Mediteranska dijeta i zdravlje
Mediteranska dijeta je način ishrane na osnovu tradicionalnih jela (i pića) u zemljama koje okružuju Sredozemno more. Mediteranska ishrana nije dijeta, poput klasičnih dijeta iako je to odličan način da se izgubi težina ili poboljša zdravlje. Umesto toga, to je način života – uključujući hranu, aktivnosti, jela sa prijateljima i porodicom, i vino u umerenim količinama uz obrok. Mediteransku ishranu je studiralo i priznalo desetine vodećih naučnika, kao jednu od najzdravijih ishrana u svetu. Isto tako važno, mediteranska ishrana je puna predivno ukusnih jela. Mediteranska ishrana je zdrava za srce i predstavlja zdrav plan ishrane bazirane na tipičnim receptima mediteranskom stilu kuvanje.
Mediteranska ishrana sadrži osnove zdrave ishrane – plus kap ukusnog maslinovog ulja i po koju čašu crvenog vina – između ostalih komponenti koje karakterišu tradicionalni stil kuvanja u zemljama koje se graniče sa Mediteranom.
Većina zdrave dijete uključuju voće, povrće, ribu i žitarice, kao i granične nezdrave masti. Dok , na primer, Mediteranska dijeta beleži istraživanja koja pokazuju da je jako uspesna u lecenju bolesti srca i njihovoj prevenciji. Takođe je povezana sa prevencijom kancera, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Žene koje jedu mediteransku hranu začinjenu sa ekstra devičanskim maslinovim uljem i orasima moge smanjiti rizik od raka dojke.
Iz tih razloga, većina, ako ne i sve glavne naučne organizacije koje podstiču zdravlje odraslih, propagiraju prilagođavanje stila ishrane mediteranskoj ishrani.
Mediteranska dijeta – mršavljenje dolazi kao logičan nastavak ovakvog režima života, pre svega ishrane.
Ključne komponente mediteranske dijete
Mediteranska ishrana naglašava:
- Jedete hranu, pre svega, biljnu, kao što su voće i povrće, integralne žitarice, mahunarke i orasi
- Zamena putera sa zdravim mastima poput maslinovog ulja i ulja od repe
- Koristiti bilje i začine umesto soli za ukus hrane
- Ograničiti crveno meso na ne više od nekoliko puta mesečno
- Jesti ribu i živinu najmanje dva puta nedeljno
- Uživati u obroku sa porodicom i prijateljima
- Piti crno vino u umerenim količinama
- Dosta vežbanja
Mediteranska ishrana jelovnik
Mediteranska ishrana je ukusan i zdrav način da se jede. Mnogi ljudi koji su prešli na ovaj stil ishrane kažu da nikad neće jesti na bilo koji drugi način. Evo nekih konkretnih koraka za početak:
Jesti povrće i voće – i prebaciti ishranu na cele žitarice. Obilje i raznovrsnost biljnih namirnica treba da čine većinu vaših obroka. Zalagati se za 5-6 obroka dnevno od povrća i voća. Prebaciti se na hleb od celog zrna i žitarica, i pojačati ishranu sa pirinčem koji je bogat protenima.
Orašasti plodovi . Držite badem, pistaće i orahe pri ruci za brzu užinu. Izabrati prirodni maslac od kikirikija, pre nego onaj sa hidrogenizovanom masnoćom.
Ulje. Pokušajte maslinovo ili ulje od repe kao zdravu zamenu za puter ili margarin. Koristite ga u kuvanju.
Začiniti hranu. Bilje i začini čine hranu ukusnom i oni su takođe bogati supstancama za unapređenje zdravlja. Vaše obroke umesto soli, začinite biljem i začinima.
Jedite ribu. Jesti ribu jednom ili dva puta nedeljno. Sveže spremljenu tunu, lososa, pastrmku, skušu i haringu kao zdrav izbor. Izbegavajte pržene ribe, osim ako su spremljene u maloj količini ulja od repe.
Ograničiti se u konzumiranju crvenog mesa. Zamena ribe i živine za crveno meso. Kada jedete crveno meso, potrudite se da to budu mali i tanki komadi mesa. Takođe, izbegavajte kobasice, slaninu i druge visoke masnoće mesa.
Izaberite mlečne proizvode sa niskom masnoćom . Prebaciti se na obrano mleko, nemasni jogurt i nisko-masni sir. Izbegavati starije sireve sa visokim procentom mlečne masnoće, kao i sirne namaze.
I na kraju, nazdravite zdravoj ishrani sa čašom crvenog vina koje se smatra zdravom završnicom ove mediteranske ishrane. U svakom trenutku ukoliko imate nekih problema i pitanja, potražiti savet od lekara.
