Mak biljka |lekovitost | seme

Biljka mak nekada je bila cenjen lek protiv bolova i afrodizijak, a danas se zrnevlje jedne vrste maka koristi bez bojazni kao začin, osim zrelog semena – svi ostali delovi ne smeju da se upotrebljavaju!

Mak biljka (Papaver vrste) iz porodice makova (Papaveraceae) koja obuhvata oko 50 različitih vrsta smatraju se jednom o najstarijih kultura koja se već hiljadama godina upotrebljava kao hranljiva, lekovita, industrijska i ukrasna biljka. Poreklo joj nije poznato, ali smatra se da biljka mak potiče s Bliskog istoka.

Baštenski ili opijumski mak

Baštenski ili opijumski mak (Papaver somniferum) je jednogodišnja zeljasta biljka visoka oko 1,5 metara. Listovi vrtnog maka su glatki, duguljasti i duboko urezani, bledo sivozeleni, a gornji listovi obuhvataju stabljiku. Od početka leta cveta velikim belim, ružičastim, ljubičastim, ili crvenim cvetovima, a posle cvetanja razvijaju se plodovi – okrugli plavozeleni semeni tobolci puni mnogobrojnih semenki maka.

Pošto se zareže nezreli semeni tobolac vrtnog maka, iz njega curi mlečni sok čijim se sušenjem dobija opijum, koji se upotrebljava kao lekovito, opojno i čarobno sredstvo.Mak su zbog njegovih lekovitih dejstava cenili i stari Egipćan, a u indijskoj i kineskoj medicini bio je omiljeni afrodizijak. Kao narkotik, opijum se počeo koristiti početkom 19.veka, kada je pušenje opijuma ušlo u modu, naročito u Kini i medju evropskim umetnicima i piscima.

Osim opijuma, još od najstarijeg doba upotrebljavali su se cvetovi i semenke vrtnog maka kao sredstvo za spavanje i ublažavanje bolova, a stari grčki lekar Dioskurides pisao je o opijumskom da je mak najznačajnija lekovita biljka toga doba. Zbog umirujućeg i uspavljujućeg delovanja semenka maka, nekada je bio običaj da se semenke maka zamotane u tkaninu daju maloj deci umesto cucle?!

Danas se vrtni, ili opijumski mak industrijski gaji zbog proizvodnje jakih analgetika, uključujući mofrijum i kodein, a u baštama se uzgaja kao ukrasna biljka.

Seme maka koje kupujemo kao začin, seme je vrtnog, ili opijumskog maka podvrste r. Somniferum, koja se u tu svrhu i uzgaja. Seme maka nije štetno jer ne sadrže niti jedan alkaloid koji se nalazi u tobolcima.

Osim zrelog semena, svi ostali delovi opijumskog maka vrlo su opasni i ne smeju se upotrebljavati.

Divlji, poljski, ili mak turčinak

Biljka divlji, poljski, ili mak turčinak (Papaver rhoeas) je jednogodišnja vrsta koja samoniklo raste u Evropi u umereno toplim područjima Azije. Kod nas raste kao korov po poljima, uz poljske puteve i železničke nasipe, na zapuštenim i neobrađenim poljima, ili baštama. Nekada je bila vrlo česta biljka medu žitom, ali su ga herbicidi proredili.

Mak turčinak je visine oko 60 cm, jednostavnih, ili slabo razgranatih dlakavih stabljika. Na vrhovima dugih vitkih stabljika razvijaju se pojedinačni, prema dole nagnuti pupoljci, iz kojih se razvijaju lepi žarkocrveni cvetovi. Cvetovi divljeg maka imaju po četiri nežne i tanke latice, često tamnije pri dnu, i mnogo crnih dugačkih prašnika.

Cvetovi maka se javljaju od maja do avgusta, ali kratko traju, jer latice vrlo brzo otpadaju. Posle cvetanja biljka mak razvija plodove – ovalne semene tobolce u kojima se nalazi mnogo sićušnih plavosivih semenki bubrežasta oblika.

Sveži mak turčinak manje-više je otrovan, ali ne sadrži mofrijum ni druge opasne opijumske alkaloide koji se nalaze kod njegovog srodnika, baštenskog, ili opijumskog maka.

Iako službena medicina biljku mak turčinak ne upotrebljava, semenke i latice divljeg maka odavno se upotrebljavaju u narodnoj medicini.

Mak biljka sadrži
readin
manje količine drugih alkaloida
crvenu boju
organske kiseline
gorke sastojke
tanine
skrob
saponine
smole
najvažniji
lekoviti sastojak maka sluz

Semenke divljeg maka, osim u lekovite svrhe, upotrebljavaju se i kao začin u kuhinji. U zrelim semenkama ima oko 35 % masnog ulja, sličnog jestivom. Od masnih kiselina, ulje zrelih semenki poljskog maka sadrži čak 68% linolinske kiseline.

Latice divljeg maka skupljaju se početkom cvetanja i ne smeju da se previše okreću, jer tada poplave i gube lekovita svojstva. Latice se moraju pažljivo otkidati i vrlo brzo osušiti kako ne bi jače promenile boju, iako sušenjem najčešće menjaju boju i postaju sivkaste.