Bronhijalna astma simptomi, lekovi, prevencija

Pojava bronhijalne astme manifestuje se kašljem, gubljenjem daha, periodičnim šištanjem koje dopire iz pluća i zatezanjem u grudima. U nastavku teksta biće izneti najučestaliji simptomi bronhijalne astme i načini za lečenje.

Astma predstavlja upalu bronhija, koje čine disajne puteve naših pluća. Pri astmatičnim napadima, muskulatura disajnih puteva se zateže, što je praćeno intenzivnom produkcijom sluzi koja vrši opstrukciju disajnih puteva. Pri tom se smanjuju šanse za protok vazduha kroz disajne puteve, što dovodi do pojave otežanog disanja idrugih srodnih simptoma.

Bronhijalna astma je alternativni naziv za astmu, koji se upotrebljava sa ciljem pravljenja razlike između simptoma astmatičnih napada koji su nalik onim kod srčanih.

Uz pojavu astme često su prisutna i alergijska oboljenja. Nije redak slučaj da alergijske reakcije na polen mogu izazvati astmatične napade. Osobe sa atopijskim oboljenjima, poput pojave čestih ekcema ili podložne polenskim groznicama poseduju značajne šanse za oboljevanje od astme. Zbog svega navedenog, uveden je pojam alergijske astme.

Koji su simptomi astme ?

Kod nekih osoba astmatični napadi su periodičnog karaktera i manifestovani kratkotrajnim gubljenjem daha, dok je kod drugih ljudi zastupljena tokom celog života.

Uobičajeni znaci i simptomi bronhijalne astme:

• Kratak dah
• Šištanje
• Često prisustvo noćnog kašlja
• Pojava pritiska, bola ili zatezanja u grudima

Uz navedene opšte simptome može doći i do pojave manje indikativnih znakova poput: ubrzanog disanja, umora, gubitka koncentracije i oslabljene fizičke sposobnosti.

Koji su uzroci za pojavu alergijske astme ?

U Sjedinjenim Američkim Državama evidentirano je 20 miliona obolelih od astme. Simptomi se mogu pojaviti u najmanje očekivanom trenutku. Navodi se da je kombinacija genetičkih i spoljnih faktora presudna za to da li osoba ima predispoziciju za razvoj bronhijalne astme. Postoje rizične grupe lica koja poseduju znatne šanse za pojavu bronhijalne astme, oboljenja disajnih oboljenja.

• Neki član porodice bolovao je od astme.
• Imaju neki vid alergije.
• Pušači i pasivni pušači imaju veće predispozicije za razvoj astme.
• Izloženost različitim polutantima, izduvnim gasovima ili smogu povećava šanse za pojavu astmatičnih napada.
• Kontakt sa teškim hemikalijima poput poljoprivrednih đubriva ili jakih sredstava za čišćenje domaćinstva otvara put ka razvoju oboljenja.

Takođe, hladni vremenski uslovi i visok nivo vlažnosti vazduha nose povišen rizik za pojavu astme.

Bronhijalne opstrukcije mogu biti izazvane od strane velikog broja spoljašnjih i unutrašnjih faktora.U nastavku ćemo izneti neke od najčešćih izazivača disajnih smetnji, u zavisnosti od tipa astme:

Alergijska astma predstavlja preovlađujući tip astme. Najčešći izazivači ovog tipa astme su alergeni poput: polena, životinjskih proteina (sa kojima možemo doći u kontakt prilikom maženja kućnog ljubimca), grinja, bubašvaba,prašine, dima, kozmetičkih preparata u vidu spreja,zagađivači iz vazduha.

Astma indukovana fizičkom aktivnošću.Ovaj tip javlja se u slučajevima intenzivong fizičkog napora. Pojava astme izazvane usled prekomernih fizičkih aktivnosti mogu dodatno pogoršati zdravstveni status lica koja već boluju od nekog drugog tipa astme.

Astma izazvana jakim napadima kašlja. Odlikuje je pojava napada intenzivnog suvog kašlja. Ponavljani napadi kašlja kroz duži vremenski period mogu izazvati razvoj klasičnog oblika astme sa uobičajenim simptomima.

Profesionalna astma. Dugotrajno izlaganje određenim štetnim supstancama može izazvati pojavu astme kod osoba čiji posao zahteva svakodnevno izlaganje istim. Neki od štetnih izazivača pojave oboljenja koji se mogu sresti u radnom okruženju su: amonijak, hlorovodonična kiselina, sumpor-dioksid, neke vrste plastike,sitne čestice sa radnih rukavica, brašno, životinjski proteini, itd.

Astma izazvana upotrebom medikamenata. Pojedini lekovi poput sredstava protiv bolova (ibuprofen, aspirin i naproksen), betablokatora i ACE inhibitora.

Noćna astma. Kod mnogih obolelih od astme stanje se značajno pogoršava u večernjim satima. Uzroci takvog stanja mogu biti: gastroezofagusni refluks, klima uređaji , čišćenje, intenzivna produkcija sluzi tokom noći.

Astme stečene usled infektivnih oboljenja.Respiratorne infekcije poput bronhitisa, sinusitisa, prehlade ili virusa mogu biti okidači za razvoj astme kod nekih ljudi. Određene namirnice poput ribe, jaja, oraha, pšenice i soje mogu izazvati pojavu astmatičnih napada. U izazivače astmatičnih oboljenja svrstavaju se i vina, parfemi, dim, hemijska isparenja, već navedeni smog i prašina, a trebalo bi uzeti u obzir i uticaj snažnih emocija i PMS-a.

Povezano>>>  Čajevi i sirupi za bronhijalnu astmu

Da li je moguća prevencija ?

Astma se različito ispoljava, u zavisnosti od simptoma i uzroka koji je prate. Zbog čega je najbolje uz konsultacije sa lekarom utvrditi adekvatan način za lečenje ovog oboljenja. Međutim, postoje određena pravila čijom primenom se mogu preduprediti astmatični napadi:

• Neophodno je prepoznati specifične uzročnike koji dovode do pojave astamtičnih napada i izbegavati ih u širokom luku.
• Edukovati se po pitanju astme i svega što je povezano sa njenom pojavom, kao i o primeni mogućih terapija i lekova.
• Slediti lekarske savete.
• Obavestiti svog lekara u slučaju mogućih simptomatičnih promena.
• Ukoliko uočite negativne propratne efekte usled unošenja propisane terapije, obavestite stručno lice.
• Ukoliko se pridržavate određene terapije, napravite kratku pauzu pre započinjanja fizičke aktivnosti.

Lekovi za astmu

Astma poput alergije predstavlja hronično oboljenje čiji je cilj minimiziranje simptoma iste. Medikamenti koji imaju primenu u kontrolisanju astmatičnog oboljenja mogu se podeliti u dve kategorije:

Kontrolori antiflamatorni lekovi poput inhalacionih kortikosteroida pripadaju ovoj grupi lekova. Cilj kontrolora je da umanje osetljivost disajnih puteva. Neophodno ih je uzimati na dnevnom nivou, čak i ako ne postoje vidljivi simptomi upale.

Pomagači

Osnovno dejstvo grupe ovih lekova je ublažavanje ili smirivanje astmatičnih napada. Najpoznatiji su bronhodilatori koji pozitivno utiču na opuštanje mišića disajnih puteva ujedno ublažavajući astmatične napade.

Ove dve grupe lekova često se kombinovano primenjuju u terapiji putem inhalatora ili nebulizatora koji ih brzo i efikasno transportuju do pluća. a primenjuju se putem inhalacije ili nebulizatore koji daju lekove brzo i efikasno do pluća. Medikamenti često mogu ispoljiti štetne efekte zbog čega je preporučljivo terapiju započeti manjim dozama sa postepenim povećavanjem istih, ili u krajnjem slučaju promeniti lek.
Astma je jednaod vodećih bolesti po broju obolelih , sa tendencijom rasta, naročito kod dece. Ovo hronično oboljenje moguće je držati pod kontrolom pravilnim lečenjem i negom.