Redovno dobijamo savete da smanjimo unos slatkih namirnica, ali postoji nešto posebno u vezi sa medom.
Med je jedinstven proizvod rojeva pčela koji pokrivaju prečnik od jedanaest kilometara za vreme skupljanja nektara. Sve što zahteva toliko mnogo rada da bi se napravio neki proizvod, mora da bude dobro!
Med nije najhranljivija namirnica. On sadrži vitamine grupe B, aminokiseline i minerale u tragovima, i u stvari nije ništa hranljiviji od običnog šećera.
Med je čak slađi od šećera. On sadrži 65 kalorija po jednoj kafenoj kašikici, dok ista količina belog šećera poseduje 48 kalorija. Osim kalorija, on ima neke iznenađujuće koristi za zdravlje.
Ako med privlači pažnju lekara, to je iz drugih razloga, ne zbog kalorija. Njegov gust sirupast sastav čini ga prirodnim sredstvom za ublaženje bola u grlu, posebno kada se doda toploj limunadi ili umirujućem čaju, kao što je čaj od kamilice.
Med dobija slatkost od monosaharida fruktoze i glukoze i ima približno sličnu slatkoću kao saharoza (granulirani šećer). Med ima atraktivna hemijska svojstva prilikom pečenja u prehrambenoj industriji i poseban ukus kada se koristi kao zaslađivač.
Med je od davnina smatran prirodnom namirnicom koja poboljšava opšte zdravlje i pomaže kod mnogih bolesti i stanja. Osnovni razlog zbog kojeg zastupnici određenih nutricionističkih teorija u današnje vreme demonizuju ovaj pčelinji proizvod jeste njegov relativno visok glikemijski indeks.
U mnogim teorijama o zdravom načinu ishrane med se smatra nezdravim zbog činjenice da sadrži fruktozu, voćni šećer kojem se pripisuju brojna negativna svojstva.
Međutim, iako je dokazano da je fruktoza zaista povezana sa izvesnim zdravstvenim problemima, pre nego što se određena namirnica proglasi štetnom, stručnjaci napominju da je potrebno razmotriti širi kontekst, to jest uzeti u obzir njena ukupna nutritivna svojstva.
Da li je med eliksir zdravlja ili tečna fruktoza
Ovaj izuzetan pčelinji proizvod bio je najzastupljeniji prirodni zaslađivač sve do 16. veka, kada počinje masovna upotreba šećera, iako sadrži fruktozu, med predstavlja zadivljujuće skladnu mešavinu vitamina, minerala, amino-kiselina, pa se, naravno ako se umereno koristi, s pravom smatra najzdravijim prirodnim zaslađivačem, koji nema konkurenciju.
Kad je reč o hranljivoj vrednosti, on zaista u velikom procentu sadrži šećer (82%), od čega često čak polovinu ukupne količine čini fruktoza.
Međutim, med takođe obiluje različitim antioksidansima, koji višestruko povoljno deluju na zdravlje, sprečavajući antioksidativni stres i brojne bolesti što nastaju usled proizvodnje štetnih molekula slobodnih radikala.
Osnovni razlog zbog kojeg zastupnici određenih nutricionističkih teorija demonizuju ovu namirnicu i tvrde da je više štetna nego korisna za zdravlje jeste njen relativno visok glikemijski indeks (brzina porasta šećera u krvi nakon unosa hrane), koji, u zavisnosti od odnosa glukoze i fruktoze, takođe može varirati.
Šta kaže nauka
O korisnim efektima meda na zdravlje vršena su brojna istraživanja, a jedno od njih u kojem je učestvovalo 48 nasumično odabranih dijabetičara, dalo je veoma zanimljive rezulatate.
Naime, učesnici ispitivanja, koji su tokom osam nedelja svakodnevno konzumirali med, nakon tog perioda su smršali, rezultati krvne slike pokazali su snižene vrednosti triglicerida i ukupnog holesterola odnosno porast nivoa onog “dobrog”, dok im je, s druge strane, ustanovljena povećana koncentracija glukoze u krvi.
U drugoj studiji, koja obuhvata istraživanja sprovedena među zdravim ljudima, dijabetičarima i osobama koje imaju problem s povišenim masnoćama u krvi, navode se podaci da med znatno manje utiče na porast nivoa glukoze u krvi nego izolovana dekstroza i saharoza.
Pored toga, deluje protivupalno i antibakterijski, reguliše nivo holesterola i triglicerida te smanjuje nivo homocisteina, inflamatome amino-kiseline koja kao nusprodukt metabolizma proteina izaziva oštećenja zidova krvnih sudova.
Takođe, kada se med primenjuje topikalno direktnim nanošenjem na kožu, može ubrzati zarastanje rana.
Ko (ne) sme da jede med
Dijabetičarima, gojaznim osobama i onim rezistentnim na insulin preporučuje se da med izostave iz ishrane, dok ga zdravi, aktivni ljudi, koji nemaju problem s viškom kilograma, mogu slobodno konzumirati, ali ipak ne u neograničenim količinama.
Ljubiteljima slatkiša preporučuje se da med koriste za pripremu poslastica, budući da kao najzdraviji prirodni zasladivač predstavlja odličnu zamenu za beli šećer.
Nije svaki med isti
Sastav meda zavisi od njegovog porekla i načina proizvodnje. Sadržaj antikosidansa i drugih korisnih sastojaka može znatno varirati u zavisnosti od vrste meda, a po rečima stručnjaka – što je med tamniji, to je bolji za zdravlje.
Prilikom kupovine meda treba odabrati onaj prirodni, koji, tvrde iskusni pčelari, nije lako razlikovati od fabrički prerađenog. Iako se jedino laboratorijskom analizom precizno može utvrditi sastav i poreklo meda, postoje načini da i laici prepoznaju falsinkovani med. Na primer, kada ga kašičicom polako presipate iz jedne posude u drugu, pravi će teći u neprekidnom mlazu, poput konca dok sasvim ne isteče iz nje.
Osim toga, lažni med se ne može kristalizovati, pa kada primetite da se ušećerio, možete biti sigurni da je reč o prirodnom proizvodu (cvetni med se kristališe već posle nekoliko meseci, a bagremov posle dve do tri godine).
Osim toga, preporuka je da ga kupujete od proverenog proizvođača i da pri tome ne štedite jer kad je u pitanju zdravlje ne treba štedeti, jer je čak dvostruko niža cena još jedan pokazatelj da je med „sumnjivog” porekla.Mnogi kažu da je skupo sve što je dobro za zdravlje ali kilogram meda košta kao tri paklice cigareta
Da li med goji?
Med se baš zbog svojih izuzetnih svojstava vrlo često nalazi u žarištu debata o kalorijama i dijetama za mršavljenje. Postoje planovi dijeta za gubitak kilograma čiji je med glavni sastojak, a koje obećavaju brz i efikasan gubitak kilograma, bez njihovog neželjenog vraćanja.
Med koriste sportisti, izuzetan je za decu, blagotvoran kod tretmana mnogih zdravstvenih stanja i može da nadoknadi gotovo svaki nedostatak u organizmu i ishrani. Ali, da li je dobar za mršavljenje?
Dijete za mršavljenje koje se baziraju na konzumaciji meda, kao glavnom mehanizmu za gubitak klograma, objašnjavaju uspeh dijete delovanjem sastava meda na naš organizam. Med sadrži visok procenat fruktoze, a odnos fruktoze i glukoze u medu je jedan prema jedan.
Med deluje kao prirodni stabilizator glukoze u našem krvotoku, a kada je njen nivo stabilan, organizam luči hormone koji oporavljaju tkiva i sagorevaju masti. Prema autorima dijete, jedna kašičica meda pred spavanje je dovoljna za održavanje ovog balansa i pomaže u regulaciji telesne težine.
Sigurno zvuči primamljivo, ali med nije čudotvoran preparat za mršavljenje, ukoliko se ne pridržavamo dijetalnog režima, ne promenimo navike i ne bavimo se fizičkom aktivnošću. Med je sam po sebi kalorična namirnica i nikada se ne preporučuje konzumacija u velikim količinama. Osim toga, bogat je prirodnim šećerima, koje treba unositi u optimalnoj količini.
Med goji, kao i sve ostale namirnice, ako se konzumira više nego što je potrebno. No, ako se dvoumimo između meda kao zaslađivača i belog, pa i smeđeg šećera, med je apsolutni pobednik.
Matematički, jedna kašičica meda je kaloričnija od šećera, ali se on drugačije absorbuje u našem krvotoku, njegove hranljive materije su korisne za ishranu celog organizma i bolje se upotrebljavaju od običnog šećera, koji donosi prazne kalorije.
Med je odlična alternativa za šećer, bilo da se pridržavamo dijetnog režima ili jednostavno vodimo računa o svojoj ishrani i zdravlju.
MED: Prirodna hrana i lek za sva životna doba
Med je vekovima bio jedina slatka prirodna hrana dostupna ljudima. Sve svečanosti počinjale su i završavale se medom. Nazivali su ga božanskim darom prirode, sokom nebeske rose, tečnim zlatom, čudesnim eliksirom zdravlja itd.
Savremena nauka potvrđuje iskustva tradicionalne medicine i svi se slažu u tome da med i drugi pčelinji proizvodi, osim hranljivih, imaju i izuzetna lekovita svojstva dragocena za čoveka od rođenja do duboke starosti – u zdravlju i u bolesti.
Grčki matematičar i filozof Pitagora tvrdio je da je doživeo duboku starost u zdravlju i dobrom raspoloženju zahvaljujući tome što je uvek (uz drugu hranu) uzimao med.
S obzirom na to da se med koristi bez naknadne prerade i da se sastoji od dve, za ljudski organizam najprihvatljivije vrste šećera, idealna je hrana koja daje energiju potrebnu za oporavak od umora i iscrpljenosti, deluje umirujuće na nerve i uz sve to je prijatnog ukusa i mirisa. (Za lek koristiti zreo med, tek isceđen iz saća.)
U čistom prirodnom medu ima dosta minerala gvožđa, bakra, mangana, silicijuma, hlora, kalijuma, kalcijuma, natrijuma, fosfora, magnezijuma. Med, dakle, sadrži mineralne sastojke u količinama koje zadovoljavaju naše potrebe. Sadrži i sve vitamine neophodne za razvoj i obnovu organizma.
Med nema bakterija i nadražujućih materija. Većina ga lako podnosi, ali kod osetljivih osoba može da izazove blaži poremećaj u organima za varenje. Zato mora da se zna kako, kada i koliko meda treba uzimati.
Bebama, tri meseca po rođenju, treba davati po pola kašičice dnevno, rastvoren u mleku, čaju ili kašici. (Vremenom se doza može povećati na jednu kašičicu.)
Mališani školskog uzrasta i omladina mogu uzimati po dve male kašike meda dnevno. (Jednu obavezno pred spavanje, ako treba sprečiti noćno mokrenje).
Odrasli – najviše 80 gr dnevno (u svrhu lečenja), podeljeno u više pojedinačnih doza, naročito kod srčanih smetnji.
Med se može uzimati uporedo s drugim sredstvima za lečenje – rastvoren u mleku, mlakom čaju, limunadi, soku, jogurtu, voćnoj salati ili u vodi s dodatkom 1-2 male kašike jabukovog sirćeta. Ako se uzima nerastvoren, poželjno je da se malo zadrži u ustima i potom proguta. (Ne treba ga stavljati u vruće napitke!) Pomešan sa mladim i posnim sirom, slatkim i kiselim mlekom ili kajmakom, izvanred-no je sredstvo za oporavak starijih soba, za one koji se umno zamaraju i za bolešljivu decu.
Med daje dobre rezultate u lečenju gastritisa kao i čira na želucu i dvanestopalačnom crevu. Treba ga uzimati rastvoren u mlakoj vodi i to po jednu kašiku ujutro, u podne i uveče. Ako je želudačna kiselina povećana, uzimati med na 1,5-2 sata pre jela, a ako je smanjena – neposredno pred obrok.
Kod oboljenja jetre med je ne samo nezamenljiva hrana već i blagotvoran lek. Dobar je za oporavak posle neke preležane bolesti i kod malokrvnosti. Pomaže kod bronhitisa sa upornim kašljem, astme i arterioskleroze. Odličan je regulator krvnog pritiska. Kod astme i bronhitisa treba ga uzimati u mešavini sa sitno struganim renom, a kod arteri-oskleroze sa sokom od crnog luka.
Med ublažava napetost, podstiče vedrinu duha i deluje protiv nesanice. Jedna do dve male kašike pred spavanje, obezbediće vam miran san.
Med je koristan i u lečenju reumatskih tegoba. Zahvaljujući visokom procentu kalijuma, ima i veliku antibakterijsku moć. Ako se opekotina češće premazuje medom, sprečava se bolno skupljanje kože i pojava plikova, a povreda brže zarašćuje. Kako u njemu ima i propolisa, med ulazi u sastav mnogih melema za lečenje kožnih bolesti – ekcema i gnojnih procesa.
Žene u prelaznom dobu trebalo bi redovno da koriste med sa mlečom i polenom – tegobe će se smanjiti ili sasvim prestati.
Med ne povećava količinu šećera u krvi preko normale, ali njegova upotreba kod šećerne bolesti nije poželjna. Bolesnicima se preporučuje obavezno konsultovanje s lekarom i kontrola, bez obzira na težinu bolesti.
Med ne treba držati u hladnjaku već u dobro zatvorenoj staklenoj tegli – na suvom i ne suviše toplom mestu.
Zaključak
Med je visokokalorična hranljiva namirnica, sa brojnim blagotvornim svojstvima za naš organizam. Mnoge namirnice koje se smatraju izuzetno zdravim imaju i jako veliki broj kalorija u maloj količini, no njihove nutritivne vrednosti se dobro iskorišćavaju u organizmu.
Ono što treba imati u vidu ako vodimo računa o kilaži ili želimo da smršamo, jeste da se ne zavaramo zdravstvenim prednostima ovih namirnica, pa da ih koristimo u velikim količinama.
Isti je slučaj i sa medom, a svakako je preporučljivo zameniti rafinisani šećer i slatkiše ovim blagotvornim zaslađivačem, u preporučenim dnevnim dozama.
