nefrotski sindrom

Nefrotski sindrom predstavlja zdravstveno oboljenje pri kome usled slabljenja tzv. bubrežnih filtera dolazi do curenja većih količina proteina iz krvi u urin.

Vodeći simptom nefrotskog sindroma je zadržavanje tečnosti, odnosno pojava edema usled prisustva niskog nivoa proteina u krvi.

Različite bolesti mogu dovesti do javljanja nefrotskog sindroma, a lečenje i krajnji ishod istog zavisiće od uzroka oboljenja.Nefrotski sindrom kod dece nije neuobičajena pojava ali deca obično dobro reaguju na terapije.

Analiza funkcije bubrega i urina

Bubrezi imaju ulogu prečišćivača tela od otpadnih produkata, ujedno održavjući balans tečnosti i hemikalija u organizmu. Bubrezi su parni organi smešteni sa gornje strane abdomena iza creva, sa obe strane kičme.Bubrezi su više pozicionirani nego što nam deluje, a sa zadnje strane praktično su zaštićeni najnižim rebrima. Mogu se u određenoj meri kretati u zavisnosti od menjanja položaja tela i pokreta dijafragme.

Jedan bubreg je veličine veće pomorandže i pasuljastog oblika. Termin „renalni“ odnosi se na sve što ima veze sa bubrezima

nefrotski-sindrom

Velika renalna arterija transportuje krv do bubrega. Ova arterija deli se na sitne krvne sudove kapilare širom bubrežnih organa. U drugom delu bubrega tanani krvni sudovi grupišu u serije koje formiraju strukturu pod nazivom glomerul.

Svaki pojedinačni glomerul ima ulogu filtera omogućavajući transport vode i soli iz krvi do sitnih tubularnih kanala, uz zadržavanje krvnih zrnaca i proteina u krvi. Glomeruli i tubule čine nefrone, osnovne bubrežne jedinice. U svakom bubregu prisutno je oko milion nefrona.

Prilikom transporta otpadnih produkata, vode i soli duž tubula dolazi do izvesnih prilagođavanja Na primer, u pojedinim slučajevima vode i soli mogu se apsorbovati nazad u krvotok, u zavisnosti od trenutnog nivoa pomenutih materija u krvi. Za ova fina podešavanja transfera voda i soli odgovorne su sitni krvni sudovi tubularnih cevčica.

Tečnost koja se zadržava na kraju svake tubule naziva se urin, koji se odvodi većim kanalima koji se završavaju u unutrašnjem delu bubrega (bubrežne karlice) odnosno renalni pelvis. Od renalnog pelvisa urin prolazi kroz ureter, koji ide do bubrega, sve do bešike. Urin se skladišti u bešici sve do izlaska kroz uretru, pri odlasku u toalet. Filtrirana krv bubrega ujedinjuje se u velikoj renalnoj veni koja šalje krv nazad u srce. Bubrezi, mokraćovodi, bešika i uretra čine urinarni trakt.

Lekari mogu proceniti funkcionisanje vaših bubrega analizom krvi i urina

U & Es predstavlja skraćenicu za zajedničko testiranje uree i elektrolita. Obavlja se grupa testova za merenje nivoa soli u telu (natrijumovih i kalijumovih soli), kao i procenta prisutne uree i kreatinina. Navedeni parametri predstavljaju otpadne produkte, te stoga mogu ukazivati na funkcionisanje bubrega.

Provera eGFR ili brzine glomerularne filtracije često se koristi u službi provere pravilnog funckionisanja bubrežnih organa. Takođe, nivo proteina i albumina može biti utvrđen obavljanjem krvnih analiza. Testiranje urina moguće je obaviti pomoću štapića ili određivanjem laboratorijskih parametara. Udeo hemikalija u urinu često se može ispitivati pod mikroskopom sa ciljem detektovanja abnormalnih ćelija ii štetnih sedimenata. U nekim slučajevima lekari mogu konstatovati hronično oboljenje bubrega koje može biti izazvano različitim oboljenjima i štetnim procesima.

Šta je nefrotični sindrom?

Nefrotski sindrom predstavlja skup simptoma koji imaju tendenciju zajedničkog ispoljavanja, i mogu biti uzrokovani pojavom jedne ili više bolesti različitog stepena ozbiljnosti..

Glavna karakteristika nefrotskog sindroma je isticanje većih količina proteina iz bubrega. U normalnim uslovima urin ne sadrži proteinske komponente, stoga povećano prisustvo istih u bubrezima može ukazivati na pojavu nefrotskog sindroma. To se dešava usled povećane propustljivosti filtera (glomerula), kada proteini umesto u krv stižu u urin. Prisustvo proteina u krvi smatra se proteinurijom.

Ostale ključne odlike nefrotskog sindroma su:

nizak nivo proteina u krvi kao rezultat gubitka belančevina u urinu. Iako uobičajeno može doći do opadanja nivoa proteina u krvotoku, obično jedan protein dospeva iz krvi u urin-albumin. Nizak nivo albumina je jedan od ključnih simptoma navedenog bubrežnog sindroma.

zadržavanje tečnosti ili pojava edema uglavnom predstavlja posledicu niskog nivoa albumina u krvi dok ostali faktori koji mogu uticati na pojavu edema još uvek nisu rasvetljeni.

Visok nivo holesterola i drugih lipida u krvi prisutan je promenama ravnotežnog udela različitih proteina u krvi koje su izazvane isticanjem belančevinastih komponenti u urin.

-Normalno funkcionisanje bubrega podrazumeva da regularno funkcionisanje bubrežnih funkcija nije ugroženo, bar u početku. Ipak, određene zdravstvene promene koje dovode do pojave nefrotskog sindroma mogu uticati na ometanje rada bubrega.

Ostali tipični znaci i simptomi nefrotskoh sindroma biće razmotreni u nastavku teksta.

Mogući uzroci nefrotskog sindroma

Različita oboljenja mogu uticati na poremećaj funkcije glomerula i time dovesti do pojave nefrotskog sindroma.

Nefrotski sindrom minimalne promene -u ovom slučaju praktično nema mikroskopski uočljivih promena u glomerulu. Iako glomeruli ne odaju nikakve znake promena pod mikroskopom, ipak postoji neko majušno oštećenje koje utiče na curenje proteina. Uzrok ovog tipa oboljenja nije jasan, mada postoje indicije da su u pitanju minijaturne promene na nivou imunog sistema, ili pak reakcije sistema imunoodbrane na nepoznati faktor.
Nefrotski sindrom minimalne promene može izazvati u 9 od 10 slučajeva pojavu sindroma kod dece mlađe od 5 godina, kao i ispoljavanje sindroma kod jedne od pet odraslih osoba. U ovakvim slučajevima idealno rešenje predstavlja lečenje steroidnim lekovima bez poremećene funkcije bubrega.

Membranozna nefropatija poznata kao membranski nefritis ili membranski glomerulonefritis predstavlja čest uzrok nefrotskog sindroma kod odraslih, znatno ređe se javlja kod dece.
Manifestuje se pojavom zadebljanja membrane glomerula koja inače omogućava curenje proteina u urin. Zadebljanje je moguće uočiti pod mikroskopom jednostavnim uzimanjem test uzorka bubrega. Uzrok ove pojave uglavnom je nepoznat. Različita zdravstvena stanja mogu uticati na ispoljavanje membranozne nefropatije, jedan od potencijalnih činioca koji mogu izazvati membranski nefritis jeste neadekvatna reakcija imunog sistema na neku infektivnu pojavu.

Fokalna segmentalna glomeruloskleroza (FSGS) podrazumeva pojavu malenih sklerotičnih ožiljaka nepoznatog porekla. Neki smatraju da je prisustvo minijaturnih ožiljaka posledica reagovanja imunog sistema na neke promene. Fokalna segmentalna glomeruloskleroza javlja se u jednom od deset slučajeva kod dece, mada predstavlja češću pojavu kod odraslih

Ostali poremećaji glomerula postoje različiti bubrežni poremećaji koji mogu primarno uticati na funkcionisanje glomerula, što će rezultirati pojavom nerotskog simptoma. U moguća oboljenja ubrajaju se membranoproliferativni glomerulonefritis, proliferativni glomerulonefritis, mezangijalna nefropatija. Uzroci ovih oboljenja nisu rasvetljeni, mada se eventualno mogu objasniti imunoodbrambenim procesima koji atakuju na određene delove glomerula ili okolnih ćelija.

Opšte zdravstveno stanje i njegov uticaj na pojavu nefrotskog sindroma

Nefrotski sindrom može se razviti kao posledica drugih oboljenja poput dijabetesa, sistemskog lupusa, reumatoidnog artritisa, nodoznog poliartritisa, Henok-Šenlenove purpure, različitih infekcija, kancerogenih oboljenja i amiloidoza.

Sindrom se može ispoljiti i pod uticajem štetnih efekata pojedinih lekova, ili usled namernog trovanja.

Koji su simptomi nefrotičnog sindroma?

Zadržavanje tečnosti, odnosno pojava edema predstavlja jedan od vodećih simptoma.
Edemi nastaju kao posledica curenja tečnosti iz krvnih sudova u okolna tkiva, i manifestuje se oticanjem i nadutošću pogođenih tkiva. Oticanje obično nije praćeno osećajem bola, mada ugrožena tkiva mogu iskusiti pomenuti osećaj. Kod obolele dece najpre dolazi do oticanja lica, dok se kod odraslih edemi najpre javljaju na zglobovima (gravitacija utiče na zadržavanje tečnosti u donjem delu nogu). Sa pogoršanjem stanja otečenosti, edemi se mogu proširiti i do butina, zahvatajući velike površine.

U tim slučajevima može doći do znatnog napredovanja edema. Tečnost se može nakupljati u donjem delu leđa, rukama, stomaku, abdominalnim šupljinama (tipa ascitesa) ili u grudnom delu između pluća i zida grudnog koša (pleuralni izliv). Pleuralna efuzija može dovesti do pojave bola u grudima i otežanog disanja.

Nizak nivo proteina u krvi predstavlja glavni uzrok curenja tečnosti iz krvnih sudova u okolna tkiva kod obolelih od nefrotskog sindroma.

Budući da dobar deo proteinskog sadržaja nestaje iz organizma putem urina, telo proizvodi veće količine proteina u jetri koji prolaze kroz krvotok. Budući da proizvodnja proteina nastali jetri ne može ispratiti nivo gubitka proteina iz bubrega doći će do opadanja proteina u krvi. Ukoliko je udeo proteina u krvi na niskom nivou, fluidne komponente isticaće iz krvnih sudova u okolna tkiva. (Proteini i druge komponente održavaju osmotski pritisak koji nastoji da preusmeri tečnost u krvne sudove. Ukoliko je smanjena koncentracija proteina, smanjuje se i osmotski pritisak, a tečnost curi)

Napomena: nefrotski sindrom može biti samo jedan od mogućih uzročnika pojave edema, uz mnoge druge. Na primer, zastoj srca može biti jedan od faktora pojave otoka, posebno kod starijih.

Drugi simptomi

-Vaš urin može dobiti penušavi izgled
-Umor, letargija i slab apetit
-Dijareja ili povraćanje, posebno kod dece
-Usled dugotrajnog prisustva nefrotskog sindroma, može doći do postepenog slabljenja mišića, kao i pojave belih površina po noktima (leukonihija)
-U zavisnosti od uzroka sindroma, mogu se razviti i drugi simptomi. Nefrotski sindrom može nastati kao posledica reumatoidnog artritisa, te će se stoga javiti čitav niz različitih simptoma nastalih pod uticajem artritičnog oboljenja.
-Neka bubrežna oboljenja mogu uzrokovati pojavu visokog krvnog pritiska ili pak zastoja u radu bubrega.

Koje su moguće komplikacije?

Pojava mogućih komplikacija nastalih usled prisustva nefrotskog sindroma

Pojava određenih komplikacija i smetnji može se javiti usled gubitka proteina iz krvi.

-povećani rizik od razvoja infekcija zbog nestanka proteinskih antitela putem urina. Bilo koji znak moguće pojave infekcije poput bolnog grla i visoke temperature (groznice) bi trebalo shvatiti ozbiljno i zatražiti medicinsku pomoć.

-povišeni rizik od stvaranja krvnih ugrušaka (tromboza), npr. duboka venska troboza na nozi. Tromboza može dovesti do pojave bola, otoka i drugih komplikacija. Samo oboljenje nastaje kao posledica narušene ravnoteže proteina koji sprečavaju pojavu krvnih ugrušaka.

-konstantno visok nivo holesterola u krvi može biti jedan od glavnih uzročnika srčanih oboljenja.
Povišeni rizik za sticanje oboljenja usled deficita vitamina D može uticati na nastanak koštanih oboljenja.Do toga dolazi zbog nestanka vitamin D proteina iz krvnih sudova.

-Anemija- javlja se kao posledica nedostatka proteina nosača gvožđa u krvotoku. Gvožđe predstavlja neophodan element za stvaranje krvnih zrnaca i prevenciju anemije.
Lečenje nefrotskog sindroma može zavisiti od trajanja i ozbiljnosti. Shodno tome, mogu vam biti sugerisane mere lečenja i prevencije rizika od mogućih komplikacija.

Pojava mogućih komplikacija usled prisustva uzroka nefrotskog sindroma

Može doći do pojave različitih komplikacija i smetnji usled oboljevanja od nefrotskog sindroma. Neke od mogućih komplikacija mogu biti:

-visok krvni pritisak
-pojedina bubrežna oboljenja koja mogu dovesti do zastoja u radu bubrega
-određena oboljenja poput dijabetesa i reumatoidnog artritisa koja utiču na ispoljavanje sindroma mogu biti praćena različitim smetnjama i komplikacijama.

Moguće komplikacije nastale tokom lečenja

Lečenje nefrotskog sindroma zahteva primenu steroidnih medikamenata ili imunosupresiva. Kod nekih obolelih mogu se javiti negativni prateći efekti kao posledica uzimanja visokih doza ili dugotrajne primene terapeutika.

Da li su neophodna neka testiranja?

Testiranja sa ciljem potvrđivanja nefrotskog sindroma

Jednostavno određivanje prisustva proteina u urinu može se utvrditi primenom testa sa štapićem. Prisustvo proteina u urinu nije uvek uzrokovano nefrotskim sindromom. Do pojave belančevinastih komponenti u urinu može doći i usled određenih bubrežnih oboljenja (izuzetak čine proteini nastali pod uticajem urinarnih infekcija). Nivo proteina može biti utvrđen vršenjem testiranja urinokulture i analize krvi. Uzorak mokraće mora biti star do 24 časa da bi se što preciznije utvrdio ukupan iznos proteina eliminisanih putem urina tokom dana. Nizak nivo albumina u kombinaciji sa većim udelom proteina u urinu može biti glavni ukazatelj na prisustvo nefrotskog sindroma.

Obavljanje različitih testova krvi i biopsije bubrega mogu biti neki od načina za detektovanje uzroka nefrotskog sindroma. Biopsija podrazumeva uzorkovanje malog dela bubrega i posmatranje istog pod mikroskopom ili upotrebom neke druge tehnike. Biopsija predstavlja jednu od najprimenjivanijih metoda u utvrđivanju uzroka oboljenja kod starijih lica. Biopsija se ne obavlja na deci mlađoj od osam godina, zato što se u tom uzrastu javlja gotovo isključivo nefrotski sindrom sa minimalnim promenama. Najpre se savetuje analiza svih potencijalno primenjivih tretmanskih postupaka, sa biopsijom kao krajnjim rešenjem ukoliko nijedan tretman ne ostvari uspeh (postoje pojedini izuzeci od ovog pravila).

Lečenje nefrotskog sindroma

Lečenje edema tretman edema vrši se pomoću diuretika, tzv. vodenih tableta efikasno deluju na povlačenje otoka. Diuretici utiču na aktiviranje ćelija bubrežnih cevčica omogućavajući izlazak vode umesto reasorpcije nazad u krvotok. Dakle diuretično dejstvo podrazumeva povećanu eliminaciju urina. Višak tečnosti u tkivima organizam vraća se nazad u krvotok dovodeći zapreminu krvi do normalnog nivoa. Lekari će vam možda savetovati da smanjite unos soli sa ciljem sprečavanja pojave edema. Redovno merenje telesne težine pomoći će vam da utvrdite da li se edemi povlače ili ne.

Lečenje visokog krvnog pritiska

Mnogi bubrežni bolesnici boluju od visokog krvnog pritiska (hipertenzije), što se objašnjava činjenicom da bubrezi proizvode hemijske supstance odgovorne za kontrolu krvnog pritiska. Lečenje visokog krvnog pritiska zahteva preduzimanje mera za snižavanje istog.

Standardni lek koji se primenjuje za spuštanje pritiska je renin-angiotenzin istemACE inhibitor ili angiotenzin blokator receptora. Navedeni lek ostvaruje zaštitno dejstvo na bubrege i sprečava curenje proteina. Medikament možda neće odgovarati svakom, ali ipak bi trebao pokušati sa primenom istih. U izuzetno retkim slučajevima mogu uticati na pogoršanje stanja, i to ukoliko bolujete od nedijagnostifikovane renalne arterijske stenoze.

Tretmanske mere koje se primenjuju u lečenju uzroka sindroma

Mnoge zdravstvene pojave i okidači mogu dovesti do ispoljavanja nefrotskpg sindroma, a sam tretman zavisiće od konkretnog uzroka. Neki činioci mogu biti ozbiljnijeg, a neki blažeg karaktera. Na primer, tretman nefrotskog sindroma minimalnih promena podrazumeva sprečavanje curenja proteina iz bubrega koje se vrši pomoću steroidnih medikamenata tokom višemesečnog perioda. U nekim slučajevima, tretman ostvaruje uspešno dejstvo i bolest se povlači, dok se u drugim bolest vraća tako da je neophodno ponoviti steroidnu terapiju.

Steroidi i imunosupresivi mogu biti upotrebljeni za ublažavanje zapaljenskih procesa i smanjivanje neadekvatnih imunih odgovora na različite bolesti koji mogu uzrokovati nastanak nefrotskog sindroma. Vaš lekar će vam preporučiti odgovarajući tretman za vaš vid oboljenja.

Kakve su prognoze daljeg ishoda bolesti?

Izlečenje zavisi od konkretnog uzroka. Kod dece je zastupljen nefrotski sindrom minimalne promene, te stoga ona odlično reaguju na terapijske mere, i shodno tome imaju velike šanse za oporavak. Dok pri nekim drugim okolnostima tretman neće dati tako dobar ishod. Najbolje savete i prognoze daljeg toka bolesti pružiće vam stručno lice.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Leave a Reply