Nane se setimo čim stomak počne da nam zavija, jer su napici od nane nezamenljivi za varenje, ali i osvežavaju, daju aromu jelima i sa njima se najlakše pobedjuje vrućina…
Nema kuće bez – nane. Ima mnogo podvrsta, ali bez obzira na sve te nastale ukrštanjem, ističe se ona koja je preteča – konjska metvica (Mentha rotundifolia L, ). Sve rede se koristi, ali ipak može da se nade u svim delovima sveta. Vodi poreklo sa afričkog tla odakle su je u Evropu doneli Grci.
Poznata po jakom mirisu i blagotvornom dejstvu na stomak nana, ili menta, kao i sve njene podvrste, predstavljaju grupu zeljastog bilja koje ne raste više od 50 cm i po pravilu uspeva na vlažnom i suncem obasjanom tlu. Napici od mente pospešuju varenje, osvežavaju i sa njima se najlakše pobeđuje vrućina, ali ova biljka daje i specifičnu aromu jelima. Sve vrste mente imaju slične lekovite osobine.
Raznolikost nana duguje ukrštanju, ali je najpoznatija Mentha piperita, kod nas poznata kao paprena, ili ljuta menta. Nastala je ukrštanjem barske mente (Mentha aquatica) i zelene, ili kopljaste (Mentha viridis) krajem XVII veka u Engleskoj. Sitnu, ili poljsku mentu (Mentha pulegium ) otkrili su i počeli da primenjuju u lečenju još stari Grci.
LEKOVITO DEJSTVO NANE
Olakšava varenje (podstiče sekreciju želudačnih i sokova pankreasa)
ubrzava eliminisanje gasova
ublažava glavobolju zbog problema sa varenjem
KAKO SE NANA KORISTI
Od sitne mente može da se skuva čaj:
1 kašiku suve biljke potopite u 1 šolju vrele vode, ostavite nekoliko minuta i pijte, ali se NE preporučuju više od 1-3 šolje dnevno.
Priprema tečnosti za ispiranje usta:
2 kašike suve biljke potopite u 1 čašu vode, sačekajte nekoliko minuta i ispirajte usta u slučaju infekcije.
Ova vrste mente koristi se i u kulinarstvu, dodaje se sosovima i pudinzima zbog arome, ali ne sme da se preteruje, jer ima jak miris.
Zelena ili kopljasta menta (Mentha viridis) nastala je ukrštanjem konjske metvice (Mentha rotundifolia) i šumske mente (Mentha svlvestris). Iako je lekovita najveća primena joj je u kozmetičkoj industriji (kreme, toaletne vode…)
Paprena ili ljuta menta (Mentha piperita ) je najrasprostranjenija vrsta i najviše se koristi kod:
- nadimanja, bolova i grčeva u želucu
- otežanog varenja i slabije sekrecije žuči
- bronhitisa (kao antiseptik i za iskašljavanje)
- infekcija desni i usne duplje (obiluje esencijalnim uljima i polifenolom, pa deluje kao antiseptik)
- reumatakih upala (opušta mišiće)
Od ljute mente se kuva čaj:
1 kašiku osušene biljke potopite u 1 šolju vrele vode, ostavite nekoliko minuta i pijte, ali NE više od 1-3 šolje dnevno
Priprema tečnosti za ispiranje usta:
2 kašike osušene biljke potopite u čaši vode i ispirajte usta
Menta se cedi esencijalno ulje koje se rastvori u alkoholu i koristi da umiri bolove. Od nje se prave čajne mešavine (dobro se “slaže” sa sladićem), pravi aroma za bombone, žvakaće gume, zubne paste…
Metvica je nastala ukrštanjem barske (Mentha aquatica) i poljske mente (Mentha arvensis) i najčešće se koristi kod poremećaja varenja i proliva.
Od metvice se kuva čaj:
1 kašika osušene biljke potopi se u 1 šolju ključale vode, ostavi nekoliko minuta i pije, ali se NE preporučuju više od 1-3 šolje dnevno
U kulinarstvu koristi se da da aromu šupama, čorbama, pečenju i jelima sa povrćem.
Zajednički elementi svih vrsta mente su esencijalno ulje i flavonoidi, a sadrže i polifenole, salicilate, kalcijum, tanin…
Posadite nanu u vrtu i dobićete svoju malu oazu zdravlja, ali vodite računa morate je na vreme obuzdati. Nana je višegodišnja biljka koja naraste do 50 cm, sa četvorougaonom stabljikom, ovalnim listovima špicastih vrhova i ljubičastim cvetovima u obliku cvasti, koji se formiraju od jula do septembra.
Postoji mnogo vrsta koje pripadaju rodu nane i sve imaju karakterističan svež, intenzivan i veoma prijatan miris, što se pre svega odnosi na listove koji se najčešće koriste u lekovite svrhe.
Nana je biljka koja dobro uspeva na svim vrstama zemljišta, ali preferira obrađeno i dohranjeno tlo. Idealan položaj za sadnju nane jeste polusenka, ali se dobro prilagodava i na mestima izloženim direktnom suncu pod uslovom da je zemlja konstantno vlažna.
Možete je uzgajati u saksiji, ali i napolju u bašti i dvorištu. Pošto intenzivno raste i vrlo je bujna, brzo će prekriti širok prostor, razmnožavajući se takvim tempom da ćete je posle nekog vremena morati obuzdavati kao korov.
Gajenje nane u saksiji
Pri uzgajanju u saksiji, vodite računa o kvalitetu supstrata: izaberite zemlju bogatu hranljivim materijama, poroznu i rastresitu, dobro je drenirajte i obogatite dubrivom u peletu ili orahu. Saksiju s nanom stavite u polusenku i redovno održavajte vlažnost supstrata i uskoro ćete se uveriti kako brzo napreduje.
Ukoliko želite da je razmnožite, pred zimu izvadite biljku iz zemlje, podelite njen koren na dva ili više delova i ponovo zasadite. Iz svakog će na proleće izniknuti nova biljka, ali morate ih zaštititi od mraza prebacujući preko saksije gusto tkano platno.
