Alergijska astma simptomi kod dece i odraslih – lečenje

alergijska astma kod odraslih

Astma nije bolest u klasičnom smilsu te reči, već predstavlja skup oboljenja koja daju istu kliničku sliku sviranja u grudima. Astma predstavlja nasledno stanje, te se kod dijagnostike uzima u ozbir i ovaj parametar. U obzir se uzimaju samo srodnici prvog stepena srodstva, a najvažnije je ispitati da li je majka ikad imala astmatične napade.

Alergijska astma je uzrokovana alergenima.Alergeni su supstance koje organizam registruje kao strane i time dovodi do pojačanog stvaranja antitela i dolazi do razvoja simptoma alergijske astme. Osnovna podela alergena jeste na inhalatorne i nutritivne.

Inhalatorni alergeni su brojni:

– bubašvabe – bez obzira na ekonomski status, ovi insekti mogu naseljavati bilo koje domaćinstvo i time podstaknuti alergiju i posledično, astmu

– grinje – najčešći izvori grinja jesu dušeci, jastuci, tepisi, tapacirani nameštaj, prekrivači za krevete, garderoba, igračke i tkanina

– plesni – najčešće se nalaze u domaćinstvima sa vlagom – u podrumima, kupatilima i kuhinjama su najprisutniji

– kućni ljubimci – mokraća, stolica, dlaka ili perut životinja predstavljaju moćne alergene

– polen – alergijska reakcija na polen je najprisutnija u proleće i na rano leto, nalazi se u travi, drveću i korovu. Iako je alergija najveća na proleće, može se javiti tokom cele godine.

alergijska astma simptomi

Nutritivni alergeni izazivaju simptome alergijske astme kod dece u najranijem periodu života. Usled nerazvijenosti tolerancije na ove namirnice, dolazi do hiperreakcije organizma u vidu proizvodnje antitela na ove namirnice. Prilikom uvođenja namirnica u ishranu, potrebno je uvoditi ih postepeno, jednu po jednu. Najčešći nutritivni alergeni jesu belance, soja, kikiriki, koštunjavo vode, jagode i bobičasto voće.

Alergijska astma kod dece

Deca sa simptomima otežanog disanja, odnosno, postojanaj prepreke u disajnim putevima, predstavljaju grupu pacijenata koja se često javlja lekaru, najčešće su roditelji uplašeni zbog karakterističnih simptoma (crvenila u licu, teškom uzimanju daha). Do treće godine života, minimum 40 % dece će imati makar jedan napad teškog disanja, a više od polovine sedmogodišnjaka je barem jednom imalo ovaj neprijatni osećaj.

Ukoliko se isključe uzroci sviranja u grudima koji nemaju alergijsku osnovu, kao što su oboljenja želuca i jednjaka, cistična fibroza ili oboljenja grkljana, ostaje velika grupa dece kod koje se ne zna da li će tokom života razviti astmu. Bitno je pravilno razlikovati astmu od običnog sviranja, jer od običnog sviranja, terapija za astmu može naškoditi.

Postoje 2 tipa astme kod dece:

  1. Astma koja počinje odmah po rođenju – ovu grupu čine 10 % dece, a veoma mali procenat dece izgubi astmu do puberteta. Kod većine, astma postoji i u starijem životnom dobu. Ova deca imaju jasno definisanu alergiju (javlaj se atopijski dermatitis, testovi za alergene su pozitivni, a u porodici već postoje osobe sa istim statusom). Kada dođe do gušenja, ono često bude jako intenzivno, te dete često ne može da uhvati dovoljno vazduha.
  2. Astma koja se javlja nakon treće godine života, a većina dece ima alergiju u svojoj osnovi. Ovaj tip astme je mnogo blaži, a većina dece ima napade koji se javljaju veoma retko i blagi su. Većina dece izgubi astmu do poberteta, a kod četvrtine, ona opstaje i u kasnijim godinama, ali je veoma blaga i ne dolazi do oštećenja funkcije pluća.

Alergijska astma kod odraslih

Većina odraslih ljudi sa alergijskom astmom simptome osete već u prvim godinama života. Međutim, alergijska astma se može razviti i u odraslom dobu. Nekada se astma može javiti i sa 70 godina starosti. Karakteristični simptomi alergijske astme kod odraslih osoba jesu sviranje u plućima, kašalj, gubitak daha i teskoba u grudima.

Alergijska astma u trudnoći

Trudnoća je posebno stanje gde posebnu pažnju treba obratiti na pravilno disanje same trudnice. Tokom trudnoće, simptomi alergijske astme se mogu pogoršati, te je potrebno povesti posebnu pažnju o ovoj populaciji. Međutim, u toku trudnoće, i drugi uzroci mogu dovesti do nastanka astme. Radi se o bolesti koja se naziva GERB. GERB je gastro ezofagealni refluks koji kod trudnica nastaje prilikom rasta ploda i pritiska na želudac. Kao i kod alergijske astme, i kod GERBa se primenjuje ista terapija. Ukoliko trudnica boluej od alergijske astme, potrebno je obratiti pažnju na regulaciju krvnog pritiska, kao i na stanje ploda.

Alergijska astma – simptomi

Simptomi alergijske astme su brojni i često umeju da ugroze mir pacijenta.

Rani simptomi alergijske reackije jesu:

  • učestali kašalj, posebno tokom noći
  • gubitak daha ili skraćenje daha
  • osećaj hroničnog umora ili tokom obavljanja najprostijih dnevnih aktivnosti
  • sviranje u grudima nakon vežbanja
  • osećaj umora, uznemirenost i neraspoloženost
  • oslabljen kapacitet pluća
  • znaci prehlade i gripa – zapušen nos, curenje iz nosa, grebanje u grlu i glavobolja
  • nesanica i kratak san

Tokom napada astme, pacijent često uzima kratke “porcije” vazduha, što zbog uznemiranosti, to zbog toga što je telo nedovoljno snabdeno kiseonikom pri jednom udahu.

Alergijska astma – lečenje

U poslednje vreme, razvilo se nekoliko strategija za lečenje alergijske astme.

Lekovi za brzo uklanjanje simptoma alergijske astme (koriste se za vreme akutnog napada) jesu beta 2 agonisti i antiholinergici. Oba tipa leka su iz grupe bronhodilatatora, grupe lekova koji deluju na disajne puteve tako što ih šire, što je posebno značajno jer su kod alergijske astme svi disajni putevi jako suženi. Osim funkcije širenja disajnih puteva, ovi lekovi pomaću i pri uklanjanju mukusa stvorenog tokom napada astme. Ukoliko se napad astme dešava za vreme fizičkih aktivnosti, savetuje se uzimanje leka pre same aktivnosti.

Lekovi koji se koriste za dugoročnu kontrolu astme jesu:

– modifikovani leukotrieni

– kromolin

– kortikosteroidi za inhalaciju

– metilksantini

– beta 2 agonisti

– oralni kortikosteroidi

– imunomodulatori

Lekovi za dugoročnu kontrolu se uzimaju svakog dana, čak i ukoliko je nekoliko dana prošlo bez ikakvih simptoma.

U najranijem periodu života deteta, posebna pažnja se mora obratiti na hranu i inhalatorne alergene. Takođe, potrebno je obratiti detaljnu anamnezu, i porodičnu i ličnu, od strane lekara, kako se ne bi greškom prepisivali kortikosteroidi koji su jaki lekovi i koji kod dece mogu da izazovu niz neželjenih efekata.

Već sa 7 godina, detetu se može odraditi alergo test, i time dokazati na šta je dete alergično. Međutim, kada se govori o alergiji koja je perzistentna, odnosno, koja traje doživotno, nije dovoljno samo voditi kontrolu o alergenima već i o redovnoj terapiji i adekvatnom i racionalnom prepisivanju lekova.

loading...
Loading...