje je koristiti posudu koja može da se zavuč ispod biljke, jer se tako neće nakvasiti listovi i cvetovi, što mu nikako ne prija. Kod svakog drugog zalivanja, prihranjujte lepog jovu đubrivom koje ne sadrži fosfor, što će podstaći rast biljke. Obavezno je potpuno prosušivanje supstrata između zalivanja.