Monociti u krvi povišeni i sniženi uzroci, lečenje…

Šta su monociti?

Monociti su bela krvna zrnca koja pomažu drugim belim krvnim zrncima da se uklone mrtva ili oštećena tkiva, uništavaju ćelije raka i regulišu imunitet protiv stranih supstanci.

Monociti su, dakle, vrsta leukocita i pripadaju monocito-makrofagnom sistemu. Monociti su najveće ćelije krvi i imaju fagocitne sposobnosti. Iz monocita nastaju makrofagi, ćelije koje imaju najveću sposobnost fagocioze. Monociti provedu oko 10-12 sati u krvi, te odlaze u druga tkiva i transformišu se u makrofage.

Koje su uloge monocita?

Monociti, kao što smo naglasili, mogu vršiti fagocitozu mikoorganizama koji prete našem organizmu – bilo da su to virusi, bakterije ili gljivice.

Makrofagi, koji inače imaju najveću sposobnost fagocitoze, nemaju samo ulogu u fagocitozi, već služe i kao antigen prezentujuće ćelije i luče velike količine citokina.

monociti

Monociti se proizvode u koštanoj srži, a potom ulaze u krvotok, gde predstavljaju oko 1-10% od cirkulišućih leukocita, što je 200 do 600 monocita po mikrolitru krvi. Posle nekoliko sati migriraju u tkiva kao što su slezina, jetra, pluća i koštana srž, gde će prerasti u makrofage, glavne ćelije ‘’čistače’’ imunog sistema.

Šta je broj monocita?

Broj monocita se utvrđuje u laboratorijskoj analizi koja se zove leukocitarna formula, odnosno diferencijalna krvna slika, tokom koje se ispituje broj različitih vrsta belih krvnih zrnaca (WBC).

Postoje brojne vrste leukocita koje se nalaze u krvotoku, a, u idealnim okolnostima, monociti bi trebalo da čine od 1 – 10% njih.

Detalji o broju monocita mogu da pomognu lekaru da prepozna moguće poremećaje krvi, autoimune probleme, bolesti srca ili kancer.

Imajući to u vidu, trebalo bi da znate da se izdvojeno određivanje broja monocita obavlja samo kada osoba pokazuje širi opseg simptoma, koji ukazuju na neku infekciju ili autoimuni poremećaj.

Normalne vrednosti monocita

Kada su u pitanju monociti u krvi referentne vrednosti iznose: 1-10%, odnosno 200 do 600 monocita po mikrolitru krvi.

Sniženi monociti u krvi

Kada je suviše nizak nivo monocita, ovo je poznato kao monocitopenija. Kako se monociti proizvode u koštanoj srži, svaka bolest ili hemikalija koja utiče na koštanu srž može izazvati snižene monocite u krvi. Postoje mnogi zdravstveni uslovi koji utiču na koštanu srž. Jedan primer je HIV (virus humane imunodeficijencije). HIV je virus koji napada imuni sistem organizma, što dovodi do infekcija i štetnih tumora. Tumori su nenormalne mase tkiva koje se formiraju kada se ćelije u određenom delu tela reprodukuju u povećanom broju.

Još jedan primer uslova koji može uticati na koštanu srž je aplastična anemija. Anaplastična anemija je stanje u kojem telo prestaje da proizvodi dovoljno krvnih zrnaca zbog oštećenja koštane srži. Drugi primer je sistemski lupus eritematozus (SLE). SEL je dugoročna bolest u kojoj se vezivno tkivo u telu upali, jer sistem odbrane organizma napada ova tkiva kao da su strane materije.

Sniženi monociti u krvi mogu da budu posledica i reumatoidnog artritisa. Reumatoidni artritis je imuni poremećaj u kome odbrambeni sistem organizma napada sopstvena tkiva i izaziva upalu zglobova. Drugi primeri uključuju tuberkulozu, malariju i Epstein-Bar-ov virus.

Lekovi koji mogu ometati koštanu srž i smanjiti monocite u krvi uključuju hemoterapiju, terapiju zračenjem, interferone i glukokortikoide. Ovo može biti izazvano terapijom sa glukokortikoidima, koji su tipovi steroidnih hormona koji potiskuju imuni sistem. Hemoterapija je vrsta lekova korišćena za lečenje raka.

Sniženi monociti u krvi mogu biti uzrokovani niskim nivoom folne kiseline i vitamina B12.

Povišeni (povećani) monociti u krvi

Povećani monociti u krvi (monocitoza) se javlja kao odgovor na hronične infekcije, kod autoimunih poremećaja, poremećaja krvi i kod kancera.

Povišeni monociti u krvi mogu ukazati na:

  • hroničnu zapaljensku bolest
  • parazitske infekcije
  • tuberkulozu
  • virusne infekcije (npr. infektivna mononukleoza, zauške, boginje).

Kada je previsok nivo monocita, ovo je poznato kao monocitoza. To se može desiti iz nekoliko razloga kao što su stres, inflamacija, povišena temperatura usled virusa, teške infekcije (jer su potrebni dodatni makrofagi u borbi), prerana smrt ćelija u živim tkivima, bolesti koje proizilaze iz abnormalne aktivnosti imunog sistema i obnavljanje crvenih krvnih zrnaca.

Drugi razlog visokih monocita je sarkoidoza. Sarkoidoza je stanje u kojem se male, oble izbočine formiraju na tkivima. Hronična granulomatozna bolest takođe može da izazove monocitozu. Ovo je nasledna bolest u kojoj ćelije koje obavljaju fagocitozu ne funkcionišu pravilno.

Razlog visokih monocita je i Kušingov sindrom, stanje izazvano prekomernim izlaganjem visokim nivoima kortizola. Kortizol je vrsta hormona proizvedena u nadbubrežnim žlezdama, koji pomaže u smanjenju upala. Hormoni su vrsta hemikalija u telu koje utiču na druge ćelije. Nadbubrežne žlezde su par žlezda koje igraju važnu ulogu u metabolizmu i pomažu da telo reaguje na fizički i emocionalni stres otpuštanjem određenih hormona.

Lečenje

Ukoliko imate povišene ili snižene monocite u krvi, lečenje treba obaviti u skladu sa osnovnim uzrokom koji je doveo do dotičnog stanja.

Ukoliko ste radili krvnu sliku i imate povišene/snižene monocite u krvi – prvi korak jeste da se obratite lekaru, koji će vas uputiti na dalje analize, pre postavljanja konačne dijagnoze. Po postavljanju dijagnoze, treba vršiti lečenje osnovne bolesti, tj. uzroka povišenih/sniženih monocita. Ono što vi u međuvremenu možete da uradite, to je da se hranite zdravo.

Prirodni lekovi koji povišen ili snižen broj monocita mogu dovesti u normalu

Neke namirnice i načini ponašanja mogu da ublaže upalu, a u njih spadaju:

  • Omega 3 masne kiseline – Masne kiseline iz masne ribe, dokazano ublažavaju upalu. Porcija od 60 – 90g lososa, skuše, sardina i slične ribe, jednom nedeljno, može da ublaži upalu i smanji aktivnost monocita.
  • Mediteranska ishrana – Mediteranska ishrana, koja sadrži antiupalne namirnice, kao što su zeleniš, povrće, semenke, orašasti plodovi, maslinovo ulje i riba, može da spreči porast broja monocita u krvi.
  • Ograničeni unos alkohola – Više od jednog alkoholnog pića dnevno, može da pojača upalu koja izaziva povećan broj monocita. Ograničite unos alkoholnih pića da biste smanjili šanse za pojavu upale i popravili zdravlje jetre.
  • Kontrolisani unos šećera – Šećeri, naročito oni rafinisani, blisko su povezani za zapaljenskim odgovorom organizma. To znači da mogu da utiču i na aktivnost monocita u krvi. Štaviše, visok unos šećera pospešuje debljanje, gojaznost, dijabetes i druga oboljenja koja se povezuju sa hroničnim upalama.

Kada je organizam zahvaćen nekom infekcijom ili mu je potrebno uklanjanje mrtvih ćelija, monociti (MONO) imaju glavnu ulogu. Oni su deo tima koji čuva zdravlje. Drugim rečima, monociti funkcionišu kao deo imunog sistema.

Još preciznije, monociti su vrsta ćelija krvi, ili leukocita (WBC/bela krvna zrnca), koja nastaje u koštanoj srži. Odatle monociti kroz krv odlaze u tkiva, u kojima prolaze kroz tranziciju i postaju makrofagi ili dendritske ćelije.

Makrofagi su vrsta fagocita, ili „ćelija žderačica“, odnosno belih krvnih zrnaca koja su deo imunog sistema, čija je uloga da štite organizam od štetnih stranih čestica, patogena i mrtvih ćelija, tako što ih „gutaju“ u procesu fagocitoze.

Monociti bi trebalo da predstavljaju oko 1 – 10% belih krvnih zrnaca koja se nalaze u krvnoj cirkulaciji. Broj monocita može da se utvrdi u sklopu analize krvi koja se zove kompletna krvna slika (KKS).

Broj monocita je promenljiv, ali ako su uvek van normalnog opsega vrednosti, to može da ukazuje na neki zdravstveni problem.

loading...
Loading...
Loading...

Be the first to comment

Leave a Reply