Nizak hemoglobin uzroci, simptomi, kako ga povećati, ishrana za oporavak

Šta znači kad je hemoglobin nizak ?

Nizak nivo hemoglobina u krvi se smatra anemijom, odnosno manjkom crvenih krvnih zrnaca. Postoji dosta uzroka anemije tj. niskog hemoglobina u krvi, a najčešći su:

• Gubitak krvi (teža povreda, operacija, krvarenje, čir u želucu, rak debelog creva)
• Nutritivni deficit (manjak gvožđa, folne kiseline, vitamina B12)
• Problemi sa koštanom srži (presađivanje koštane srži)
• Sprečavanje sinteze crvenih krvnih zrnaca zbog citostatika i hemioterapije
• Oboljenja bubrega
• Abnormalna struktura hemoglobina (srpasta anemija i talasemija)

Šta je hemoglobin ?

Hemoglobin je molekul proteina u crvenim krvnih zrncima, koji „nosi“ kiseonik iz pluća u tkiva u celom telu i vraća ugljen-dioksid iz njih nazad u pluća.

Hemoglobin se sastoji od četiri molekula proteina (globulinski lanci) koji su vezani zajedno. Normalan molekul hemoglobina kod odraslih osoba sadrži dva lanca alfa-globulina i dva lanca beta-globulina. Kod fetusa i beba, retko se javljaju beta lanci u molekulu hemoglobina – on se sastoji od dva alfa lanca i dva gama lanca. Kako beba raste, gama lanci postepeno nestaju i zamenjuju ih beta lanci i tako se stvara trajna struktura hemoglobina.

Svaki lanac globulina sadrži porfirinsku komponentu – važnu komponentu koja sadrži gvožđe i koja se zove hem. Atom gvožđa je okružen hemom i on je vitalan za transport kiseonika i ugljen-dioksida. Gvožđe u hemoglobinu daje krvi crvenu boju.

Hemoglobin igra važnu ulogu i kod stvaranja oblika crvenih krvnih zrnaca. U normalnim uslovima, crvena krvna zrnca su okruglog oblika sa suženjem u centru, tako da podsećaju na krofnu. Ako je struktura hemoglobina abnormalna, to utiče na oblik crvenih krvnih zrnaca, a samim tim i na njihovu funkciju i cirkulaciju kroz krvne sudove.

Koji je normalan nivo hemoglobina ?

Niskim nivoom hemoglobina se smatra ako po decilitru krvi ima manje od 13,5 grama hemoglobina (ili manje od 135 grama hemoglobina po litru krvi) za muškarce, a za žene manje od 12 grama po decilitru krvi.Normalan nivo hemoglobina u krvi je znači preko 13, 5 za muškarce i preko 12.

Nizak hemoglobin – uzroci

Smanjena proizvodnja crvenih krvnih zrnaca ili samih molekula hemoglobina (ili i jedno i drugo) uzrokuju manjak hemoglobina u krvi. Najčešći uzrok za smanjen hemoglobin su nutritivni deficiti, a najčešće je problem sa manjkom gvožđa. Pošto je gvožđe najvažnija komponenta molekula hemoglobina, nedovoljno gvožđa u ishrani dovodi do manjka hemoglobina u krvi i proizvodnje eritrocita. Deficit vitamina B12, B6 i/ili folne kiseline takođe dovodi do smanjenog nivoa hemoglobina i manjka crvenih krvih zrnaca.

Proizvodnja crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina počinje u koštanoj srži. Zato i poremećaji i bolesti koštane srži mogu izazvati nizak hemoglobin u krvi. Na primer, aplastična anemija je maligno oboljenje koje sprečava razvoj novih crvenih krvnih zrnaca. Aplastična anemija se može javiti zbog izlaganja radijaciji, tretmana nekim citostaticima i virusnih infekcija. U nekim slučajevima, tačan uzrok aplastične anemije ostaje nepoznat. Druge bolesti koje sprečavaju koštanu srž da proizvodi eritrocite uključuju leukemiju, limfom, multipli mijelom i ostale karcinome krvi. Određeni hormonski poremećaji – smanjena funkcija štitne ili nadbubrežne žlezde ili hipofize, kao i nasledni poremećaji koštane srži (Fankonijeva anemija, Dajmond-Blekfanova anemija) takođe izazivaju smanjen hemoglobin u krvi, što utiče na proizvodnju crvenih krvnih zrnaca.

Ubrzano starenje i nestajanje crvenih krvnih zrnaca

Crvena krvna zrnca obično cirkulišu u krvotoku oko tri meseca pre nego što ih organizam sam uništi. Pojačano uništavanje ili prevremeno uništavanje crvenih krvnih zrnaca izaziva nizak hemoglobin i anemiju ako koštana srž ne može da proizvede dovoljno novih crvenih krvnih zrnaca kako bi nadomestila ovaj gubitak. Nasledni poremećaji hemoglobina (srpasta anemija, talasemija) su najbolji primer za ovakve vrste anemije. Kada su u pitanju ova oboljenja, molekuli hemoglobina postaju abnormalni, što dovodi do toga da su eritrociti nepravilnog oblika i nefleksibilni. Te abnormalnosti dovode do njihovog prevremenog uništavanja. I druge anomalije crvenih krvnih zrnaca, nevezane za strukturu molekula hemoglobina, mogu izazvati povećano uništavanje eritrocita. Primeri su malarija, parazitske infekcije crvenih krvnih zrnaca i nasledna sferocitoza, genetsko oboljenje koje izaziva nepravilan oblik eritrocita.

Autoimuna hemolitička anemija je još jedna bolest koja izaziva manjak hemoglobina u krvi zbog pojačanog uništavanja eritrocita. Kad je u pitanju ova bolest, imuni sistem pogrešno identifikuje crvena krvna zrnca kao strana tela i uništava ih. Crvena krvna zrnca brže nestaju i kod ljudi kod oboljenja srčanih zalizaka, koji mogu oštetiti crvena krvna zrnca dok prolaze kroz srce. I kod ljudi koji imaju uvećanu slezinu, koja se često javlja zbog ciroze jetre i sličnih poremećaja, javlja se mala količina hemoglobina u krvi zbog prevremenog uništavanja crvenih krvnih zrnaca.

Nizak hemoglobin u trudnoći

Nizak hemoglobin tokom trudnoće se javlja zbog povećavanja volumena plazme u poređenju sa povećavanjem volumena eritrocita. Disproporcija između povećanja volumena plazme i eritrocita je najveća tokom drugog trimestra trudnoće. Manjak hemoglobina u trudnoći se javlja zbog manjka gvožđa u ishrani ili zbog nemogućnosti organizma da apsorbuje gvožđe iz namirnica. Trudnoća sama po sebi iziskuje od organizma da proizvodi više krvi. Ako nema dovoljno gvožđa, ni fetus neće dobijati dovoljno potrebnih nutrijenata.

Nizak hemoglobin kod beba

Anemija kod novorođenčadi se javlja kada je nivo hemoglobina niži u odnosu na normalan. U obzir se uzima i težina prilikom rođenja. Prevremeni poređaj i mala težina bebe mogu dovesti do manjeg nivoa hemoglobina u krvi. Normalan hemoglobin u krvi kod novorođene bebe je 16,8 po decilitru i može biti i znatno niži ako je težina po rođenju bila jako mala. Anemija može biti prvi znak određenih poremećaja, poput gubitka krvi koja se vraća nazad u telo majke kroz posteljicu; krvarenja zbog pucanja jetre, slezine, nadbubrežnih žlezda ili bubrega, kao i zbog krvarenja u mozgu. Anemija može biti izazvana i uništavanjem crvenih krvnih zrnaca ili njihovom manjom proizvodnjom. Kod beba se mogu javiti i mali volumen eritrocita (hematokrit) ako su rođena na carski rez. U svakom slučaju, upamtite da se hemoglobin kod beba nakon 8-12 nedelja smanjuje na oko 11 grama po decilitru krvi.

Nizak hemoglobin kod dece

Nizak hemoglobin kod dece se može javiti ako piju previše kravljeg mleka (više od 700 ml na dan) i jedu hrane koje ne sadrže mnogo gvožđa. Najbolje je da im dajete crveno meso i zeleno povrće. Kravlje mleko nije dobar izvor gvožđa i otežava organizmu apsorpciju gvožđa, tako da dugoročno može izazvati nizak hemoglobin kod dece i dovesti do anemije izazvane manjkom gvožđa.

Starija deca su često izbirljiva i tu se takođe zbog manjka gvožđa u ishrani može javiti deficit hemoglobina, i roditeljima može biti teško da nađu način da detetu ubace u ishranu namirnice bogate gvožđem. Deca i tinejdžeri koji su na vegeterijanskom režimu ishrane mogu imati nizak hemoglobin jer obično ne dobijaju dovoljno gvožđa iz hrane, jer se gvožđe iz mesa mnogo lakše apsorbuje u organizmu nego gvožđe iz hrane biljnog porekla.

Kod dečaka u tinejdžerskom dobu se često javlja nizak hemoglobin u organizmu zbog naglog telesnog razvoja u pubertetu. Ipak, devojčice su podložnije manjku gvožđa. Devojke takođe često imaju smanjen hemoglobin jer mnogo teže zadržavaju gvožđe u organizmu, pošto gube krv menstruacijom. I kod tinejdžera oba pola koji se bave sportom često se javlja nizak hemoglobin i deficit gvožđa, jer se ono lako gubi iz organizma.

Manjak hemoglobina simptomi

Simptomi smanjenog hemoglobina u krvi i deficita gvožđa i anemije mogu biti toliko blagi da ih uopšte i ne primetite. Većina pacijenata nije ni primetila bilo kakav simptom anemije, dok nisu otkrili poremećaj nekim rutinskim testom krvi kada im je utvrđen nizak hemoglobin.

Simptomi umerene i teže anemije izazvane manjkom gvožđa su:

• Zamor
• Slabost
• Bledilo kože
• Poteškoće sa disanjem
• Vrtoglavica
• Neobjašnjiva želja da se jedu stvari koje nisu hrana (led, glina…)
• Osećaj peckanja i trnjenja u nogama
• Otečen jezik i suva usta
• Hladne noge i ruke
• Ubrzan i nepravilan rad srca
• Krti nokti
• Glavobolje

Kako povećati nivo hemoglobina u krvi

Najvažnije je da odredite uzrok anemije. Kao što smo već podvukli, najčešći uzrok niskog nivoa hemoglobina u krvi jeste deficit gvožđa. Najbolje je da pokušate da ishranom dovedete u red crvena krvna zrnca, tako što ćete jesti više hrane bogate gvožđem. Za povećanje nivoa hemoglobina jedite više školjki, mesa, tofua, sočiva, mahunarki, spanaća, brokolija, tikvica i proizvoda od žitarica obogaćenih gvožđem. Ako nije siguran da možete povećati nivo hemoglobina u krvi ishranom lekar vam može preporučiti i neki suplemet u zavisnosti od težine vašeg stanja.Nije moguće povećati nivo hemoglobina u krvi brzo. Vašem telu će trebati oko nedelju dana da počne da proizvodi više crvenih krvnih zrnaca, a nivo hemoglobina će se normalizovati u roku od oko tri nedelje.

Svakog dana uzimajte multivitamine. Iako je deficit gvožđa najčešći uzrok anemije, deficit vitamina B12 i B9 (folne kiseline) mogu uzrokovati opadanje nivoa hemoglobina u krvi. Vegeterijanci koji ne jedu mlečne proizvode i vegani često imaju deficit vitamina B12, jer su najbolji izvori ovog vitamina namirnice životinjskog porekla. Ako ne jedete takvu hranu, uzimajte suplemente ovog vitamina. Kao i gvožđem, i folnom kiselinom se često obogaćuju žitarice i neka gotova jela od povrća.

Hemoglobin nizak ishrana

Pošto je gvožđe važna komponenta hemoglobina, jasno je i da će hrana bogata gvožđem da ubrza obporavak i brzo da vam pomogne u obnavljanju hemoglobina u krvi.

Obogaćene namirnice

Mnoga hrana je danas obogaćena gvožđem. Najčešće su u pitanju žitarice, hleb, testenine, pića od slada i griz. Preporučen dnevni unos gvožđa je 18 mg za žene i 8 mg za muškarce. Mnoge marke žitarica imaju dovoljno gvožđa da ispune dnevne potrebe vašeg organizma u samo jednoj porciji. Čitajte deklaracije na pakovanjima – često je naznačeno koliko gvožđa proizvod sadrži.

Ishrana namirnicama životinjskog porekla je bogata gvožđem

Gvožđe iz namirnica životinjskog porekla se mnogo lakše apsorbuje u organizmu nego gvožđe iz namirnica biljnog porekla. Ishrana za povećanje hemoglobina treba da sadrži što više morskih plodova, jaja, živinskog i goveđeg mesa. Kad je reč o morskim plodovima, jedite što više račića, ostriga, lososa i sardine. Od mesa, najbolje je jesti govedinu i pileću džigericu. Ove namirnice su i odlični izvori proteina, koji vam je neophodan za nastanak i oporavak tkiva u organizmu.

Biljni izvori gvožđa

Ako ste vegan ili vegeterijanac, jedite što više mahunarki i semenki kako biste poboljšali svoj nivo hemoglobina u krvi. Najbolji izvori gvožđa su leblebije, sušeni pasulj, crveni pasulj, sočivo, soja, crni i beli pasulj. Najbolje je da jedete ove namirnice sa nekom namirnicom koja je bogata vitaminom C, jer on poboljšava apsorpciju gvožđa. Poznato je i koji su najbolji izvori vitamina C – citrusi (i u vidu sokova), kivi, brokoli, pečeni krompir i paradajz. Redovno grickajte i sušene šljive, kajsije, suvo grožđe, brazilski orah i bademe.

Ostale namirnice za povećanje hemoglobina

Vitamin B12 i folna kiselina takođe podstiču proizvodnju crvenih krvnih zrnaca čime se omogućava oporavak i povećanje hemoglobina u krvi. Najbolji izvori folne kiseline su list repe, bamija, raštan, artičoke, spanać i špargle. Sir, mleko i jogurt su bogati vitaminom B12. Jedite ih sasvim ili delimično obrane. Izbegavajte da jedete mlečne proizvode zajedno sa namirnicama koje su bogate gvožđem, jer kalcijum smanjuje apsorpciju gvožđa u organizmu.