Kronova bolest simptomi, lečenje, ishrana, smrtnost, prognoza

Kronova bolest podrazumeva zapaljenje creva, tj. gastrointestinalnog trakta. Simptomi Kronove bolesti mogu biti različiti, u zavisnosti od strane creva koja je pogođena inflamacijom i ozbiljnosti stanja. Najčešći simptomi uključuju pojavu dijareje, bola u stomaku i opšte slabosti. Lekovi često mogu pomoći u ublažavanju simptoma koji su buknuli u mahu. Pojedine zapaljenske procese moguće je rešiti isključivo operativnim zahvatom uklanjanja dela creva. Takođe, medikamenti mogu sprečiti dalje širenje simptoma ove bolesti.

Šta je Kronova bolest ?

Predstavlja zdravstveno oboljenje pri kom dolazi do zapaljenja zida creva (gastrointestinalnog trakt).Kronova bolest može pogoditi bilo koji deo creva i izazvati ispoljavanje najrazličitijih simptoma. Oboljenje je imenovano po doktoru Kronu koji je prvi opisao pomenuto oboljenje gastronitestinalnog trakta 1930. godine.

Šta je zapaljenja creva ?

Pojam zapaljenja creva obično obuhvata oboljenja poput Kronove bolesti i ulcerativnog kolitisa. Obe bolesti mogu dovesti do zapaljenja debelog creva ili rektuma praćena sličnim simtomima poput pojave krvavih dijareja i slično. Uprkos podudarnosti simptoma i tretmana pomenutih oboljenja, postoje i određene razlike. Na primer, upala ulcerativnog kolitisa odvija se isključivo u unutrašnjem delu creva (gastrointestinalnog trakta), dok zapaljenski procesi Kronove bolesti mogu obuhvatiti čitav zid creva. Takođe, ulcerativni kolitis može pogoditi isključivo debelo crevo i rektum, dok Kronova bolest utiče na bilo koji deo creva. Ipak, potrebno je navesti da se kod jedne od dvadeset osoba obolelih od zapaljenskih procesa debelog creva ne može sa sigurnošću utvrditi boluje li od Kronove bolesti ili ulcerativnog kolitisa, zbog prisustva više različitih simptoma, zbog čega se ovakvo zdravstveno oboljenje naziva nedefinisani kolitis.

Bitna napomena: Inflamatorne bolesti creva skraćeno se nazivaju IBC. Međutim treba praviti razliku između ove skraćenice i IBS, koja označava sindrom iritabilnog kolona, zato što predstavljaju dijametralno različite bolesti.

Razjašnjavanje pitanja stomačnih problema
Gastrointestinalni trakt predstavljen je u vidu dugačke cevaste forme koja počinje od usta, a završava se u anusu. Kada jedemo, hrana prolazi niz jednjak, ide u stomak, i najzad završava u tankom crevu.

Tanko crevo se sastoji iz tri dela: dvanaestopalačnog creva, jejunuma i ileuma. U tankom crevu se odvija varanje i apsorbovanje hrane krvotok. Nakon tankog creva slede debelo crevo (kolon i rektum). Kolon upija vodu i apsorbuje nesvarene ostatke hrane, poput vlakana. Navedene apsorbovane materije transportuju se do zadnjeg dela debelog creva, gde se skladište u vidu fecesa, koji se izbacuje putem stolice.

Ko oboleva od Kronove bolesti ?

Na godišnjem nivou Kronova bolest se dijagnostifikuje kod 1 od 10000 osoba. Oko 145 na svakih 100000 ljudi u razvijenim zemljama pati od Kronovog oboljenja. Bolest se može javiti u bilo kom uzrastu, najčešće u periodu od 15-e do 30-e godine života. Prisutnija je kod pušača. Ukoliko u porodici imate osobu obolelu od kronove bolesti, veće su šanse da i vi steknete pomenuto oboljenje. Takođe prisutna je učestala frekvenca oboljevanja kod osoba koje su imale operaciju slepog creva, bolest se ispoljava najkasnije pet godina nakon operativnog zahvata.

Koji deo gastrointestinalnog trakta može biti pogođen Kronovom bolešću ?

Kad se razvije Kronova bolest, može se javiti se jedna ili više inflamatornih tačaka u bilo kojim delovima gastrointestinalnog trakta. Ipak, najčešće pogođen deo je poslednji deo tankog creva, ileum (skoro u polovini slučajeva). Takođe, mogu biti pogođeni i drugi delovi tankog creva i kolona, a nešto ređe usta, jednjak i stomak. Inflamatorne tačke ili mrlje obično su malih dimenzija i mogu se razvti na najrazličitijim delovima digestivnog trakta. U 3 od 10 primera dolazi do zapaljenja tankog creva, dok se u 2 od 10 slučajeva inflamatorni proces odvija u kolonu, dakle većina delova ima podjedanke šanse da bude zahvaćena inflamatornim procesima.

Koji su uzroci Kronove bolesti ?

Uzroci koji dovode do pojave Kronove bolesti nisu uvek poznati. Troje od dvadesetoro obolelih osoba ima bliskog srodnika koji je patio od kronovog oboljenja, dakle genetski faktor može igrati važnu ulogu. Ipak, i drugi činioci poput bakterija i virusa mogu dovesti do razvoja oboljenja. Jedna od potencijalnih teorija navodi da štetne klice mogu narušiti sistem imunoodbrane i izazvati zapaljenski proces u pojedinim delovima creva (gastrointestinalnog trakta) kod ljudi koji imaju genetsku predispoziciju za razvoj oboljenja.

Tokom poslednjih godina Kronova bolest je napredovala, ipak, razlog za ovakav progres još uvek nije poznat. Kod pušača je zapaženo češće javljanje Kronove bolesti uz ispoljavanje težih vidova simptoma. Istovremeno, postoje indicije da kontraceptivnne pilule i nesteroidne antiinflamatorne tablete mogu biti okidači za razvoj navedenog oboljenja.

Kakvi simptomi se ispoljavaju tokom vrhunca bolesti ?

Primarni simptom pojave Kronovog oboljenja jeste pojava inflamatornog procesa na zidu pogođenih delova crevnog trakta. pojavu simptoma poput:

Proliv – dijareja predstavlja jedan od početnih simptoma, javlja se u blažem ili težem obliku. Stolica može biti pomešana sa sluzi, gnojem i tragovima krvi. Dolazi do česte potrebe za pražnjenjem creva, bez krajnjih rezultata.
Bol – javlja se u 7 od 10 slučajeva. Lokacija bola zavisi od pogođenog mesta (najčešće je u pitanju zadnji deo tankog creva, ili tačnije donji desni deo abdomena). Simptomi Kronove bolesti se često mogu pogrešno protumačiti kao upala slepog creva. Intenzitet bola razlikuje se od osobe do osobe. Iznenadne promene i pogoršanja mogu ukazivati na pojavu komplikacija.

Gubitak težine takođe predstavlja jedan od pratećih simptoma.

Pojava čireva – čirevi zauzimaju oštećenu površinu sluzokože creva. Pražnjenje stolice praćeno je pojavom krvi.

Opštu slabost koja podrazumeva gubitak apetita, visoku temeperaturu (groznicu) i osećaj umora.

Anemija-izazvana znatnim gubitkom zaliha krvi.

Ulkusno oboljenje usta-česta pojava.

Analne fisure -podrazumevaju pojavu ružnih rascepa sluzokože anusa. Javljaju se mali tragovi i ožiljci na površini kože u vidu svetlih kondiloma na površini anusa.

Simptomi Kronove bolesti se razlikuju u zavisnosti od oboljenjem pogođenog dela gastrointestinalnog trakta, na šta ukazuju sledeće činjenice:

• Nećete imati pojavu dijareje ukoliko je bolest prisutna u tankom crevu.
• Konstantni bol u abdomenu može biti posledica prisustva kronovog oboljenja u malom delu tankog creva.
• Prisustvo većeg broja inflamatornih žarišta znatno može pogoršati zdravstveno stanje obolelog.
• Ukoliko je znatan deo gastrointestinalnog trakta pogođen bolešću, doći će do otežane apsorpcije hrane usled koje će se javiti deficit vitamina i ostalih nutrijenata u organizmu.

Ostali simptomi

Pored gastrointestinalnog trakta, i drugi delovi tela mogu biti pogođeni negativnim uticajem Kronove bolesti. Moguće zdravstvene smetnje uključuju:

• zapaljenske procese i bol u kostima (artritis).
• kožne osipe.
• pojavu uveitisa (upala srednje ovojnice oka)
• zapaljenje jetre

Još uvek nije razjašnjeno zbog čega dolazi do navedenih zdravstvenih komplikacija. Usled narušenog imunog sistema može doći do pojave inflamatornog procesa u drugim delovima tela pored već prisutnog zapaljenja gastrointestinalnog trakta. Prateće smetnje obično jenjavaju nakon smirivanja zapaljenskih procesa u crevnom sistemu.

Povezano>>>  Upala debelog creva Kronova bolest i ulcerozni kolitis

Kako Kronova bolest napreduje ?

Kronovo oboljenje je hroničnog, reverzibilnog karaktera. Bolest je stalno prisutna, sa momentima rasplamsavanja i napredovanja, kao i periodima remisije, kada su simptomi gotovo neuočljivi. Težina i učestalost ispoljenih simptoma varira od osobe do osobe. Prva pojava gorućih simptoma obično je i najteža.

Koje su moguće komplikacije Kronove bolesti ?

Tokom gorućih faza ispoljavanja simptoma bolesti može doći do učestalosti koplikacija. Ozbiljne smetnje mogu zahtevati primenu operativnih zahvata.

Strikture -predstavljaju nenormalna suženja dela creva (gastrointestinalnog trakta). To se dešava zbog ožiljaka koji se mogu formirati u upaljenom delu zida creva. Ova suženja mogu izazvati poteškoće (opstrukcije) prilikom prolaska hrane kroz trakt praćene bolovima i povraćanjem.

Perforacije -javljaju se u vidu malih otvora na zidu creva. Crevni sadržaj može ispuniti perforirane otvore i time izazvati infekciju apscesa unutar abdomena, koja može biti rizična po život.

Fistule -nastaju kao posledica formiranja kanala između dva dela tela. Na primer, fistula se može stvoriti između jednog dela tankog creva i drugog dela debelog creva. Takođe, fistule mogu nastati između dela gastrointestinalnog sistema i organa poput bešike ili materice. U takvim slučajevima sadržaj gastrointestinalnog trakta može dospeti i u druge organe.Povremeno se javlja i perianalna fistula koja polazi od anusa ili rektuma i zadržava se na koži blizu anusa.

Rak -Oboleli od kronove bolesti poseduju određeni nivo rizika za pojavu kancera debelog creva koji je viši u odnosu na ostatak populacije.

Proređivanje kostiju (osteoporoza) oboleli od Kronove bolesti imaju veće šanse za sticanje osteoporoze zbog otežane apsorpcije hrane.

Kako dijagnostifikovati Kronovo oboljenje ?

Lekar će najpre zahtevati da obavite analize krvi. U nekim slučajevima tražiće se i da date uzorak stolice radi utvrđivanja moguće infekcije gastrointestinalnog trakta. Uzorak stolice može poslužiti i u cilju detekcije prisustva kalprotektina (vrsta proteina) koji može biti indikator da je prisustna Kronove bolest. Ukoliko obavljena ispitivanja ukažu na postojanje kronove bolesti, bićete upućeni kod specijaliste na dalje analize. U slučaju znatnog pogoršanja simptoma oboljenja, bićete hospitalizovani.

U zavisnosti lokacije na kojoj se javljaju simptomi, primenjuju se različiti testovi za potvrđivanje dijagnoze i stepena zahvaćenosti gastrointestinalnog trakta. Na primer, ukoliko simptomi Kronove bolesti potiču iz debelog creva ili ileuma, lekar će obaviti ispitivanja pomoću fleksibilnog kolonoskopa, koji prolazi kroz anus, zatim debelo crevo, sve do ileuma.

Izgled sluznice debelog creva ili ileuma može sugerisati na prisustvo kronove bolesti. Obično se vrši uzorkovanje ili biopsija pojedinih malih delova kolona ili ileuma. Uzorkovani delovi posmatraju se pod mikroskopom, i na osnovu standardnog rasporeda ćelija utvrđuje se prissutvo bolesti.

Ukoliko se jave simptomi u gornjem delu gastrointestinalnog trakta, sugeriše se obavljanje gastroskopije (endoskopije). Ovaj postupak podrazumeva primenu minjaturnog fleksibilnog teleskopa koji prolazi kroz jednjak do stomaka omogućavajući detaljan pregled unutrašnjosti istog.

Specijalan rendgen debelog creva (barijum klistir) ili tankog creva (barijum sulfat) može biti od naročitog značaja za utvrđivanje tačne dijagnoze. Kontrastnom tehnikom sluzokoža creva prikazuje se kao belo obojena na rendgenskom snimku, što omogućava uočavanje obolelih delova gastrointestinalnog trakta. Tehnika primene barijuma kao kontrastnog sredstva koristi se ređe, za razliku od magnetne rezonance i CT skenera, koji se primenjuju u zavisnosti od:

• obolelog dela creva
• prisustva mogućih komplikacija
• dostupnosti testova.

Takođe, neophodno je s vremena na vreme obaviti analize krvi sa ciljem provere nivoa inflamacije gastrointestinalnog trakta, utvrđivanja prisustva anemije ili drugih oboljenja, kao i opšteg zdravstvenog stanja organizma.

Ponekad vam mogu tražiti dodatne uzroke stolice radi detekcije prisustva bakterija specifičnih za kronovu bolest. U određenim slučajevima biće neophodan operativni postupak zbog nemogućnosti lekara da napravi distinkciju između kronovog oboljenja i tuberkuloze unutar abdomena.

Kako se sprovodi lečenje i koji su ciljevi ?

Mogu se izdvojiti dva dominantna aspekta lečenja: jedan vid odnosi se na lečenje već razbuktalih simptoma, čiji je cilj uklanjanje istih, odnosno postizanje nivoa remisije. Drugi tip terapija odnosi se na prevenciju ponovnog javljanja ključnih simptoma, sa ciljem održavanja remisije.

Lečenje Kronove bolesti u fazi punog zamaha ?

Načini lečenja mogu zavisiti od raznih činilaca poput:

• ozbiljnosti simptoma
• inflamatornih tačaka u gastrointestinalnom traktu.
• pratećih problema poput očne infekcije.
• delotvornosti prethodno sprovedenih tretmana lečenja.

Terapija može biti složenog karaktera, i obično se sugerišu od strane stručnih lica. Neke od mera lečenja uključuju:

Netretiranje bolesti -obično je prisutno u slučajevima blažih ispoljenih simptoma, koji mogu nestati sami od sebe. Ukoliko dođe do pogoršanja simptoma biće razmotrene adekvatne mere lečenja.

Primena steroida (kortikosteroida) -steroidni lekovi mogu uticati na smanjenje inflamatornih simptoma. Dva najzastupljenija kortikosteroida u lečenju kronove bolesti su budesonid i prednizolon. U 7 od 10 slučajeva dolazi do oporavka četiri nedelje nakon početka terapije. Doza se tokom vremena postepeno smanjuje, sa prekidanjem terapije nakon nestanka simptoma.

Primena terapije kortikosteroidima obično traje nekoliko nedelja i predstavlja jedan od bezbednih tretmana lečenja.

Sa nestankom gorućih simptoma prekida se i steroidna terapija. Ipak, trebalo bi u što većoj meri izbegavati sprovođenje kortikosteroidne terapije. Međutim, pored klasičnih steroidnih tableta, primenjuju se i steroidne supozitorije, koje pozitivno deluju na ublažavanje srednje ozbiljnih simptoma oboljenja u donjem delu tankog creva. Primena intravenoznih steroidnih injekcija može biti od značajne koristi u lečenju težih vidova oboljenja.

Primena imunosupresiva
Tokom proteklih godina došlo je do značajne primene moćnih medikamenata nove generacije-imunosupresiva. Nova grupa lekova ostvarila je veliki uticaj na lečenje kronovog oboljenja. Imunosupresivni lekovi mogu se podeliti u dve grupe:

Imunomodulatori -mogu modifikovati i suzbijati delovanja imunog sistema. Ovoj grupi pripadaju azatioprin, merkaptopurin i metotreksat. Imunomodulatori se primenjuju u slučaju težih oblika oboljenja i usled nedelovanja steroidnih terapija.

Biološke terapije
Podrazumevaju genetičku manipulaciju proteinima, odnosno monoklonskim antitelima. Biološkom terapijom posredstvom monoklonskih antitela ostvaruje se ciljano dejstvo na određene hemikalije imunog sistema koje su uključene u inflamatorne procese. U slučaju Kronove bolesti hemikalija pod nazivom citokin faktor nekroze tumora (TNF-α) ima ulogu u inflamatornim procesima. Lekovi poput infliksimaba i adalimumaba (koji predstavljaju veštački kreirana antitela) stopiraju aktivnost hemikalija i deluju inhibitorno na dalji razvoj oboljenja. Infliksimab i adalimumab primenjuju se u slučajevima kada ne dolazi do željenog dejstva upotrebe steroidnih lekova i imunomodulatora, kao i u lečenju zdravstvenih stanja uzrokovanih prisustvom ozbiljnih simptoma. Navedene lekove neophodno je unositi intravenozno. Takođe, bitno je napomenuti da se ovi medikamenti zadržavaju u organizmu ispoljavajući dugotrajne efekte. Nužno je obavljati kontrolne preglede na svakih dvanaest meseci sa ciljem utvrđivanja dalje neophodnosti primene terapije.

Antibiotici
Primenjuju se u slučaju pojave komplikacija poput moguće infekcije, i to na primeru Kronove bolesti ispoljavanja perianalne fistule.

Kronova bolest i ishrana

Stroga dijeta za Kronovu bolest na bazi tečnosti koja podrazumeva unos osnovnih proteina i drugih hranljivih materija može pomoći u mongim slučajevima.

Dijeta za Kronovu bolest često se primenjuje kod dece.Ako se poštuje propisana dijeta, simptomi mogu nestati nakon četiri nedelje, nakon čega ishrana za obolelo lice može biti uobičajena .

Još uvek nije rasvetljen ključ uspeha koji ima dijeta za Kronovu bolest, mada se navodi da redukovani način ishrane na bazi tečnosti može pomoći oporavku gastrointestinalnog trakta. Ova ishrana preporučuje se osobama u slučaju nedelovanja prethodno primenjivanih terapija ili pojave neželjenih pratećih efekata iste.

Operacija

U slučaju nedelovanja drugih mera za lečenje Kronove bolesti, operacija će predstavljati nužnu meru. Pri operativnom zahvatu vrše se rezovi ispod i iznad ugroženog dela koji je uklonjen, čime se spajaju ta dva dela. Operativni zahvati najčešće se primenjuju u uklanjanju fistula, striktura i apscesa.

Opšte mere

-Sa ciljem sprečavanja pojave anemije, lekar vam može preporučiti primenu tableta na bazi gvožđa.

-Takođe, usled oslabljenog stanja gastrointestinalnog trakta koje izaziva Kronova bolest može se javiti potreba za povećanim unosom vitamina i drugih korisnih suplemenata.

-Najbolje dejstvo u terapiji težih slučajeva se ostvaruje unosom nutrijenata intravenoznim putem (parenteralna ishrana).

-Tokom ispoljavanja težih simptoma poželjno je koristiti sredstva protiv bolova.

-Ukoliko imate znatno pogoršanje simptoma, neophodna je hospitalizacija radi obavljanja adekvatnih intravenoznih terapija.

-Vakcinacija predstavlja neophodnu meru za obolele od Kronove bolesti sa ciljem zaštite od potencijalnih infekcija kojima su oboleli skloni zbog oslabljenog imunog sistema.

Koje mere mogu sprečiti razbuktavanje simptoma?

Ukoliko se simptomi koje izaziva Kronova bolest povuku sami od sebe, u jednom od dva slučaja postoji velika verovatnoća da će se njihovo ispoljavanje ponoviti u roku od godinu dana. Određeni faktori mogu dovesti do povećanja stepena i učestalosti razbuktalih simptoma.

Na primer, stepen ozbiljnosti ispoljavanja prvih simptoma do kojih dovodi Kronova bolest, nivo obolelosti gastrointestinalnog trakta, starosno doba kao i obim tretmana mogu odrediti umnogome način kontrole inicijalnih razbuktavanja simptoma.

Istovremeno, kod osoba kod kojih Kronova bolest ne izaziva  učestale napade simptoma, ili su pak u pitanju blaži oblici istih ne savetuje se primena medikamenata, jer u tom slučaju neće ostvariti ikakav značajan uticaj.

Kod osobama sa težim simptomima oboljenja, uzimanje medikamenata u znatnoj meri može unaprediti kvalitet života.

Mere koje se odnose na sprečavanje ponavljane remisije simptoma podrazumevaju:

-adekvatne doze imunomodulatora, koje imaju sve češću primenu.
-optimalne doze bioloških terapija (infuzija infliksimaba na svakih osam nedelja). Mogu se primenjivati u pojedinačnim slučajevima težih oblika razbuktavanja simptoma, kada druge tretmanske mere nisu mogle ostvariti korisno dejstvo.

Navedeni tretmani obično su izuzetno efikasni u lečenju težih oboljenja, sa ponekim izuzecima. Mora postojati ravnoteža između potencijalnih koristi i štetnih efekata koje lečenje može izazvati kod svakog ponaosob.Ako se kod vas razvila Kronova bolest lekar će vas informisati o mogućim prednostima i manama primene navedenih mera lečenja, i sugerisati koji je lek najbolji izbor za vas.

Važna napomena: steroidne medikamente ne bi trebalo koristiti tokom dužeg vremenskog perioda.

Takođe, odvikavanje od pušenja može doprineti da se smanje simptomi do kojih dovodi Kronova bolest kao i njihova učestalost, zbog čega se obolelima posebno preporučuje prestanak pušenja, stoga zamolite lekara da vam predloži adekvatan tretman za odvikavanje od pušenja.

Najnoviji načini lečenja

Lečenje kronovog oboljenja predstavlja jedan od vodećih izazova medicinskih istraživanja. Smatra se da će otkriće novih medicinskih postupaka i sprovođenje istraživanja uticati na razvoj novih tretmanskih mera lečenja kronove bolesti u narednih deset godina.

Kronova bolest i trudnoća

Ukoliko se kod vas javila Kronova bolest, a planirate trudnoću, neophodno je da se prethodno posavetujete sa lekarom. Trudnice obolele od kronove bolesti bi trebalo da razmotre uzimanje dodatnih suplemenata na bazi folne kiseline, kao i da izbegavaju unos lekova poput metotreksata.

Kakva je prognoza i šanse za oporavak?

Izgledi za oporavak zavise od toga koji deo gastrointestinalnog trakta je pogođen bolešću, kao i stepena i učestalosti simptoma.

Bez mera za lečenje:

Oko troje od dvadesetoro osoba koje je pogodila Kronova bolest pati od teških i/ili učestalih simptoma iste.

Kod nekih ljudi Kronova bolest će izazvati samo jedan ili dva napada ozbiljnih simptoma u toku života.

Većina obolelih nalazi se u sredini između ove dve krajnosti: pate od periodičnih simptomatičnih napada sa dužim pauzama u ispoljavanju istih.
Moderni imunosupresivi napravili su veiki pomak u lečenju Kronove bolesti tokom proteklih godina. Nedavna istraživanja pokazala su da 15 od 20 osoba obolelih od Kronove bolesti vodi normalan život deset godina nakon utvrđene dijagnoze, što ukazuje na činjenicu da primenjivanje adekvatne terapije može biti od presudnog značaja za održavanje uobičajenog životnog režima, uprkos prisutnom oboljenju.
Ipak, 8 od 10 obolelih moraće da se podrvrgne hirurškom zahvatu zbog mogućih komplikacija u nekoj fazi života. Kod polovine operacija će se obaviti tokom prvih deset godina od javljanja bolesti. Operativni zahvat obično podrazumeva uklanjanje striktira. U nekim slučajevima iziskuje se izvođenje čitavog niza operativnih zahvata. Ukoliko vam se bolest javila u mlađem odraslom dobu, možete očekivati da ćete imati 2-4 operacije tokom života. Ipak, noviji trndovi pokazuju stepen opadanja broja izvršenih operacija zahvaljujući pojavi uspešnih modernih tretmanskih mera.

Smrtnost

Napadi razbuktavanja simptoma nekad mogu životno ugroziti osobu kod koje se razvila Kronova bolest, jedan mali procenat ljudi čak može umreti od posledica ozbiljnih komplikacija nastalih usled perforacije gastrointestinalnog trakta.Ipak uz lečenje smrtnost je veoma mala.

Kronova bolest i kancer debelog creva

Ukoliko je Kronova bolest zahvatila par polovinu vašeg debelog creva, imaćete povišeni rizik za razvoj kancera debelog creva.

Osobama koje više od deset godina boluju od Kronove bolesti savetuje se redovna rutinska provera debelog creva. Pregled se obavlja pomoću fleksibilnog kolonoskopa, sa uzorkovanjem dela creva radi daljih ispitivanja. Kolonoskopski pregledi često se obavljaju u kombinaciji sa hromoskopijom. Hromoskopski postupak uključuje primenu spreja u boji koji omogućava lakše detektovanje sumnjivih promena.

U zavisnosti od nalaza ispitivanja, bićete svrstani u neku od rizičnih kategorija (nizak, srednji i viši nivo).

Ostali faktori:

-stepen zahvaćenosti intestinuma.
-komplikacije u vidu pojave malih svetlih polipa.
-porodična istorija oboljevanja od kancera.

Preporučuje se obavljanje kolonoskopije i hromoskopije sa ciljem utvrđivanja nivoa rizika razvoja kancera debelog creva ili rektuma kod osoba kod kojih se javila Kronova bolest.