Majoran kao začin i lek – čaj – ulje

Kao dobro poznata začinska biljka gaji se u zemljama Mediterana, takođe i u Nemačkoj, Mađarskoj i kod nas, uglavnom u Vojvodini.

Boja u miris – znak kvaliteta
Kvalitetno osušen majoran se poznaje no lepoj sivo-zelenoj boji, prijatnom aromatičnom mirisu i nagorkom ukusu. Takve biljke sadrže 0,8-2 odsto etarskog ulja, tanine i gorke materije. Etarsko ulje (Majoranae aetheroleum) se dobija destilacijom, pomoću vodene pare. Sadrži terpen, flavonide, borneol, fenole i fenolne glikozide (arbutin, metilarbutin, hidrokinon), terpineol, a osim u narodnoj medicini koristi se i u prehrambenoj industriji kao začin kod konzervisanja hrane a u kozmetici za izradu parfema. Etarsko ulje se dodaje raznim kupkama jer osvežava i jača. Takođe se koristi i za masažu kod reumatičnih bolova, a nekoliko kapi nakapanih na jastuk poboljšaće san. Za ublažavanje zubobolje žvaće se list majorana ili se utrlja kap etarskog ulja u desni.

U narodnoj medicini zeljasti deo majorana (Majoranae herba) koristi se kao lek za stomačže tegobe, slično kao pitomanana. Pospešuje varenje, izbacivanje suvišne vode, koristi se kao sredstvo za umirenje nervne napetosti, glavobolje, pospešuje preznojavanje, dok etarsko ulje majorana i tanini imaju baktericidno dejstvo, tako da se koristi za lečenje rana i upala kože, kao i za spravljanje raznih melema i tinktura za spoljno mazanje. Etarsko ulje se koristi i kod glavobolja i učestalih migrena, mada i povećana upotreba može izazvati glavobolju.
Kao začinska biljka,Koristi se kod jela od mesa, kao što su razne vrste pečenja, dodaje se jelima od mlevenog mesa i umacima. Aroma majorana neznatno je slabija od origana.

Majoran za čaj, obloge, inhalacije…

Protiv neuralgije, migrene, grčeva u želucu, prehlada. malokrvnosti, 2 kafene kašičice majorana se popare sa 2 dl kipuće vode, ostavi da odstoji desetak minuta, procedi i pije se tri puta dnevno po kafena šoljica. Takođe se koristi i za inhalaciju kod zapaljenja sinusa.

Za lečenje astme, disajnih organa i olakšavanje iskašljavanja majoran se kuva u vinu uz dodatak kašike meda.
Za zaustavljanje retkih i učestalih stolica majoran se kuva u crnom vinu sa muškom bokvicom (Plantago lanceolata) i pije u malim gutljajima tokom dana.

Napomena: Medicinska vina su veoma lekovita ali nisu za oeetljiv stomak, tako da treba biti obazriv sa njima,
Za smirenje napetosti živaca, nervoze želuca i poboljšavanje crevne mikroflore se dve kašike mešavine jednakih delova listova majorana, žalfije (Salvia officinalis), nane (Mentha piperita) i cvetova lavande (Lavandula officinalis) popare sa 2 dl kipuće vode, ostave da odstoje i pije se tri puta dnevno po šoljica pre jela.

Za masažu se šaka sasušenog lišća majorana doda u 1 dl hladno ceđenog maslinovog ulja, ostavi da odstoji, procedi i koristi kod upale žila i kože.

Za poboljšanje varenja obloge i inhalaciju može se koristiti i tinktura od majorana koja se pravi od 50 gr (malo manje od pune šake) svežeg lišća koje se prelije sa 100 ml 70 postotnog alkohola.Upotrebljava se 10-15 kapi 3 puta dnevno.

opasnost od poznih proleć-nih mrazeva, na rastojanju od 40-50 h 20-25 cm i to 3 do 5 bi-ljaka zajedno, pod sadiljku, slično kupusu. Nakon toga predstoji uobičajeno zaliva-nje, prihranjivanje i okopava-nje.

Kao biljci južnih krajeva, za rast i razviće joj je potrebno dosta toplote i svetlosti. Mlade biljke izmrzavaju na temperaturi od oko -1°C. Kao višegodišnja biljka gaji se zato samo u krajevima gde nema opasnosti od izmrzavanja. Kod nas, majoran je jednogodišnja polužbunasta biljka, visine oko 60 cm, razgranate četvorouglaste stabljike, koja je pri osnovi polegla, sa naizmenično postavljenim listovima. Listovi majorana su na kratkim drškama i obrasli nežnim maljama. Donjilistovi su krupniji, do 2,5 cm dugi, dok su gornji sitniji i ovalnijeg oblika.Na vrhu grana, od jula do avgusta, nalazi se klasasta cvast koja je sastavljena od 7-9 pršljenova, sa sitnim cvetovima bele, belo-žute, ružičaste ili svetlolju-bičaste boje.

Gajenje majorana
Za gajenje majorana su pogodna rastresita zemljišta, bogata humusom i dobrim vodnim i vazdušnim osobinama, a neutralna do slabo kisela. Od preduseva mu odgovaraju jednogodišnje mahunarke ili okopavine koje ranije napuštaju zemljište. Zemljište se priprema u jesen,riljanjem na dubinu od 30-40 cm, kada se obavlja i osnovno đubrenje sa dobro zgorelim stajnjakom u količini od oko 3 kg/m.Majoranu veoma prija đubrenje.Umesto stajnjaka mogu se koristiti pre setve i mineralna đubriva u količini od 40-45 g/m.

Majoran se proizvodi i-ključivo iz semena, i može se sejati direktno na leju ili u tople leje za proizvodnju rasada. Kako seme brzo gubi klijavost, to se za setvu ne preporučuje seme starije od dve godine, mada i njega treba prethodno proveriti. Setva se obavlja u tople leje krajem februara ili početkom marta,u redove, na rastojanje 7-10 cm, a pre setve se seme obično pomeša sa peskom u razmeri jedan deo semena i dva dela peska. Rasad se dobija za 40 do 60 dana, a sadi se kada prođe opasnost od mrazeva.

Krajem jula i početkom avgusta, kada je u fazi punog cvetanja, majoran postiže tehnološku zrelost, tako da se tada i sakuplja, sasecanjem biljaka na visini od oko 8 cm od zemlje, čime se i stimuliše razvoj bočnih izdanaka. Na ovaj način se dobijaju bujniji žbunovi u drugom otkosu, a uz prihranjivanje i zalivanje može se postići i treći.

Za proizvodnju semena za setvu, sredinom septembra se žanje, a pošto se seme ne osi-pa, nema ni gubitaka ako se obavi i kasnije.Majoran se vezuju u snopove da seme dozri i posle 5-6 dana se omlate i seme sakupi.

Majoran može da se gaji i u žardinjerama i dubljim saksijama koje neće sprečavati razvoj korena, tako da osim što ćete imati uvek svež začin (i lek) na dohvat ruke, imaćete i lep ukras, naročito kad počne da cveta. Naravno, ne treba ga gajiti na terasama koje se nalaze u prometnim ulicama i gde je povećano zagađenje vazduha.
Majoran se suši na senovitom i promajnom mestu ili u sušarama na temperaturi do 40°C. Listovi majorana mogu i da se zamrzavaju, ili da se stavljaju u ulje i sirće.

loading...
Loading...