Magnolija uzgoj, razmnožavanje, rezidba…

U rod Magnolia spada preko stotinu vrsta listopadnog i zimzelenog drveća i žbunja koje raste po šumama i pored reka, od Himalaja i jugoistočne Azije, preko Severne Amerike, do tropskih oblasti Južne Amerike. Drvce (ili grm) magnolija koje se može videti po našim parkovima i vrtovima uzgaja se širom sveta zbog prekrasnih mirisnih cvetova raznih oblika i boja od bele i nežnožute, preko zelene, do roza, purpurne i ljubičaste. Plodovi, koji se formiraju s jeseni, konusnog su oblika, nalik crvenkastim šišarkama, i izgledaju vrlo privlačno. Magnolija zahteva duboko, umereno vlažno i blago kiselo zemljište i mesto na suncu ili u laganoj senci, zaštićeno od vetra, na koji je naročito osetljiva. Vrste magnolije koje se sade na našem podneblju otporne su na mraz, ali dešava se, kada su zime izuzetno oštre, da ranocvetajućim sortama stradaju pupoljci.

Mora se redovno snabdevati vodom, naročito nakon sadnje. Treba znati da se ne preporučuje kopanje oko biljke niti uzgajanje nekog drugog cveća. Magnolija će najbolje uspevati ako se posadi kao solitarna biljka uz kuću, ogradu ili na sredini travnjaka, gde će njena lepota doći do punog izražaja. Drvca i listopadni grmovi magnolije orezuju se kasno zimi ili rano u proleće kada biljke još miruju. Pošto cvetaju i stare i nove grane, odstranjuju se samo suve ili one koje kvare izgled biljke.

Razmnožavanje magnolije

Razmnožavanje magnolije iz semena retko se primenjuje jer je novoj biljci u tom slučaju potrebno skoro deset godina da bi procvetala. Strpljivi vrtlari seme sakupljaju u jesen, čim počne da ispada iz mahune, i sade ga odmah nakon toga jer vrlo kratko zadržava klijavost. Listopadne magnolije mogu se razmnožiti reznicama dužine desetak centimetara, koje se uzimaju u leto, zabadaju u pesak (bilo bi dobro da se prethodno tretiraju hormonom za podsticanje ožiljavanja) i pokrivaju teglom. Čim se formira koren, presađuju se u mešavinu baštenske zemlje, treseta i peska.

Položenice su najsigurniji način razmnožavanja magnolije: najpre se izabere izbojak pored matične biljke, koji se zasipa mešavinom baštenske zemlje, treseta i peska i redovno zaliva. Narednog proleća izbojak se, pod uslovom da je pustio koren, odvaja od “majke” i sadi kao samostalna biljka.

Magnolia grandiflora(krupnocvetna) zimzelena je i spororastuća vrsta, sjajnih glatkih listova, koja u punoj zrelosti dostiže visinu preko 15 metara. Ima predivne, krupne mirisne cvetove krem boje koje izbacuje u junu i julu. Ne podnosi hladnoću.

Magnolia stellata(zvezdasta magnolija) raste kao grm ili drvo, p a dostiže visinu do četiri metra. Sporo raste i pogodna je za male vrtove. Mirisni zvezdasti beli cvetovi pojavljuju se pre listova, već godinu dana nakon sadnje.